 Православна црква 15. јула прославља празник Полагања чесне ризе Пресвете Богородице у Влахерни. Према предању, ризу Пресвете Богородице пронашли су блиски сарадници византијског цара Лава Македонског, браћа Галвије и Кандид, у близини Назарета, у кући једне побожне Јеврејке. Одатле су браћа пренијела кивот са великом хришћанском светињом у Цариград, гдје су га са поштовањем примили свети патријарх цариградски Генадије (†471) и цар Лав. У предграђу Цариграда, Влахерни, близу мора, подигнут је храм у част Богородице, гдје је 2. јула 458. године свечано пренесена риза и постављена у нови кивот. Затим су њен свети омофор и дио њеног појаса стављени у ковчег са Богородичином ризом.
Касније су се по молитвама Богородице збивала бројна чудеса у Влахернском храму пред Њеном ризом. Прије свега спас Цариграда од страних освајача. Тако је, на примјер, Богородица спасла град током опсаде Авара 626. године, Персијанаца 677. године, Арапа 717. године, а такође и 860. године од руске флоте кнеза Асколда и Бугара 926. године. Наиме, 18. јуна 860. године, руска флота принца Асколда, са преко 200 бродова, налазила се у приобаљу Црног мора код Босфора, полако упловљавајући у Златни рог, угрозивши Цариград. Руски бродови су били толико близу да су видјеле зидине града, истовремено искрцавајући пјешачку војску на обалу. Цар Михајло III (840-867) прекида своје походе против Арапа, и враћа се у Цариград. Цијелу ноћ проводи на молитви ничице на каменом поду Влахернског храма, док је Патријарх Фотије позивао народ на плач и покајање, усрдно молећи Мајку Божију да помогне и спасе град од најезде незнабожачких Руса. Опасност се повећавала сваког часа, а град је био беспомоћан. У таквим околностима, донесена је одлука да се спасавају Црквене светиње, поготово риза Пресвете Богородице, која се налазила ту, у Влахернском храму. Послије свеноћног бденија, ризу Пресвете Богородице носе у литију око градских зидина, њен крај умачу у воду Босфора, и враћају у центар града где се налази црква Свете Софије. Мајка Божија је услишила њихове молитве, заштитила град угасивши гњев руских ратника. Склопљен је мир, и принц Асколд је прекинуо опсаду града. 25. јуна је руска војска почела са повлачењем, понијевши са собом договорену суму новца, као надокнаду. Недјељу дана послије, 2. јула, на исти онај дан када је прије 402. године, по први пут положена у цркву Влахерна, чудотворна риза Мајке Божије је враћена на своје мјесто у ризницу Влахернске цркве. Због тога је Патријарх Фотије, установио празник Полагање ризе Пресвете Богородице, и одредио да се празнује 2. јула. Влахернски храм цркву почели су да посјећују многи ходочасници који су долазили да се поклоне ризи Пресвете Богородице. Године 1434. храм је страдао у пожару (до 19. вијека није обнављана). Међутим, риза је спашена. Светиња је била у Византији неко вријеме до 1453. године. Када су земљу заузели Турци, хришћани су успјели да изнесу вриједну светињу. Сада се њене честице налазе на различитим мјестима свијета. То су, на примјер, Латеранска базилика у Риму, црква Влахерна у грузијском граду Зугдидија (гдје су смештене друге светиње спасене од пожара у Влахерни, укључујући Богородичин појас). Такође, дио ризе налази се, заједно са другим светињама, у „Дионисијевом ковчегу“ – реликвијару направљеном по наруџбини суздалског кнеза Дмитрија Константиновича (1322-1383). Суздалски архиепископ Дионисије донио је дио ризе из Цариграда у Русију далеке 1381. године. Светиња се вијековима чувала у Благовештенској саборној цркви, а сада се налази у Оружарници Московског Кремља. Године 2008. честица ризе пренесенаа је у Саборни храм Христа Спаситеља. |