 Након одлуке о забрани побачаја, Пољска је постала најконзервативнија земља Европске уније. Међутим, у земљи су избили протести. Шта се дешава са западном цивилизацијом? Данас је Пољска најконзервативнија земља у Европи. Ова држава се барем званично држи курса који је већина држава чланица ЕУ или већ напустила, или је у активном процесу напуштања. Традиционално разумијевање породице, поштовање католичанства као културе која формира религију земље, оријентација ка моралним вриједностима - све то нису само декларације, већ принципи којима се заиста води у Пољској. Овдје се активно противе ЛГБТ пропаганди, а недавно су забранили побачај. И зато је сасвим природно да су власти у овој земљи одлучиле да практично у потпуности забране абортус. Побачај и демографска криза: постоји ли веза? У ствари, убијање нерођене дјеце у Пољској забрањено је још 1993. године. Тада се парламент земље те земље сложио са аксиомом који је проповиједала Црква - људски живот треба заштитити од тренутка зачећа. Овдје вриједи напоменути да забрана побачаја 90-их није била безусловна. Усвајањем закона о планирању породице, заштити плода и условима за прекид трудноће, пољске власти су ипак дозволиле прекид трудноће у случајевима када трудноћа угрожава живот или здравље жене; ако медицинска истраживања показују да је велика вјероватноћа да ће се дијете родити са озбиљним и неповратним недостатком или неизљечивом болешћу која ће угрозити његов живот или постоји разлог за вјеровање да је дијете зачето као резултат кривичног дјела, попут силовања или инцеста. Истовремено, ако се фетус толико развио да може самостално да живи ван мајчине материце, било га је немогуће убити. У случају кршења овог закона, лицу које је извршило абортус пријети три године затвора. Поред тога, парламент је пружио помоћ државе оним женама које су затрудњеле у тешким животним ситуацијама. Влада је истовремено предвидјела превентивне мјере. Другим ријечима, неколико деценија су младима и школарцима објашњавали шта значи „одговорно родитељство“ и говорили о замршености породичног образовања. Шта се на крају догодило? 1992. године било 38,31 милиона становника Пољске. Данас у земљи живи 38,65 милиона. Односно, током четврт вијека становништво земље практично се није промијенило, па чак и мало повећало, што је, с обзиром на колосалну миграцију Пољака (посебно 90-их), један од најбољих показатеља у Европи. Истовремено, 2014. године у Пољској, са популацијом од 38,4 милиона људи, само 970 жена је извршило абортус.Поређења ради, у истој 2014. години у Украјини је изведено готово 250.000 абортуса. Можемо да се сагласимо да је у поређењу са Пољском разлика више него импресивна. Него трагично. И није изненађујуће што се та разлика огледа у демографским подацима. Дакле, 1991. године у Украјини је живјело 51, 36 милиона људи, а до 2020. године - 42 милиона (а према незваничним подацима, ова цифра је знатно нижа). И ма колико се присталице „права на абортус“ трудиле да нам докажу да Пољске жене одлазе у иностранство да убијају своју нерођену дјецу, бројке говоре саме за себе - у Пољској је број становника остао практично непромијењен 25 година, док је у Украјини истовремено изгубило најмање 10 милиона људи. Али ни ту се Пољска није зауставила. Пољски уставни суд је 25. октобра 2020. пресудио да закон из 1993. године, који је омогућио убијање дјетета у случају озбиљног и неповратног инвалидитета фетуса или његове неизљечиве болести, није у складу са Уставом државе. То значи да пољске жене могу абортирати само ако је трудноћа резултат силовања, инцеста или ако је мајчин живот у опасности. И то је све. У овом случају, чињеницу силовања мора потврдити тужилац, чији се закључак заснива на бројним документима. Дакле, чак и у овом случају, поступак прекида трудноће је компликованији. Шта стоји иза борбе за „права на абортус“? Као што знате, ова одлука пољских власти изазвала је озбиљан протестни покрет у земљи. Присталице абортуса, у буквалном смислу те ријечи, покушавају да у Пољској направе аналогију украјинском Мајдану и постигну промјену државне власти. У својим тежњама, борци за право да убију сопствену дјецу нису сами, јер их подржавају ЛГБТ активисти и либералне организације, које су такође нагомилале доста потраживања против владе земље. Довољно је подсјетити да се не тако давно неколико пољских градова прогласило „зонама без ЛГБТ-а“, пољски министар спољних послова иницирао је повлачење државе из такозване „Истанбулске конвенције, која подржава родне принципе и лијево-либералне идеале“. Природно, ове владине одлуке подржава огроман дио пољског друштва, које је, пак, највише под утицајем Католичке цркве. Стога није изненађујуће што је главни удар „абортусног“ и либералног бијеса усмјерен на РКЦ Пољске. Либерали су увјерени да је католичко свештенство оно које диктира моралне смјернице и доприноси чињеници да је земља тренутно истурена стража која чува европски „фундаментализам“ (читај - остатке хришћанских и традиционалних вриједности). Скоро дан након пресуде Уставног суда, почињене су стотине вандалских дјела против Католичке цркве у Пољској - од увредљивих плаката који су се развили испред и унутар цркава до прекида богослужења и масовних туча. Конкретно, у Варшави, Кракову и другим градовима, демонстранти су стајали испред цркава РКЦ са плакатима на којима је писало: „Моје тијело, мој избор“, „Ово је рат. Садисти! Долазимо по вас “,„ Шта дођавола знате о порођају? “,„ Женски пакао у Пољској “,„ Побачај је закон “. У Познању, током недјељне мисе, група људи стајала је пред олтаром са транспарентима на којима је писало „Католицима је потребан и абортус“. По цркви су расули летке са антиклерикалним садржајем, почели да пљешћу рукама и вичу да је локални свештеник који се противио побачају варвар. Миса је прекинута. У близини цркве Светог Крста у Краковском Прзедмиецие (често скраћено од Краковские), демонстранти су изазивали туче. Интервенисала је полиција. Поред тога, натписи „пакао за жене“ почели су да се појављују на великом броју католичких цркава у Пољској, као и леци који приказују трудницу распету на крсту.Једна од лидера протестног покрета Марта Лемпарт из организације „Штрајкујте жене“ рекла је да штрајкачи не желе да вријеђају вјерска осјећања вјерника, већ да „рачунају на противљење људи у црквама и опозицију у друштву“. Истовремено, организација коју води Лемпарт позвала је активисте да у недјељу дођу у цркве како би у ладице за донације бацили летак са распетом женом и натписом: "Ваша грешка, ваша грешка, ваша врло велика грешка". Поред тога, штрајк "жена" у Пољској одвија се под слоганом "У име мајке, кћерке и вољене сестре!" Пазите се жена “, што је намјерно богохуљење против црквеног учења о Светој Тројици. Богохулни леци на црквама у Пољској Природно, такве акције, као ни прекиде богослужења и скрнављење цркава, вјерници католици нису игнорисали. Јединице самоодбране почеле су да се појављују у многим пољским градовима, које бране храмове од напада. Поред тога, представници Марша независне гарде активно учествују у заштити цркава, а понегдје су почели да се појављују и свештеници са оружјем у рукама. У земљи су започели озбиљни сукоби између активиста и бранилаца храмова. Тренутно је ситуација у Пољској постала толико напета да у европским медијима у односу на земљу често можете наћи израз „пољски калифат“. Талас „протеста због абортуса“ који је захватио цркве земље требало би, према ријечима организатора, да изврши притисак на руководство РКЦ-а у Пољској и натјера га да буде либералније. ЛГБТ мањина, такође, захтијева исто. Штавише, представници либералних вриједности своје захтјеве оправдавају ставом који је заузео Ватикан. На примјер, одмах након што је Папа рекао да је вријеме да се легализују истополне цивилне заједнице, опозициони посланик Клаудија Јачира Јачира отворено је рекао да је „вријеме да људи који припадају истој цркви почну да слушају своју највишу јерархију, првог бискупа Рима“. Заузврат, хомосексуални активиста Бартош Сташевски рекао је да је „овај аргумент да се чак и папа залаже за грађанско партнерство веома потребан и ми ћемо га дефинитивно користити у нашој борби за цивилне заједнице и истополне бракове“. Јасно је да ће у овом случају „борци за истополне бракове“ добити свестрану подршку из оног дијела Европе који покушава да уништи остатке западне цивилизације и на тим рушевинама изгради „нови свијет“ - са ЛГБТ вриједностима, либералним слободама и недостатком морала. Тако је шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила да у Европи не може постојати „зона без ЛГБТ особа“, а повјереница Европског парламента за људска права Дуња Мијатовић тврди да је став Пољске према сексуалним мушкарцима „застрашујући“. И то плаши либерале не само зато што је проповиједање ЛГБТ вриједности у Пољској већ значајно тешко, већ и зато што ова земља може постати примјер другима. Тако мисле и сами Пољаци. Према лидеру пољског покрета „За живот“ Каију Годеку, Пољска је „узор Европи и свијету“. Изгледа да овај модел, иако полако, почиње да функционише. Стари модел за нови свијет У свом противљењу вриједностима страним хришћанству, Пољска све више добија подршку других земаља и појединачних политичара. Тако је министар правде Збигнев Зебро послао колегама из Словеније приједлог да подржи иницијативу Варшаве за повлачење из Истанбулске конвенције. Штавише, пољски политичари су једноставно увјерени да се за традиционалне вриједности треба борити, док ЛГБТ идеологија уништава западну цивилизацију. У том смислу, апсолутно је сигурно да се Мађарска може убраја у пољске савезнике, јер такође одбија да прихвати мигранте, ограничава ширење полне и ЛГБТ идеологије, противи се промјени пола итд. Италијанске власти су 2019. године поставиле курс за повратак традиционалним вриједностима и заштиту интереса земље: у почетку су одбијале да прихвате мигранте, а затим су концепте „оца“ и „мајке“ вратиле у службене документе и обећале да ће се борити против других либералних новина у законодавству. Ако се тим земљама придружи још неколико земаља, онда је сасвим могуће да ће се појавити одређени међудржавни конгломерат који ће се супротставити „новим либералним вриједностима“ Европе. А то нису празне ријечи или фантастичан пројекат. Јер такве идеје већ износе противници „либералних вриједности“. Мађарски премијер Виктор Орбан тврди да је „Запад изгубио атрактивност у очима Средње Европе, а начин на који уређујемо живот Западу не изгледа баш пожељно. Током наредних година треба да сачувамо јединство Европе, истовремено препознајући да овај историјски тренд нема шансе да се промени. Не могу нам наметнути своју вољу, а ми их не можемо одвести са њиховог тренутног интелектуалног и политичког пута “.Према лидеру пољског покрета „За живот“ Кају Годеку, Пољска је „узор Европи и свијету“. Изгледа да овај модел, иако полако, почиње да функционише. Штавише, став који су заузеле Пољска и Мађарска у ствари налази своју подршку у иностранству. На примјер, амерички предсједник Доналд Трамп потписао је документ којим не признаје „право на абортус“, забранио убијање дјеце рођене послије неуспјелих абортуса, отворени је присталица традиционалних вриједности и, у принципу, иде у истом смјеру као и Пољска. Истовремено, бројни европски политичари већ гласно изјављују да ће мултикултурализам, пол и одсуство хришћанске компоненте једноставно уништити западну цивилизацију. закључци Данас можемо рећи да се борба за традиционалне вриједности одвија озбиљно. Не ради се само о сукобу присталица и противника абортуса или ЛГБТ особа, не само о Пољској и либералној Европи, већ и о сукобу хришћанства и ислама. У ствари, уништавајући вриједности на којима је васпитана модерна цивилизација, Европа врши самоубиство у корист ислама. А ријечи истог Орбана да ће за 30 година „петина Европе постати муслиманска“ изгледају врло оптимистично. Реалније, поготово с обзиром на број побачаја међу Европљанима и број дјеце међу муслиманима, прикладније је рећи да ће до 2050. године само петина Европе остати хришћанска. Истовремено, власти државе у којој живимо говоре о потреби интеграције Украјине у Европу. Али каква би ова Европа и Украјина требале бити у њој? На крају крајева, сасвим је очигледно да је Европа данас другачија - ту су Пољска и Холандија, Мађарска и Норвешка, католичка Европа и хомосексуална Европа. Који од ових модела „Европе“ нам се нуде? Очигледно онај који заговара абортус заговара и ЛГБТ вриједности. Тренутно доживљавамо озбиљну демографску кризу, на чијој позадини држава заузима једно од првих мјеста у Европи по броју абортуса. Ако наставимо да се крећемо у овом правцу, врло брзо ће и Украјина и Украјинци нестати као земља и као народ. Питање да ли то желимо је реторично. Дакле, ако ћемо кренути ка Европи, да ли треба да циљамо хомосексуалце и присталице абортуса? Можда је боље узети за примјер сусједну Пољску? Превод: вјеронаука.нет / извор |
