 У Старом завету Педесетница је празник који пада на педесети дан по Пасхи. Како се Пасха славила као излазак Израиља из египатског ропства, тако се на Педесетницу прослављало давање Десет Божијих заповести Мојсију на гори Синај.
У новом завету Месије, пасха чак узима ново значење као прослава Христове смрт и васкрснућа, „излазак“ људи из овог грешног света у Божије царство. И у Новом Завету, такође, празник Педесетица је испуњен а новина је долазак „новог закона“, силазак Духа Светога на Христове ученике. „И кад се наврши педесет дана беху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога ветра, и напуни се дом где они сеђаху. И показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога...“ (ДАП 2, 1–4). Свети Дух кога је Христос обећао ученицима сишао је на њих на дан Педесетнице (Јн 14,26, Лк 24,49, Дела апостолска). Апостоли су примили „силу одозго“ и почели су да проповедају сведочећи за Исуса да је васкрсли Христос, Цар и Господ. Овај празник традиционално се зове рођење Цркве. У литургијској служби празника Педесетнице, силазак Светога Духа прославља се заједно са потпуним откровењем Свете Тројице: Оца, Сина и Светога Духа. Божанско испуњење се манифестује доласком Духа Светога човеку, а Црквене химне прослављају ову појаву као коначан чин Божијег самообелодањивања и самодаривања свету Сопстевене творевине. Из овог разлога недеља Педесетнице се у православљу назива и Тројице. Обично се на овај дан икона Свете Тројице- посебно она са три анђеоска лика која су дошла код Авраама, праоца хришћанске вере- поставља на средини цркве. Ова икона се користи са традиционалном иконом Педесетице на којој су приказани огњени језици који круже око Богородице и дванаест апостола, првобитни прототип Цркве, где они сами седе заједно удружени у симболичну слику „космоса“, света. На Педесетнице ми имамо коначно испуњење мисије Исуса Христа и први почетак месијанског доба Царства Божијег тајанствено присутног у овом свету у Цркви Месије. Из овог разлога, педесети дан представља почетак ере која је изван огранчења овога света, педесет је број вечног и небеског испуњења у јеврејској и хришћанској тајанственој побожности: седам пута седам плус један. Тако се Педесетница зове дан апокалипсе, што значи дан коначног откровења. Такође се назива и есхатолошким даном, што значи даном коначног и савршеног краја (на грчком реч есхатон значи крај). Јер када Месија дође и приближи се Господњи Дан, „последњи дани“ ће означити почетак у којем „Бог објављује:... Излићу од Духа мога над свако тело.“ Ово је старо пророчанство на које Апостол Петар упућује у првој проповеди Христове Цркве на прву недељу Педесетнице (Дела апостолска) Још једном, мора се напоменути да празник Педесетнице није просто прослављање догађаја који се десио пре много векова. То је прослава онога што се морало десити и што се и данас дешава нама у Цркви. Ми умиремо и васкрсавамо са Царем Месијом, и сви смо примили Његовог најсветијег Духа Светога. Ми смо „храмови Светога Духа“. Дух Божији живи у нама (Римљанима 8, Коринћанима 2-3, Коринћанима 3, Галатима 5, Ефесцима 2-3). Ми, самим чланством у Цркви, примамо „печат дара Светога Духа“ у светој тајни крштења. Педесетница се и нама дешава. Божанска Литургија на Педесетнице подсећа на наше крштење у Христу стихом из Посланице Галатима поново замењујући ТриСвету Химну. Посебни стихови из псалама замењују се обичним антифоналним литургијским псалмима. Кодаци укидања Вавилона јер Бог уједињује народе у јединство свога Духа. Тропари објављују окупљање целога универзума у Божију мрежу кроз дела надахнутих апостола. Химне „Царе небески“ и „Видjехом свјет истиниј (Видјесмо свјетлост истиниту)“ певају се по први пут од Васкрса, дозивајући Светога Духа да „дође и усели се у нас“, и објављујући „да смо примили небескога Духа“. Црква је украшена цвећем и летњим зеленим лишћем да би показала да Божански Дух долази да обнови сву творевину у „живототворног Духа“. На јеврејском реч Дух, дах и ветар су иста реч, руах. Велика вечерња звона на Педесетице садрже три дугачке молитве током којих верујући клече по први пут након Васкрса. Понедељак по Педесетници је празник Светога Духа у православној цркви, а недеља по Педесетници су Задушнице. Ово је логичан литургијски след јер је долазак Светога Духа испуњен у људима тако што ће они постати свеци, а то је управо сврха стварања и спасења света. „Тако рече Господ: Освећујте се и будите свети јер сам ја Бог ваш свет“ (Лев 11, 44-45, 1 Пт 15-16) Превод: САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ |