Пастири-људи који су видјели Христово рођење-испричано за дјецу са илустрацијама

​Тама је прекрила шумовите планине Јудеје. Те ноћи небо је било ведро, хиљаде звијезда блистале су на његовом црном сомоту попут распршеног дијаманта. Планине у њиховој позадини изгледале су попут огромних медвједа који слатко спавају.
Све је около дисало миром и тишином. Ни повјетарац, ни шуштање лишћа. Чинило се да је сва природа заспала до зоре у чврстом сну. Али у удубини између планина троје људи није спавало.
Сједели су близу ватре и с времена на вријеме бацали гранчице у ватру. Били су пастири. За њих је ноћу нема предаха. Док овце спавају, стиснуте у гомилу и закопане носеве у топло крзно, вукови могу долазити из шуме. У ово доба године су посебно гладни: зими је теже пронаћи храну у шуми него љети. Тако пастири не спавају, да вукови не ухвате јагње, па ослушкују - ако вјерни чувар, пастирски пас, залаје. Ови четвороножни помоћници пастира осјећају мирис вука много прије него што се предатор приближи стаду. Ако залаје, ово је пастирима знак да је вријеме да устану, узму штапове и оду да заштите своје овце. Али сада је свуда тихо.
Анђеоско предсказање
Један од пастира, врло млад човјек, скоро дјечак, испружио се на земљи и погледао у небо посуто звијездама. Једна звијезда је блистала јаче од свих осталих. Или не свјетлије, али некако другачије. Уопште, истицала се на небу, привлачила поглед, као да је мамила негдје у непознату даљину, обећавала неку непознату радост ... Младић ју је гледао поспаним погледом. Очи су му се постепено затварале, а чудне слике лебдјеле су пред његовим очима.
Као да су у далекој земљи, њишући се попут бродова на таласима, огромне камиле шетају пијеском. На њима сједе важни мудраци у скупој одјећи. Доносе драгоцјене поклоне новорођеном великом цару ...
- Хеј, престани да спаваш! Сад је на тебе ред да чуваш стадо “, изненада гласно викну други пастир, висок снажан човјек.

---

​Младић је невољко отворио очи и подигао се на лакат: ово је несташлук, такав сан му није дао да гледа.
„Остави га на миру“, рекао је са осмјехом најстарији пастир, старац сиједе браде. - Млад је, дању је трчао преко брда по овце. Нека спава још сат времена. Пазићу на стадо. А и ти легни, ноћ је дуга. Још ћеш имати времена да гледаш наше овце.
- Како ти кажеш, - високи пастир се није расправљао, брзо је раширио плашт од овчје вуне по земљи, легао на њега и готово одмах почео да хрче.
Дјечак је, такође, задремао. А старац је сједио крај ватре и гледао у ватру. Одједном је све около било освијетљено тако јарком свјетлошћу да је пламен ватре изгледао црно на његовој позадини. Старац је збуњено протрљао очи: можда је управо заспао и сањао тако чудан сан. Али не. Био је будан. А сјај је наставио да преплављује читаву удубину, у којој су пастири застали на ноћ. Старац се окренуо и видио одакле долази. Испред њега је стајао Анђео. Све је било као саткано од ове блиставе свјетлости. Успавани пастири су се пробудили и, утрнули од ужаса, погледали небеског гласника који им се указао.
Анђео им се обратио овим ријечима:
- „Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидову. И ето вам знака: наћи ћете дијете повито гдје лежи у јаслима“ (Лк 2, 9-12) (тако су се звале хранилице у које се стављала сточна храна).
Али пастири су се и даље плашили. Ипак: на крају крајева, људи не морају често да виде Анђела који вам каже такве ријечи. Свјетлост, која их је обасјала, била је тако сјајна да се чинило као да ништа не може бити свјетлије. Али после његових ријечи, одједном се овај небески сјај вишеструко појачао. И пастири су гледали у велико мноштво истих свијетлих Анђела.
Небески гласници су пјевали. Мелодија њихове пјесме била је невјероватно лијепа. Лијепе су биле и ријечи, али не сасвим јасне:
- Слава Богу на висини, а на земљи мир, међу људима добра воља!
Међутим, пастири нису имали времена да оцјењују ријечи и музику анђеоске пјесме. Заташкавши дах, свим очима су гледали у чудо које им се указало.
Али ниједно чудо не траје вјечно. Анђели су завршили пјесму и почели се уздизати на небо. Њихов сјај је постајао све мањи. Све док се, коначно, није претворио у ону врло - необичну - звијезду на ноћном небу, којој се млади пастир дивио.

---

​Свјетлост у пећини
Анђели су отишли. А пастири су сједели крај ватре и ћутали не знајући шта даље. Коначно је старац устао, обукао огртач и узео штап. Тада се окренуо својим друговима и рекао:
„Анђео је рекао да ћемо Бебу пронаћи у јаслама за стоку. Дакле, треба да одемо у Витлејем, и потражимо ове јасле. Неки од нас морају остати да чувају овце.
- Ујаче, могу ли поћи с тобом? Дај молим те! - скочи млади пастир на ноге. Очи су му горјеле од такве жеље да види дивну Бебу да су се старији нехотице насмијали.
"У реду", махнуо је високи човјек руком. - Иди, остаћу овдје.
Један млади пастир зазвижда једном од паса и приђе старцу:
- Спреман сам.
Затим су младић и старац отишли ​​у град. Њихов пут није био тако далек. Али ноћни прелази увијек су испуњени разним опасностима. Добро је што је поред пастира био вјерни пријатељ - пастирски пас. Са таквим чуваром не мораш да се плашиш да ће  те разбојници или вукови изненада  и лукаво напасти. Пас одмах нањуши непријатеља и гласним лајањем упозориће власнике на пријетњу. И неће сваки вук моћи да се носи са огромним храбрим псом. Није неко пастирске псе без везе названо вучјацима.
Али сада се дим са огњишта појавио у даљини. Град је врло близу. Куће на периферији су већ видљиве. И морам рећи да се куће у тим дијеловима граде врло занимљиво. Некада су људи своје домове правили у природним пећинама. Па, заиста - зашто губити вријеме и труд тражећи материјал за изградњу када постоји готова соба? Тек с временом, на стијени у којој је првобитно било пребивалиште, почели су да граде куће од дрвета или камена. И почели су да држе стоку у пећини. Испоставило се таква двоспратна кућа, гдје је први спрат стијна са пећином за стоку, други је стан за људе.
У једној од ових кућа на периферији града, пастири су примијетили одсјај свјетлости уљане лампе. Било је необично да је свјетло долазило из пећине.
Дашак мистерије
Пастири су се приближили пећини, гдје су угледали невјероватну слику.
У решеткастим јаслама лежало је новорођенче.
Све како им је Анђео предвидио! У близини је била његова мајка и старији човјек. Свјетлост лампе била је пригушена, обриси предмета су се топили, растварајући се у мекој тами. Све што се видјело било је одојче и одрасли нагнути над њим. А у кругу свјетлости биле су видљиве животиње - велики во, магарац и неколико оваца. Некада су пружали њушке до своје хранилице, али сада је ту било новорођено дијете. А животиње су га изненађено погледале: ко ово лежи у нашим јаслама? Из цијеле ове слике дисао је невјероватан мир, мир и радост. Пастири се погледаше. Старији је закорачио, поклонио се и рекао:
 
- Мир вама, добри људи! Честитам вам рођење Младенца. Дошли смо да вам испричамо о невјероватном догађају који нам се догодио вечерас.
И старац је почео да говори о свему што се догодило на пашњаку. О блиставом Анђелу који је предвидио да ће Бебу видјети у јаслама. И о анђеоском хору који је пјевао невјероватну пјесму.

---

​Док је говорио, нико није испустио ни гласа  у пећини. Људи су пажљиво слушали његове ријечи. А чинило се да су се животиње посебно смрзле и чак задржале дах како не би ометале наратора.

Чинило се да је цио свијет, у овим тренуцима, утихнуо и послушао оно што је речено. Сви који су чули били су запањени оним што су им пастири рекли. А Мајка одојчета је задржала све ове ријечи, примајући их у своје срце.
Али старац је завршио своју причу. Пастири су се поклонили и вратили се на пашу својим овцама. То су били врло једноставни људи који нису познавали науке и Свето писмо. Али из неког разлога, Бог је њима одлучио да открије највећу тајну живота - оваплоћење Сина Божијег, долазак Спаситеља на  земљу. И осјећали су да су додирнули ову тајну. Али како да разговарају о томе, они нису знали. И тако су само нечујно ходали кроз ноћ. А над њиховим главама у незамисливој висини засијале су звијезде. И међу њима се једна се истицала, блистајући сасвим другачије од осталих. Звијезда Христовог рођења.
​
​Аутор: ТКАЧЕНКО Александар; превео и прилагодио: сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор: фома.ру

---