 Румунска патријаршија: Вјерско образовање треба третирати као и друге хуманистичке науке
У саопштењу објављеном у сриједу, Румунска патријаршија залаже се за задржавање временског плана за вјерску наставу од једног часа недјељно у свим средњим школама, без обзира на њихов технолошки или теоријски профил. Епископ Плоештански Варлаам (Мертикариу) пренио је поруку лично у Палати парламента, током дебате коју су организовали заједнички парламентарни одбори за образовање, науку, омладину и спорт. У пратњи Архијереја, били су протојереј Никушор Белдиман, патријаршијски савјетник за координацију и о. Георге Јамборе, инспектор у богословском и образовном сектору Румунске патријаршије. „Сматрамо да би наш захтjев за задржавање једног часа недjељноа требало да буде подржано за сва три образовна профила. Ако се смање временски буџети за технолошки профил, желимо да се вјерска настава третира баш као и друге хуманистичке науке, јер чин дискриминације може створити фрустрацију “, рекао је патријаршијски помоћни епископ током дебате. Нагласио је да је „образовање генерално од највећег интереса за Патријаршију, а посебно вјерско образовање“. Његово Блаженство Патријарх Данило, такође, се прошле године, у свом апелу, обратио министру просвјете по овом питању. Догађај је организован док се расправља о оквирном наставном плану и програму за средње школе за период 2021-2022. год. Предложени оквирни курикулум задржао је једночасовни план за теоријски профил, али не и за технолошке и професионалне средње школе. „Постоје три приједлога за технолошки профил, а Црква даје предност првом, који предвиђа један час недјељно за вјерско образовање у овој врсти средњих школа“, објаснио је епископ Варлаам. „Преостала два приједлога смањују временски оквир за ову тему на пола сата недјељно. Остала три приједлога су дата за средње школе у професионалном профилу. На несрећу, све три пружају или смањење или укидање вјерског образовања“. „Сматрамо да морамо да пронађемо рјешења за одржавање једносатне наставе за све образовне профиле, узимајући у обзир важност ове теме у обуци младих за савремено друштво, којем нису потребне само технологија, већ и култура и духовност. Из ове перспективе, ова тема је незамјенљива “, додао је епископ. Архијереј је изнео још аргумената за своје тврдње. Његово Преосвештенство је напоменуо да је, према чл. 32, став 7 румунског Устава, млади и дјеца имају уставно право на вјерско образовање. Викарни Епископ плоештански Варлам је, такође, поменуо Закон бр. 489/2006 о вјерској слободи у Румунији, који предвиђа да је вјерско образовање у јавним и приватним образовним институцијама законом предвиђено за признате вјерске конфесије (чл. 32, ст. један). Његово Преосвештенство је додао да Закон о националном образовању (бр. 1/2011) наводи да оквирни курикулуми за основно, средње и професионално образовање укључују вјерско образовање као предмет који је дио основног курикулума. Студенти који припадају државно признатим вјерским конфесијама имају уставно право да учествују на часовима вјеронауке организованим према њиховој вјери без обзира на њихов број (чл. 18, ст. 1). Вјеронаука је једини предмет који је прошао валидацију од стране скоро свих румунских родитеља, подсјетио је јерарх јер је више од 93% њих изразило писмено жељу да дјеца присуствују часовима вјеронауке. Његово Преосвештенство је објаснио да предавање Вјеронауке у школи има дубоке образовне вриједности кроз своју формативну улогу у животу дјеце и младих те да час вјеронауке, доприноси смањењу негативних ефеката савремене кризе идентитета и оријентације, јер предлаже одрживе моделе доброте, светости и људског суживота. Извор: басилица.ро / превод: вјеронаука.нет |