 Ел Греко, надимак je умјетника Доменикоса Теотокопулоса, у значењу „Син Богородице“. Рођен на Криту у 16. вијеку, у младости је студирао иконопис и, као и многи грчки умјетници, преселио се у Венецију - у то вријеме Крит је био под влашћу Млетачке Републике. Вјерује се да је Ел Греко радио у атељеу познатог уметника Тицијана, али то је само претпоставка. Ову претпоставку подржава и врло сличан рад са свјетлошћу и бојом, који се може наћи међу овим сликарима. Посљедњих тридесет година Доменикос Теотокопулос живи у Толеду у Шпанији. У то вријеме је већ био познати умјетник. А његово дјело „Експолио (Свлачење тунике са Христа)“ за сакристију главне катедрале у Толеду умјетника учинило га изузетно познатим широм земље. Али резултат креативности Ел Грека је слика „Поклоњење пастира“. Ово је једна од његових посљедњих слика, коју је завршио годину дана прије смрти. Иначе, сликар је преминуо док је радио на слици Богородице. Ел Греко никада није заборавио своје грчко поријекло и до краја је потписивао своја дјела грчким алфабетом и пуним именом, Δομίνικος Θεοτοκόπουλος. Ипак, познатији је као Ел Греко (Грк), надимку који је добио док је боравио у Италији, гдје је постојао обичај давања надимака странцима по земљи или граду поријекла. За члан „Ел” у његово надимку, једни тврде да потиче из венецијанског дијалекта, а други да је додат касније у Шпанији. У документима у Италији се потписивао као Доминико Греко, а у Шпанији као Доменико Греко. Јеванђеoска прича о поклоњењу пастира Христу Од четворице јеванђелиста, само Лука помиње пастире. Анђео објављује пастирима који раде у близини да се родио Спаситељ, којег су чекали сви Јевреји. „8. И бијаху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада својега. 9. И гле, анђео Господњи стаде међу њих, и слава Господња обасја их; и испунише се страхом великим. 10. И рече им анђео: Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. 11. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову. 12. И ово вам је знак: наћи ћете дијете повијено гдје лежи у јаслама. 13. И уједанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Бога говорећи: 14. Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља. 15. А кад анђели отидоше од њих на небо, људи пастири рекоше један другоме: Хајдемо, дакле, до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам објави Господ. 16. И похитавши, дођоше и нађоше Марију и Јосифа и дијете гдје лежи у јаслама. 17. А кад видјеше, објавише све што им је казано за то дијете. 18. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири“ (Лк 2, 8-17).  У овом дјелу Ел Греко има такозвану „теологију боје“. Умјетник је вјеровао да је боја на слици много важнија од композиције или облика. За њега је боја карактеристика која се може пренијети много више од других техника. На примјер, на слици „Поклоњење пастира“ свјетлост је потпуно „погрешна“ - не долази од уобичајених извора свјетлости, попут небеских тијела или ватре. Свјетлост на Ел Грековој слици долази од Христа. Око ликова на слици - мрак. Да употријебимо израз Дионисија Ареопагита - „Божанска тама“. На слици се из овог Божанског мрака рађа Богочовјек - Богомладенац Исус Христос, који је у средишту композиције. Свјетлост Спаситеља преображава све што га окружује. То се види из боје одјеће пастира, која се мијења од божанске свјетлости која долази од Богомладенца. А највиши пастир (десно) је чак и благо заслијепљен њиме. Иначе, истраживачи дјела Ел Грека слажу се да је умјетник себе приказао на овој слици. Пастир је у зеленом. Занимљив и важан детаљ: за разлику од свих осталих, Богородица мирно гледа на ову Божанску свјетлост. А лик Богородице насликано је у истој боји као и Спаситељ, као знак да је управо она дала своје тијело Христу. Анђели круже над јунацима слике - они симболизују поступке Светог Духа. Изгледа да играју, али то није тако - небеске силе су у некој врсти Божанског вртлога. Рођење Христово не само да усрећује људе, већ истовремено преображава анђеоски свијет. Анђели различитих величина приказују окупљање свих Небеских Сила при рођењу Спаситеља. На хартији је написана је анђеоска пјесма: „Слава на висини Богу а на земљи мир“. Можда није одмах примјетно, али на слици је бик - вуче њушку ка Христу. Штавише, бик је приказан управо на шпанском језику, са увијеним роговима. Наравно, управо таква животиња није била при Христовом рођењу - ту је обично приказан во, којег је Јосиф Заручник са собом довео из Назарета. Аутори: Тимофеј Китнис, Кирил Баглај /извор: фома.ру/ превод: вјеронаука.нет  |