Паримијe Велике суботе

Читање петнаест Велико суботњих паримија, у којима су сабрани најважнији старозавјетни праобрази и пророштва о спасењу људи кроз Страдања и Васкрсење Исуса Христа, слиједи након входа са Јеванђељем. Ријеч паримија долази од грчке ријечи παροιμία што у преводу значи: пословица. Паримије (одјељци) нису поређане хронолошким или било којим другим формалним редом. Непажљивом слушаоцу ово читање представља нешто монотоно, а самим тим и напорно. Истини за вољу, данас је мало оних који се према ријечима ових паримија односе са потребном пажњом. Но, ми треба да нагласимо сљедеће: читања су изабрана са великом пажњом и истичу се својим значајем за духовно усавршавање свих верујућих хришћана. Она предсгављају, не обазирући се на различите ayтope и eпoxe у којима настају, једну целину која у себи обједнњује мисао пророка о Христовом васкрсењу. Анализирајући ове паримије, неопходно је да нашу пажњу усмеримо на два момента: на, да тако кажемо, архитектонску целину, а такође и на појединачни садржај сваког читања јер су оба ова елемента у снажној унутрашњој вези и условљени су један са_другим.
Архитектонска цјелина може се упоредити са три, узрастајућа, таласа: први, молитва пророка Јоне; други, захвална песма Јевреја због преласка преко Црвеног мора; трећи, песма Тројице младића, који су на чудесан начин избављени из огња. Оваквом својеврсном узрастању, у целости одговарају и садржаји текстова, јер велелепно здање Великосуботњих паримија разоткрива се кроз читање прве три главе из Књиге Постања. Смисао овог читања усредсређујс се у круг броја три, који се напомиње и на самом крају паримије: „И би вече, и би јутро, дан трећи“ (Пост 1, 13). Три прва дана древног стварања свијета аналогна су са три дана Новог Стварања света, времену животворног Христовог обитавања у гробу.
2. паримија је из Књиге пророка Исаије (Ис 60,1-16), и казује о слави Цркве Христове (Новог Јерусалима), почев од васкрсења Христовог.
3. паримија је из Књиге Изласка (Изл 12,1-11); у њој се описују правила старозавјетне Пасхе, коју Јевреји и данас славе, сјећајући се изласка Израиљаца из Египта. Мноштво робова постало је један народ. Почевши од ноћи тог истог изласка, Јевреји су на Пасху приносили жртву: "А јагње или јаре да вам буде здраво, мушко, од године; између оваца или између коза узмите.И чувајте га до четрнаестога дана овога мјесеца, а тада савколики збор Израиљев нека га закоље увече. И нека узму крви од њега и покропе оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће га јести" (2 Мојс 12, 5-7). У ноћи прве Пасхе у Египту, сви прворођени синови су помрли, али су јеврејске куће, обиљежене крвљу јагњета, остале нетакнуте. Ова паримија чита се због тога што старозавјетно пасхално Јагње јесте праобраз новозавјетног Агнеца, тј. Господа Исуса Христа.
4. паримија је из Књиге пророка Јоне (1, 4-11). Књига пророка Јоне се чита у цјелини, што је веома необично. Прича о пророку који није хтио да испуни заповијест Господњу и који је побјегао, али је на крају био принуђен да проповиједа у Ниниви, главном граду Асирског царства. Још прије своје смрти, Христос је рекао да ће провести три дана и три ноћи у утроби земље, као што је Јона исто толико времена провео у стомаку огромне рибе. Ова коинциденција би се могла сматрати спољашњом, али у Јониној књизи има још нешто: она каже да је и најсуровији и изопачени град Нинива такође драг Богу, да Господ не жели да га казни, већ да га врати на покајање. У другом дијелу Књиге о Јони је молитва пророка у утроби кита и казивању о Јонином изласку на копио (погл. Мт. 12, 39-40). 
5. паримија је из Књиге Исуса Навина (5,10-15); овде је изображено јављање анђела Исусу Навину, које је заправо „знамење победе над непријатељима нашег спасења, демонским силама. To је знамење о крсту и васкрсењу Господа, Вожда нашега спасења, Победитеља Ада и смрти“.
6. паримија је из Књиге Изласка (13, 20 -14, 31). Ово је грандиозна слика чудесног преласка Јевреја преко Црвеног мора и погибељи војске египатског Фараона. Паримија се окончава радосном и свечаном песмом.
Чтец затим говори стихове из 15. главе Књиге Излазак, придодајући сваком стиху: „Појмо Господу“, док хорови допевавају: „Јер се славно прослави“.
Ова паримија се чита (и пева) у предвечерје Пасхе Христове јер су у њој „описани и опевани“ догађаји (конкретно, спасење Јевреја пред Фараоном), који служе као праобраз Христовог васкрсења. Фараон и Египћани, који прогоне Јевреје, јесу слика ђавола и његових слугу који неуморно насрћу на човека. За Фараона и његову војску, Црвено море постаје гроб, као што у Христовом гробу своју погибељ проналазе и ђаво, и слуге његове. По речима апостола Павла, Израиљ се, у дубини Црвеног мора, крстио (погл. 1 Кор. 10,1) и оснажио своје поверење у Мојсија као богоизабраног предводника народа. Пoдобно томе, и ми кроз тајну Крштења, погружавајући се у смрт Христову, запечаћујемо своју веру у Христа, Вожда нашег спасења.
7. паримија је из Књиге пророка Софоније (3, 8-15); ово пророштво предсказује суд над народима, поновно рођење Израиља и ширење истинске вере посвуда по васељени. На тај начин, ова паримија изображава апокалиптичну димензију васкрсења, a о томе да је почетак паримије заиста предзнак васкрсења, о томе сведоче учитељи Цркве, приликом тумачења ове Књиге.
8. паримија је из Прве књиге о Царевима (17, 8-23) и ту се казује о два велика чуда пророка Илије: о непомањкању брашна и уља у дому удовице, и о васкрсењу удовичиног умрлог сина. Прво чудо је праобраз непрекидне хране Тела и Крви Христове, хране која нас уводи у Царство, док је друго чудо праобраз највећег чуда Христовог: Његовог Васкрсења из мртвих и васкрсења читавог рода човечијег. To је казивање о нашем спасењу кроз крст и гроб Христов, а дан Велике суботе управо је и најприкладнији да се ова истина још једном нагласи верницима.
9. паримија је из Књиге пророка Исаије (61,10-11 62,1- 5). Пророк предвиђа обнову народа Израиља, што служи као праобраз новозавјетне Цркве. Сам Спаситељ говори кроз Исаију. Као што је стари тјелесни Израиљ прекинуо своју брачну заједницу са Господом и тако се ставио изван спасоносне црквене ограде, тако је нови духовни Израиљ, својим искреним призивом Богу, стекао наклоност Творца, обновио и учврстио ову заједницу заувијек:"Нећеш се више звати остављена, нити ће се земља твоја звати пустош, него ћеш се звати милина моја и земља твоја удата, јер ћеш бити мио Господу и земља ће твоја бити удата. Јер као што се момак жени дјевојком, тако ће се синови твоји оженити тобом; и како се радује женик невјести, тако ће се теби радовати Бог твој". По ријечима епископа Висариона: „Ова паримија се чита због тога што су у њој изображене речи о слави Цркве Христове као облеску славе Христове, славе која се пројавила у свој својој неизрецивој величини управо после Његовог васкрсења из мртвих“.
10. паримија је из Књиге Постања (21,1-18). Ту се казује о приношењу Исака на жртву од стране његовог оца Авраама. Овај тајанствени догађај издваја се као један од најважнијих догађаја из свештене историје Старог Завета како по свом непосредном, тако и по свом праобразном значењу јер он представља симбол приношења које је Логос, Јединородни Син Оца, учинио за спасење и живот света.
11. паримија је из Књиге пророка Исаије (61,1-9). У овим речима имамо казивање о доласку Помазаника (Христа) на земљу, Који ћe донети правду утврђену Крстом и Васкрсењем.
12. паримија је из Друге књиге о Царевима (4, 8-37). Смисао ове parimije у многоме је идентичан са смислом осме. Ona говори о васкрсењу још једног дjечака, а овога пута се ово чудо догодило молитвом пророка Јелисеја. Ова прича, као и слична прича о Илији, наглашава да јеванђеoска чуда настављају линију започету у Старом завjету. 
13. паримија је из Књиге пророка Исаије (63,11-19 64,15). Жалбе заточених Јевреја усмерене ка Господу и молитва за избављењем, изображавају жалост свете Цркве гледајући свог Оснивача у гробу, и Њену молитву да је Он избави својим Васкрсењем.
14. паримија је из Књиге пророка Јеремије (31, 31-34). Ово пророштво у једној од својих Посланица наводи и апостол Павле (погл. Јевр 8, 8-11), напомињући о замени Старог Завета, који је Израиљу дат на Синају, Новим Заветом, Заветом Господа нашег Исуса Христа.
15. паримија је из Књиге пророка Данила (3,1-88). Ту се казује о томе како је цар Навуходоносор приморавао тројицу младића: Ананију, Азарију и Мисаила, да се поклоне златном идолу под претњом спаљивања у пећи. Младићи се нису уплашили, а цар, разгневљен, нареди да се они затворе у ужарену пећ. Млади исповедници вере беху избављени анђелом Божијим, „чији је изглед био подобан Сину Божијем“, који је стајао посред огња. Због тога младићи проузнеше захвалну молитву Богу, прослављајући Његову свемогућност, Ова паримија се чита јер је у њој описано чудо спасења тројице младића, чудо којем је заправо праобраз „неупоредиво већег чуда о које се говори кроз богослужење Велике суботе“.По свом унутрашњем смислу, а такође и према својој спољашњој структури, ова петнаеста паримија у многоме је аналогна четвртој паримији (која говори о Јони), као и шестој (која казује о чудесном преласку Јевреја преко Црвеног мора и њиховој благодарственој песми проузнетој Богу), уз напомену да ова, петнаеста паримија, још снажније наглашава мисао две поменуте, и представља својеврсни врх старозаветних молитви и надања у Васкрслог Господа.
Наиме, образ правилног и истински благочестивог односа човека према путевима Господњим јесте управо песма тројице младића проузнета у огњеној пећи. Унутрашњи смисао те песме јесте да пећ, у којој су заточени младићи, јесте изображење самог Ада са његовим неугасивим огњем ка којем човек хрли својим порочним и неврлинским животом.
Овде хор започиње са припевима уз сваки стих песме благо честивих младића: „Господа појте и преузносите у све векове“, док је завршно славословље: „Хвалимо, благосиљајмо, клањајмо се Господу, појући и преузносећи у све векове“.
Ово свечано певање изводи нас из мрака гроба, док даљи ток богослужења, својим химнама, песмама и самим карактером, испуњава нас у целости пасхалном радошћу, али још увек, да тако кажемо, на помало уздржан начин.Након паримија, слиједи мала јектенија.

---

 1. Паримија (Пост 1, 1-13)
НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ
В начале сотвори Бог небо и землю. Земля же бе невидима и неустроена, и тьма верху бездны: и Дух Божий ношашеся верху воды. И рече Бог: да будет свет. И бысть свет. И виде Бог свет, яко добро: и разлучи Бог между светом и между тьмою. И нарече Бог свет день, а тьму нарече нощь. И бысть вечер, и бысть утро, день един. И рече Бог: да будет твердь посреде воды, и да будет разлучающи посреде воды и воды. И бысть тако. И сотвори Бог твердь: и разлучи Бог между водою, яже бе под твердию, и между водою, яже бе над твердию. И нарече Бог твердь небо. И виде Бог, яко добро. И бысть вечер, и бысть утро, день вторый. И рече Бог: да соберется вода, яже под небесем, в собрание едино, и да явится суша. И бысть тако. И собрася вода, яже под небесем, в собрания своя, и явися суша. И нарече Бог сушу землю, и собрания вод нарече моря. И виде Бог, яко добро. И рече Бог: да прорастит земля былие травное, сеющее семя по роду и по подобию, и древо плодовитое творящее плод, емуже семя его в нем, по роду на земли. И бысть тако. И изнесе земля былие травное, сеющее семя по роду и по подобию, и древо плодовитое творящее плод, емуже семя его в нем, по роду на земли. И виде Бог, яко добро. И бысть вечер, и бысть утро, день третий.

НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
У почетку створи Бог небо и земљу. А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост.И видје Бог свјетлост да је добра; и растави Бог свјетлост од таме.И свјетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.Потом рече Бог: нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.Потом рече Бог: нека се сабере вода што је под небом на једно мјесто, и нека се покаже сухо. И би тако.И сухо назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и видје Бог да је добро. Опет рече Бог: нека пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којем ће бити сјеме његово на земљи. И би тако.И пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме по својим врстама, и дрво, које рађа род, у којем је сјеме његово по његовијем врстама. И видје Бог да је добро.И би вече и би јутро, дан трећи.

2. Паримија (Ис 60, 1–16)
НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ
Светися, светися, Иерусалиме, прииде бо твой свет, и слава Господня на тебе возсия. Се тьма покрыет землю, и мрак на языки, на тебе же явится Господь, и слава Его на тебе узрится. И пойдут царие светом твоим, и языцы светлостию твоею. Возведи окрест очи твои, и виждь собранная чада твоя: се приидоша вси сынове твои издалеча, и дщери твоя на рамех возмутся. Тогда узриши, и возрадуешися, и убоишися, и ужаснешися сердцем, яко преложится к тебе богатство морское и языков и людей. И приидут к тебе стада вельблюд, и покрыют тя вельблюди Мадиамстии и Гефарстии: вси от Савы приидут, носяще злато, и ливан принесут, и камень честен, и спасение Господне благовозвестят. И вся овцы Кидарския соберутся тебе, и овни Навеофстии приидут к тебе, и вознесутся приятная на жертвенник Мой, и дом молитвы Моея прославится. Кии суть, иже яко облацы летят, и яко голуби со птенцы ко Мне? Мене острови ждаша, и корабли Фарсийстии в первых, привести чада твоя издалеча, и сребро и злато их с ними, имене ради Господня Святаго, и за еже Святому Израилеву славну быти. И созиждут сынове инороднии стены твоя, и царие их предстояти будут тебе: за гнев бо Мой поразих тя, и за милость Мою возлюбих тя. И отверзутся врата твоя присно, день и нощь не затворятся, ввести к тебе силу язык и цари их ведомыя. Языцы бо и царие, иже не поработают ти, погибнут, и язьщы запустением запустеют. И слава Ливанова к тебе приидет, кипарисом и певгом и кедром вкупе, прославити место святое Мое, и место ног Моих прославлю. И пойдут к тебе боящеся сынове смиривших тя и раздраживших тя, и поклонятся следом ног твоих вси прогневавшии тя: и наречешися град Господень, Сион Святаго Израилева. За сие, яко был еси оставлен и возненавйден, и не бе помогающаго ти, положу тя в радость вечную, веселие родом родов. И изссеши млеко языков, и богатство царей снеси, и уразумееши, яко Аз Господь спасаяй тя и избавляяй тя Бог Израилев.
НА СРПСКОМ
Устани, свијетли се, јер дође свјетлост твоја, и слава Господња обасја те.Јер, гле, мрак ће покрити земљу и тама народе; а тебе ће обасјати Господ и слава његова показаће се над тобом.И народи ће доћи к видјелу твојему и ка свјетлости која ће те обасјати.Подигни очи своје унаоколо, и види: сви се скупљају и иду к теби, синови ће твоји из далека доћи и кћери твоје носиће се у наручју.Тада ћеш видјети, и обрадоваћеш се, и срце ће ти се удивити и раширити, јер ће се к теби окренути мноштво морско и сила народа доћи ће к теби.Мноштво камила прекрилиће те, дромедари из Мадијама и Ефе; сви из Саве доћи ће, злато и кад донијеће, и славу Господњу јављаће.Сва стада Кидарска скупиће се к теби, овнови Навајотски биће ти за потребу; принесени на олтару мом биће угодни, и дом славе своје прославићу.Ко су оно што лете као облаци и као голубови на прозоре своје?Острва ће ме чекати и прве лађе Тарсиске, да довезу синове твоје из далека, и с њима сребро њихово и злато њихово, имену Господа Бога твојега и свеца Израиљева, јер те прослави.И туђини ће сазидати зидове твоје, и цареви њихови служиће ти; јер у гњеву свом ударих те, а по милости својој помиловаћу те.И твоја ће врата бити свагда отворена, неће се затворити ни дању ни ноћу, да ти се доведе сила народа, и цареви њихови да се доведу.Јер народ и царство, које ти не би служило, погинуће, таки ће се народи сасвијем затрти.Слава Ливанска теби ће доћи, јела, бријест и шимшир, да украсе мјесто светиње моје да би прославио мјесто ногу својих.И синови онијех који су те мучили доћи ће к теби клањајући се, и сви који те презираше падаће к стопалима ногу твојих, и зваће те градом Господњим, Сионом свеца Израиљева.Што си био остављен и мрзак тако да нико није пролазио кроза те, мјесто тога ћу ти учинити вјечну славу, и весеље од кољена до кољена.Јер ћеш млијеко народа сати, и сисе царске дојићеш, и познаћеш да сам ја Господ спаситељ твој и избавитељ твој, силни Јаковљев.​

3. Паримија (Изл 12,1-11)
НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ
Рече Господь к Моисею и Аарону в земли Египетстей, глаголя: месяц сей вам начало месяцей, первый будет вам в месяцех лета. Рцы ко всему сонму сынов Израилевых, глаголя: в десятый месяца сего да возмет кийждо овча по домом отечеств, кийждо овча по дому. Аще же мало их есть в дому, яко не довольным быти на овча, да возмет с собою соседа ближняго своего по числу душ: кийждо довольное себе сочтет на овча. Овча совершенно, мужеск пол, непорочно и единолетно будет вам: от агнец, и от козлищ, приимете. И будет вам соблюдено даже до четвертагонадесять дне месяца сего: и заколют то все множество собора сынов Израилевых к вечеру. И приимут от крове, и помажут на обою подвою и на прагах в домех, в нихже снедят тое. И снедят мяса в нощи той печена огнем, и опресноки с горьким зелием снедят. Не снесте от них сурово, ниже варено в воде, но печеное огнем, главу с ногами и со утробою. Не оставите от него до утрия, и кости не сокрушите от него: останки же от него до утра огнем сожжете. Сице же снести е: чресла ваша препоясана, и сапози ваши на ногах ваших, и жезлы ваши в руках ваших: и снесте е со тщанием: пасха есть Господня.
НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
И рече Господ Мојсију и Арону у земљи Мисирској говорећи:Овај мјесец да вам је почетак мјесецима, да вам је први мјесец у години.Кажите свему збору Израиљеву и реците: десетога дана овога мјесеца сваки нека узме јагње или јаре, по породицама, по једно на дом;Ако ли је дом мали за јагње или јаре, нека узме к себи сусједа, који му је најближи, с онолико душа колико треба да могу појести јагње или јаре.А јагње или јаре да вам буде здраво, мушко, од године; између оваца или између коза узмите.И чувајте га до четрнаестога дана овога мјесеца, а тада савколики збор Израиљев нека га закоље увече.И нека узму крви од њега и покропе оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће га јести.И нека једу месо исте ноћи, на ватри печено, с хљебом пријеснијем и са зељем горким нека једу.Немојте јести сирово ни у води кухано, него на ватри печено, с главом и с ногама и с дробом.И ништа немојте оставити до јутра; ако ли би што остало до јутра, спалите на ватри.​А овако једите: опасани, обућа да вам је на ногу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи.

4. Паримија из Књиге пророка Јоне 1, 4-11
НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ
Бысть слово Господне ко Ионе сыну Амафиину, глаголя: востани, и иди в Ниневию град великий: и проповеждь в нем, яко взыде вопль злобы его ко Мне. И воста Иона, еже бежати в Фарсис от Лица Господня: и сниде во Иоппию, и обрете корабль идущь в Фарсис: и даде наем свой, и вниде вонь плыти с ними в Фарсис от Лица Господня. И Господь воздвиже ветр велий на мори, и бысть буря великая в мори, и корабль бедствоваше еже сокрушитися. И убояшася корабельницы, и возопиша кийждо к богу своему, и изметание сотвориша сосудов, иже в корабли, в море, еже облегчитися от них: Иона же сниде во дно корабля, и спаше ту, и храпляше. И прииде к нему кормчий, и рече ему: что ты храплеши? Востани, и моли Бога твоего, яко да спасет ны Бог, да не погибнем. И рече кийждо ко искреннему своему: приидите, вержим жребия, и уразумеем, кого ради есть зло сие на нас. И метнуша жребия, и паде жребий на Иону. И реша к нему: возвести нам, кого ради сие зло на нас, и что твое делание есть, и откуду грядеши и камо идеши, и от коея страны, и от киих людей еси ты? И рече к ним: раб Господень есмь аз, и Господа Бога Небеснаго аз чту, Иже сотвори море и сушу. И убояшася мужие страхом великим, и реша к нему: что сие сотворил еси? Зане разумеша мужие, яко от Лица Господня бежаше, яко возвести им. И реша к нему: что тебе сотворим, и утолится море от нас? Зане море восхождаше и воздвизаше паче волнение. И рече к ним Иона: возьмите мя, и вверзите в море, и утолится море от вас: понеже познах аз, яко мене ради волнение сие великое на вы есть. И нуждахуся мужие возвратитися к земли, и не можаху, яко море восхождаше и воздвизашеся паче на них. И возопиша к Господеви, и реша: никакоже, Господи, да не погибнем души ради человека сего, и не даждь на нас крове праведныя: зане Ты, Господи, якоже восхотел, сотворил еси. И взяша Иону, и ввергоша его в море: и преста море от волнения своего. И убояшася мужие страхом великим Господа, и пожроша жертву Господеви, и помолишася молитвами. И повеле Господь киту великому пожрети Иону: и бе Иона во чреве китове три дни и три нощи. И помолися Иона ко Господу Богу своему от чрева китова, и рече:
НА СРПСКОМ
Али Господ подиже велик вјетар на мору, и поста велика бура на мору да мишљаху да ће се разбити лађа.И лађари уплашивши се призваху сваки својега бога, и бацаху што бјеше у лађи у море да би била лакша; а Јона бјеше сишао на дно лађи, и легав спаваше тврдо.А управитељ од лађе приступи к њему и рече му: шта ти спаваш! устани, призивај Бога својега, не би ли нас се опоменуо Бог да не погинемо.Потом рекоше један другоме: ходите, да бацимо ждријеб да видимо са кога дође на нас ово зло. И бацише ждријеб, и паде ждријеб на Јону.Тада му рекоше: кажи нам зашто дође ово зло на нас; које си радње? и одакле идеш? из које си земље? и од кога си народа?А он им рече: Јеврејин сам, и бојим се Господа Бога небескога, који је створио море и суху земљу.Тада се врло уплашише људи, и рекоше му: што си учинио? Јер дознаше људи да бјежи од Господа, јер им он каза.И рекоше му: што ћемо чинити с тобом, да би нам море утолило? Јер бура на мору биваше све већа.

5. Паримија из Књиге Исуса Навина 5,10-15
НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ
Ополчишася сынове Израилевы в Галгалех, и сотвориша пасху в четвертыйнадесять день месяца от вечера, на западе, на поли Иерихонстем. И ядоша от пшеницы земли оныя опресноки и новая. В той день преста манна, повнегда ядоша от пшеницы земли, и ктому не бысть сыном Израилевым манны, но ядоша от плодов земли *Финическия в лето оное. И бысть егда бяше Иисус у Иерихона, и воззрев очима своима, виде человека стояща пред ним, и меч его обнажен в руце его. И, приступив, Иисус рече ему: наш ли еси, или от супостат наших? Он же рече ему: аз Архистратиг силы Господни, ныне приидох [семо]. И Иисус паде лицем своим на землю, и поклонися ему, и рече: господи, что повелеваеши рабу твоему? И рече Архистратиг Господень ко Иисусу: изуй сапог с ногу твоею: место бо, на немже ты стоиши, свято есть. И сотвори Иисус тако.
НА СРПСКОМ
И синови Израиљеви стојећи у околу у Галгалу, славише пасху четрнаестог дана онога мјесеца увече у пољу Јерихонском.И сутрадан послије пасхе једоше од жита оне земље хљебове пријесне и зрна пржена, исти дан.И преста мана сјутрадан пошто једоше жита оне земље, и већ више не имаше мане синови Израиљеви, него једоше од рода земље Хананске оне године.И кад Исус бијаше код Јерихона, подиже очи своје и погледа, а то човјек стоји према њему с голијем мачем у руци. И приступи к њему Исус и рече му: јеси ли наш или наших непријатеља?А он рече: нијесам; него сам војвода војске Господње, сада дођох. И Исус паде ничице на земљу, и поклони се, и рече му: шта заповиједа господар мој слузи својему?А војвода војске Господње рече Исусу: изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто гдје стојиш свето. И учини Исус тако.

6. Паримија из Књиге Изласка 13, 20 -14, 31
НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ
Воздвигшеся сынове Израилевы от Сокхофа, ополчишася во Офоме при пустыни. Бог же вождаше их в день убо столпом облачным, показати им путь: нощию же столпом огненным, светити им. И неоскуде столп облачный во дни и столп огненный нощию пред всеми людьми. И рече Господь к Моисею, глаголя: рцы сыном Израилевым, и обратившеся да ополчатся прямо придворию, между Магдолом и между морем, прямо Веельсепфону: пред ними ополчишися при мори. И речет фараон людем своим о сынах Израилевых: заблуждают сии по земли, затвори бо их пустыня. Аз же ожесточу сердце фараоново, и поженет созади их: и прославлюся в фараоне и во всем воинстве его, и уразумеют вси египтяне, яко Аз есмь Господь. И сотвориша тако. И возвещено бысть царю египетскому, яко бежаша людие. И превратися сердце фараоново и рабов его на люди, и рекоша: что сие сотворихом, отпустивше сыны Израилевы, да не работают нам? Впряже убо фараон колесницы своя, и вся люди своя собра с собою: и поят шесть сот колесниц избранных, и вся кони египетския, и тристаты над всеми. И ожесточи Господь сердце фараона царя египетскаго и рабов его, и погна созади сынов Израилевых: сынове же Израилевы исхождаху рукою высокою. И погнаша египтяне вслед их, и обретоша их ополчившихся при мори: и вси кони и колесницы фараоновы, и конницы, и воинство его прямо придворию, противу Веельсепфона. И фараон приближашеся. Воззревше же сынове Израилевы очима, видеша: и се египтяне ополчишася вслед их: и убояшася зело, и возопйша сыново Израилевы ко Господу, и рекоша к Моисею: за еже не быти гробом во Египте, извел еси нас умертвити в пустыни: что сие сотворил еси нам, извед нас из Египта? Не сей ли бяше глагол, егоже рекохом к тебе во Египте, глаголюще: остави нас, да работаем египтяном? Лучше бо бяше нам работати египтяном, нежели умрети в пустыни сей. Рече же Моисей к людем: дерзайте, стойте, и зрите спасение еже от Господа, еже сотворит нам днесь: имже бо образом видесте египтян днесь, не приложите ктому видети их в вечное время. Господь поборет по вас, вы же умолкните. И рече Господь к Моисею: что вопиеши ко Мне? Рцы сыном Израилевым, и да путешествуют. Ты же возми жезл твой, и простри руку твою на море, и расторгни е: и да внидут сынове Израилевы посреде моря по суху. И се Аз ожесточу сердце фараоново и всех египтян, и внидут вслед их: и прославлюся в фараоне, и во всем воинстве его, и в колесницах и в конех его. И уведят вси египтяне, яко Аз есмь Господь, егда прославлюся в фараоне и в колесницах и в конех его. Взятся же Ангел Божий, ходяй пред полком сынов Израилевых, и пойде созади их: взятся же и столп облачный от лица их, и ста созади их. И вниде посреде полка египетска и посреде полка сынов Израилевых, и ста: и бысть тьма и мрак, и прииде нощь, и не смесишася друг с другом во всю нощь. Простре же Моисей руку на море: и возгна Господь море ветром южным сильным всю нощь, и сотвори море сушу, и разступися вода. И внидоша сынове Израилевы посреде моря по суху: и вода им стена бысть одесную и стена ошуюю. Погнаша же египтяне, и внидоша вслед их, и всяк конь фараонов и колесницы, и всадницы посреде моря. Бысть же в стражу утреннюю, и воззре Господь на полк египетский в столпе огненнем и облачнем, и смяте полк египетский, и связа оси колесниц их и ведяше их с нуждою. И рекоша египтяне: бежим от лица Израилева, Господь бо поборает по них на египтяны. И рече Господь к Моисею: простри руку твою на море, и да совокупится вода, и да покрыет египтяны, колесницы же и всадники. Простре же Моисей руку на море, и устроися вода ко дню на место: египтяне же бежаша под водою: и истрясе Господь египтяны посреде моря. И обратившися вода покры колесницы и всадники и всю силу фараонову, вшедши вслед их в море: и не оста от них ни един. Сынове же Израилевы проидоша по суху посреде моря: вода же им стена (бысть) одесную и стена ошуюю. И избави Господь Израиля в день он из руки египетския: и видеша сынове Израилевы египтян измерших при краи моря. Виде же Израиль руку великую, яже сотвори Господь египтянам: и убояшася людие Господа, и вероваша Богу и Моисею угоднику Его. Тогда воспе Моисей и сынове Израилевы песнь сию Господеви, и рекоша, глаголюще:
НА СРПСКОМ
Тако отишавши из Сохота стадоше у око у Етаму, накрај пустиње.А Господ иђаше пред њима дању у ступу од облака водећи их путем, а ноћу у ступу од огња свијетлећи им, да би путовали дању и ноћу.И не уклањаше испред народа ступа од облака дању ни ступа од огња ноћу.И рече Господ Мојсију говорећи:Кажи синовима Израиљевијем нека савију и стану у око пред Пи-Аирот између Мигдола и мора према Вел-Сефону; према њему нека стану у око покрај мора.Јер ће Фараон рећи за синове Израиљеве: зашли су у земљу, затворила их је пустиња.И учинићу да отврдне срце Фараону, те ће поћи у потјеру за вама, и ја ћу се прославити на њему и на свој војсци његовој, и Мисирци ће познати да сам ја Господ. И учинише тако.​А кад би јављено цару Мисирском да је побјегао народ, промијени се срце Фараоново и слуга његовијех према народу, те рекоше: шта учинисмо, те пустисмо Израиља да нам не служи?И упреже у кола своја, и узе народ свој са собом.И узе шест стотина кола изабраних и што још бјеше кола Мисирских, и над свјема војводе.И Господ учини, те отврдну срце Фараону цару Мисирском, и пође у потјеру за синовима Израиљевијем, кад синови Израиљеви отидоше под руком високом.И тјеравши их Мисирци стигоше их, сва кола Фараонова, коњици његови и војска његова, кад бјеху у околу на мору код Пи-Аирота према Вел-Сефону.И кад се приближи Фараон, подигоше синови Израиљеви очи своје а то Мисирци иду за њима, и уплашише се врло, и повикаше синови Израиљеви ка Господу.И рекоше Мојсију: зар не бјеше гробова у Мисиру, него нас доведе да изгинемо у пустињи? Шта учини, те нас изведе из Мисира.Нијесмо ли ти говорили у Мисиру и рекли: прођи нас се, нека служимо Мисирцима? јер би нам боље било служити Мисирцима него изгинути у пустињи.А Мојсије рече народу: не бојте се, станите па гледајте како ће вас Господ избавити данас; јер Мисирце које сте видјели данас, нећете их нигда више видјети до вијека.Господ ће се бити за вас, а ви ћете мучати.А Господ рече Мојсију: што вичеш к мени? кажи синовима Израиљевијем нека иду.А ти дигни штап свој и пружи руку своју на море, и расцијепи га, па нека иду синови Израиљеви посред мора сухим.И гле, ја ћу учинити да отврдне срце Мисирцима, те ће поћи за њима; и прославићу се на Фараону и на свој војсци његовој, на колима његовијем и на коњицима његовијем.И Мисирци ће познати да сам ја Господ, кад се прославим на Фараону, на колима његовијем и на коњицима његовијем.И подиже се анђео Господњи, који иђаше пред војском Израиљском, и отиде им за леђа; и подиже се ступ од облака испред њих, и стаде им за леђа.и дошав међу војску Мисирску и војску Израиљску бјеше онијем облак мрачан а овијем свијетљаше по ноћи, те не приступише једни другима цијелу ноћ.И пружи Мојсије руку своју на море, а Господ узби море вјетром источнијем, који јако дуваше цијелу ноћ, и осуши море, и вода се раступи.И пођоше синови Израиљеви посред мора сухим, и вода им стајаше као зид с десне стране и с лијеве стране.И Мисирци тјерајући их пођоше за њима посред мора, сви коњи Фараонови, кола и коњици његови.А у стражу јутрењу погледа Господ на војску Мисирску из ступа од огња и облака, и смете војску Мисирску.И позбаца точкове колима њиховијем, те их једва вуцијаху. Тада рекоше Мисирци: бјежимо од Израиља, јер се Господ бије за њих с Мисирцима.А Господ рече Мојсију: пружи руку своју на море, нека се врати вода на Мисирце, на кола њихова и на коњике њихове.И Мојсије пружи руку своју на море, и дође опет море на силу своју пред зору, а Мисирци нагоше бјежати према мору; и Господ баци Мисирце усред мора.А вративши се вода потопи кола и коњике са свом војском Фараоновом, што их год бјеше пошло за њима у море, и не оста од њих ниједан.И синови Израиљеви иђаху посред мора сухим; и стајаше им вода као зид с десне стране и с лијеве стране.И избави Господ Израиља у онај дан из руку Мисирских; и видје Израиљ мртве Мисирце на бријегу морском.И видје Израиљ силу велику, коју показа Господ на Мисирцима, и народ се побоја Господа, и вјерова Господу и Мојсију слузи његову.

7. Паримија из Књиге пророка Софонија (3, 8-15)
НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ
Тако глаголет Господь: потерпи Мене в день воскресения Моего во свидетельство: зане суд Мой в сонмища языков еже прияти царей, еже излияти на ня гнев Мой весь, гнев ярости Моея: зане огнем рвения Моего поядена будет вся земля. Яко тогда обращу к людем язык в род его, еже призвати всем имя Господне, работати ему под игом единем. От конец рек Ефиопских прииму молящия Мя, в разсеянных Моих принесут жертвы Мне. В день он не имаши постыдитися от всех начинаний твоих, имиже нечествовал еси в Мя: яко тогда отыму от тебе укоризны досаждения твоего, и ктому не имаши приложити величатися на горе святей Моей. И оставлю в тебе люди кротки и смиренны, и будут благоговети о имени Господни останцы Израилевы, и не сотворят неправды, и не возглаголют суетных, и не обрящется во устех их язык льстив: зане тии пожируют, и угнездятся, и не будет устрашаяй их. Радуйся, дщи Сионова, зело: проповедуй, дщи Иерусалимова: веселися и преукрашайся от всего сердца твоего, дщи Иерусалимля! Отъят Господь неправды твоя, избавил тя есть из руки враг твоих: воцарится Господь посреде тебе, и не узриши зла ктому.
НА СРПСКОМ
Зато чекајте ме, говори Господ, до дана кад ћу се подигнути на плијен; јер је суд мој да саберем народе и покупим царства, да излијем на њих гњев свој, сву жестину јарости своје, јер ће огањ ревности моје прождријети сву земљу.Јер ћу тада промијенити народима усне, те ће бити чисте, да би сви призивали име Господње и служили му сложнијем раменима.Испреко ријека Хуских који се мени моле, расијани моји, донијеће ми даре.Тада се нећеш више стидјети ниједнога својих дјела, којима си ми згријешио; јер ћу онда узети из тебе оне који се хвале славом твојом, и нећеш се више величати на светој гори мојој.И оставићу у теби народ невољан и сиромашан, и они ће се уздати у име Господње.Остатак Израиљев неће чинити безакоња нити ће говорити лажи, нити ће се наћи у устима њиховијем језик пријеваран; него ће пасти и лежати и неће бити никога да их плаши.Пјевај, кћери Сионска; кликуј, Израиљу; радуј се и весели се из свега срца, кћери Јерусалимска!​Уклони Господ судове твоје, одврати непријатеље твоје; цар Израиљев Господ усред тебе је, нећеш се више бојати зла.

8. Паримија из Прве књиге о Царевима 17, 8-23
​НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ
Бысть глагол Господень ко Илии, глаголя: востани, и иди в Сарепту Сидонскую, и пребуди тамо: се бо заповедах тамо жене вдовице препитати тя. И воста, и иде в Сарепту Сидонскую, и прииде ко вратам града: и се тамо жена вдова собираше дрова. И возопи Илиа вслед ея, и рече ей: принеси ныне ми мало воды в сосуде, и испию. И иде взяти. И возопи вслед ея Илиа, и рече ей: приими убо мне и укрух хлеба в руце своей, да ям. И рече жена: жив Господь Бог твой, аще есть у мене опреснок: но токмо горсть муки в водоносе, и мало елеа в чванце: и се аз соберу два поленца, и вниду, и сотворю е себе и детем моим, и снемы е, и умрем. И рече к ней Илиа: дерзай, вниди, и сотвори по глаголу твоему: но сотвори ми оттуду опреснок мал прежде, и принеси ми: себе же и чадом своим да сотвориши послежде. Яко тако глаголет Господь Бог Израилев: водонос муки не оскудеет и чванец елеа не умалится до дне, дондеже даст Господь дождь на землю. И иде жена, и сотвори по глаголу Илиину, и даде ему, и яде той, и та, и чада ея. И от того дне водонос муки не оскуде, и чванец елеа не умалися, по глаголу Господню, егоже глагола рукою Илииною. И бысть по сих, и разболеся сын жены госпожи дому, и бе болезнь его крепка зело, дондеже не остася в нем дух его. И рече ко Илии: что мне и тебе, человече Божий? Вшел еси ко мне воспомянути неправды моя и уморити сына моего? И рече Илиа к жене: даждь ми сына твоего. И взят его от недра ея, и вознесе его в горницу, идеже сам почиваше, и положи его на одре своем. И возопи Илиа ко Господу, и рече: увы мне, Господи, свидетелю вдовы, у неяже аз ныне пребываю. Ты озлобил еси еже уморити сына ея. И дуну на отрочища трижды, и призва Господа, и рече: Господи Боже мой, да возвратится убо душа отрочища сего вонь. И бысть тако. И возопи отрочищ и сведе его с горницы в дом, и даде его матери его. И рече Илиа: виждь, жив есть сын твой. И рече жена ко Илии: се уразумех, яко человек Божий еси ты, и глагол Господень во устех твоих истинен.
НА СРПСКОМ
Тада дође њему ријеч Господња говорећи:Устани, иди у Сарепту Сидонску, и сједи ондје; ево заповједио сам ондје жени удовици да те храни.И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше ондје дрва; и он је дозва и рече јој: донеси ми мало воде у суду да се напијем.И она пође да донесе; а он је викну и рече: донеси ми и хљеба мало.
А она рече: тако да је жив Господ Бог твој, немам печена хљеба до грст брашна у здјели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину својему, да поједемо, па онда да умремо.А Илија јој рече: не бој се, иди, зготови како си рекла; али умијеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па послије готови себи и сину својему.Јер овако вели Господ Бог Израиљев: брашно се из здјеле неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу.И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њезин годину дана;Брашно се из здјеле не потроши нити уља у крчагу неста по ријечи Господњој, коју рече преко Илије.А послије тога разбоље се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну.И она рече Илији: шта је теби до мене, човјече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?А он јој рече: дај ми сина својега. И узев га из наручја њезина однесе га у горњу клијет, гдје он сјеђаше, и положи га на постељу своју.Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвијелио уморивши јој сина?И пружив се над дјететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дијете душа његова.И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дијете душа његова, и оживје.А Илија узев дијете снесе га из горње клијети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: види, жив је твој син.

9. Паримија из Књиге пророка Исаије 61,10-11 62,1- 5
НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ
Да возрадуется душа моя о Господе: облече бо мя в ризу спасения, и одеждою веселия [одея мя]: яко на жениха возложи на мя венец, и яко невесту украси мя красотою.
И яко земля растящая цвет свой, и яко вертоград семена своя прозябает: тако возрастит Господь правду и веселие пред всеми языки. Сиона ради не умолчу, и Иерусалима ради не попущу, дондеже изыдет яко свет правда моя, и спасение мое яко светило разжжется. И узрят языцы правду твою, и царие славу твою, и прозовут тя именем новым, имже Господь наименует е. И будеши венец доброты в руце Господни и диадима царствия в руце Бога твоего. И не прозовешися ктому оставлен, и земля твоя ктому не наречется пуста: тебе бо прозовется воля моя, и земля твоя вселенная: яко благоволи Господь в тебе, и земля твоя вкупе населится. И якоже живяй юноша с девою, тако поживут сынове твой с тобою: и будет якоже радуется жених о невесте, тако возрадуется Господь о тебе.
НА СРПСКОМ
Веома ћу се радовати у Господу, и душа ће се моја веселити у Богу мојем, јер ме обуче у хаљине спасења и плаштем правде огрте ме као кад женик намјести накит и као кад се невјеста уреси уресом својим.Јер као што из земље расте биље и у врту ниче што се посије, тако ће Господ Бог учинити да никне правда и похвала пред свијем народима.Сиона ради нећу умукнути, и Јерусалима ради нећу се умирити, докле не изађе као свјетлост правда његова и спасење се његово разгори као свијећа.Тада ће видјети народи правду твоју и сви цареви славу твоју, и прозваћеш се новијем именом, које ће уста Господња изрећи.И бићеш красан вијенац у руци Господњој и царска круна у руци Бога својега.Нећеш се више звати остављена, нити ће се земља твоја звати пустош, него ћеш се звати милина моја и земља твоја удата, јер ћеш бити мио Господу и земља ће твоја бити удата.Јер као што се момак жени дјевојком, тако ће се синови твоји оженити тобом; и како се радује женик невјести, тако ће се теби радовати Бог твој.

10. Паримија из Књиге Постања 21,1-18
НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ
Бысть по глаголех сих, Бог искушаше Авраама, и рече ему: Аврааме, Аврааме. И рече: се аз. И рече: поими сына твоего возлюбленнаго, егоже возлюбил еси, Исаака, и иди на землю высоку, и вознеси его тамо во всесожжение, на едину от гор, ихже ти реку. Востав же Авраам утро оседла осля свое, поят же с собою два отрочища и Исаака сына своего: и растнив дрова во всесожжение, востав иде, и прииде на место, еже рече ему Бог, в третий день. И воззрев Авраам очима своима, виде место издалече. И рече Авраам отроком своим: сядите зде со ослятем: аз же и детищ пойдем до онде, и поклонившеся возвратимся к вам. Взя же Авраам дрова всесожжения, и возложи на Исаака сына своего: взя же в руки и огнь и нож, и идоста оба вкупе. Рече же Исаак ко Аврааму отцу своему: отче. Он же рече: что есть, чадо? Рече же: се огнь и дрова, где есть овча еже во всесожжение? Рече же Авраам: Бог узрит Себе овча во всесожжение, чадо. Шедше же оба вкупе, приидоста на место, еже рече ему Бог: и созда тамо Авраам жертвенник, и возложи дрова: и связав Исаака сына своего, возложи его на жертвенник верху дров. И простре Авраам руку свою взяти нож, заклати сына своего. И воззва и Ангел Господень с небесе, и рече: Аврааме, Аврааме. Он же рече: се аз. И рече: да не возложиши руки твоея на отрочища, ниже да сотвориши ему что: ныне бо познах, яко боишися ты Бога и не пощадел еси сына твоего возлюбленнаго Мене ради. И воззрев Авраам очима своима виде, и се овен един держимын рогама в саде савек: и иде Авраам, и взя овна, и вознесе его во всесожжение вместо Исаака сына своего. И нарече Авраам имя месту тому: Господь виде: да рекут днесь: на горе Господь явися. И воззва Ангел Господень Авраама вторицею с небесе, глаголя: Мною Самем кляхся, глаголет Господь, егоже ради сотворил еси глагол сей, и не пощадел еси сына твоего возлюбленнаго Мене ради: воистинну благословя благословлю тя, и умножая умножу семя твое, яко звезды небесныя и яко песок вскрай моря: и наследит семя твое грады супостатов: и благословятся о семени твоем вси языцы земнии, занеже послушал еси гласа Моего.​
​
11. Паримија из Књиге пророка Исаије 61,1-9
​НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ
Дух Господень на Мне, егоже ради помаза Мя, благовестити нищим посла Мя, исцелити сокрушенныя сердцем, проповедати пленником отпущение и слепым прозрение: нарещи лето Господне приятно и день воздаяния, утешити вся плачущия: дати плачущим Сиона славу вместо пепела, помазание веселия плачущим, украшение славы вместо духа уныния: и нарекутся родове правды, насаждение Господне в славу. И созиждут пустыни вечныя, запустевшия прежде воздвигнут: и обновят грады пустыя, опустошенныя в роды. И приидут инороднии, пасущии овцы твоя, и иноплеменницы оратели, и виноградари ваши. Вы же священницы Господни наречетеся, служителие Бога вашего, речется вам: крепость язык снесте, и в богатстве их чудни будете. Сице землю свою вторицею наследят, и веселие вечное над главою их. Аз бо есмь Господь любяй правду и ненавидяй грабления от неправды: и дам труд их праведником, и завет вечен завещаю им. И познается во языцех семя их, и внуцы их посреди людей: всяк видяй я познает я, яко сии суть семя благословенное от Бога, и радостию возрадуются о Господе.
​
12. Паримија из Друге књиге о Царевима 4, 8-37
​НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ
Бысть во един день, и прейде Елиссей в Соман, и ту жена велия, и удержа его снести хлеба: и бысть ему входити и исходити множицею, и уклоняшеся тамо ясти хлеба. И рече жена к мужу своему: се ныне разумех, яко человек Божий свят сей мимоходит нас присно: сотворим убо ему горницу, место мало, и поставим ему тамо одр, и трапезу, и престол, и свещник: и будет внегда входити ему к нам, и уклоняется тамо. И бысть во един день, и вниде тамо, и уклонися в горницу, и спа тамо. И рече ко Гиезию отрочищу своему: призови ми соманитяныню сию. И призва ю, и ста пред ним. И рече ему: рцы убо ей: се удивила еси нас всем попечением сим: что подобает сотворити тебе? Аще есть тебе слове к царю или ко князю силы? Она же рече: [несть,] посреде людей моих аз есмь живущи. И рече ко Гиезию: что подобает сотворити ей? И рече Гиезий отрочищ его: воистинну сына несть у нея, и муж ея стар. И рече: призови ю. И призва ю, и ста при дверех. И рече Елиссей к ней: во время сие, якоже час сей живущи, ты зачнеши сына. Она же рече: ни, господине, не солжи рабе твоей. И зачат во чреве жена, и роди сына во время сие, якоже час сей живущи, якоже глагола к ней Елиссей. И возмужа отрочищ: и бысть, егда изыде ко отцу своему, к жнущим, и рече ко отцу своему: глава моя, глава моя [болит]. И рече ко отроку: неси его к матери его. И носе его к матери его, и лежаше на колену ея до полудне, и умре. И вознесе его, и положи его на одре человека Божия: и затвори его, и изыде, и призва мужа своего, и рече ему: посли ми убо единаго от отрок, и едино от ослят, и теку до человека Божия, и возвращуся. И рече: что яко ты идеши к нему днесь? Не нов месяц, ниже суббота. Она же рече: мир. И оседла осля, и рече ко отрочищу своему: веди, и иди, да не удержиши мене, еже всести, якоже реку тебе: гряди, и иди, и прииди к человеку Божию на гору Кармильскую. И иде, и прииде до человека Божия в гору Кармильскую. И бысть яко виде ю Елиссей грядущую, и рече к Гиезию отрочищу своему: се убо соманитяныня оная: ныне тецы в сретение ея, и речеши ей: мир ли тебе? И тече во сретение ей, и рече ей: мир ли тебе? Мир ли мужу твоему? Мир ли отрочищу твоему? Она же рече: мир. И прииде к Елиссею на гору, и ятся за нозе его: и приближися Гиезий отринути ю. И рече Елиссей: остави ю, яко душа ея болезненна в ней, и Господь укры от мене и не возвести мне. Она же рече: еда просих сына у господина моего, яко рекох: не прельсти мене? И рече Елиссей ко Гиезию: препояши чресла твоя, и возьми жезл мой в руце твои, и иди, яко аще обрящеши мужа, да не благословиши его, и аще благословит тя муж, не отвещай ему: и возложи жезл мой на лице отрочища. И рече мати отрочища: жив Господь, и жива душа твоя, аще оставлю тебе. И воста Елиссей, и иде вслед ея. И Гиезий иде пред нею, и возложи жезл на лице отрочища, и не бе гласа, и не бе слышания. И возвратися в сретение его, и поведа ему, глаголя: не воста отрочищ. И вниде Елиссей в храмину, и се отрочищ умерый положен на одре его. И вниде Елиссей в дом, и затвори дверь за двою собою, и помолися Господу. И взыде, и ляже на отрочищи, и положи уста своя на устех его, и очи свои на очи его, и руце свои на руце его, и плесне свои на плесну его: и слячеся над ним, и дуну на него, и согреся плоть отрочища. И обратися, и походи в храмине сюду и сюду: и взыде, и слячеся над отрочищем седмижды: и отверзе отрочищ очи свои. И возопи Елиссей ко Гиезию, и рече: призови ми соманитяныню сию. И призва ю, и вниде к нему. И рече Елиссей: приими сына твоего. И вниде жена, и паде на ногу его, и поклонися ему до земли: и прият сына своего, и изыде.

13. Паримија из Књиге пророка Исаије (63,11-19 64,15
​НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ
​Тако глаголет Господь: где возведый *от земли пастыря овец своих? Где есть вложивый в них Духа Святаго? Возведшая десницею Моисеа, мышца славы Его раздели воду пред Лицем Его, сотворити Ему имя вечно. Проведе их сквозе бездну, якоже коня сквозе пустыню, и не утрудишася, и яко скоты по полю: и сниде Дух от Господа, и настави их. Тако провел еси люди Твоя, сотворити Тебе Самому имя славно. Обратися, Господи, от небесе, и виждь от дому святаго Твоего и славы Твоея: где есть ревность Твоя и крепость Твоя? Где есть множество милости Твоея и щедрот Твоих, яко терпел еси нам? Ты бо еси Отец наш, понеже Авраам не уведе нас, и Израиль не позна нас, но Ты, Господи, Отец наш, избави ны, исперва имя Твое на нас есть. Что уклонил еси нас, Господи, от пути Твоего, и ожесточил еси сердца наша, еже не боятися Тебе? Обратися ради раб Твоих, ради племен достояния Твоего, да (поне) мало наследим горы святыя Твоея. Противницы наши попраша святыню Твою: быхом яко исперва, егда не владел еси нами, ниже бе наречено имя Твое на нас. Аще отверзеши небо, трепет приимут от Тебе горы и растают, яко тает воск от лица огня, и попалит огнь супостаты, и явлено будет имя Твое в сопротивных Твоих: от Лица Твоего языцы возмятутся. Егда сотворищи славная, трепет приимут от Тебе горы. От века не слышахом, ниже очи наши видеша Бога, разве Тебе, и дела Твоя, яже сотвориши ждущим милости. Милость бо срящет творящих правду, и путие Твои помянутся.

14. Паримија из Књиге пророка Јеремије 31, 31-34
​НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ
Тако глаголет Господь: се дние грядут, и завещаю дому Израилеву и дому Иудину завет нов, не по завету, егоже завещах отцом их в день, воньже емшу Ми за руку их, извести я от земли Египетския: яко тии не пребыша в завете Моем, и Аз небрегох их, глаголет Господь. Яко сей завет, егоже завещаю дому Израилеву по днех онех, глаголет Господь: дая законы Моя в мысли их, и на сердцах их напишу я, и буду им в Бога, и тии будут Ми в люди. И не научит кийждо ближняго своего и кийждо брата своего, глаголя: познай Господа: яко вси познают Мя от мала даже и до великаго их: яко милостив буду неправдам их, и грехов их не помяну ктому.
НА СРПСКОМ
Ево, иду дани, говори Господ, кад ћу учинити с домом Израиљевијем и с домом Јудинијем нов завјет,Не као онај завјет који учиних с оцима њиховијем, кад их узех за руку да их изведем из земље Мисирске, јер онај завјет мој они покварише, а ја им бијах муж, говори Господ;Него ово је завјет што ћу учинити с домом Израиљевијем послије овијех дана, говори Господ: метнућу закон свој у њих, и на срцу њихову написаћу га, и бићу им Бог и они ће ми бити народ.И неће више учити пријатељ пријатеља ни брат брата говорећи: познајте Господа; јер ће ме знати сви од малога до великога, говори Господ; јер ћу им опростити безакоња њихова, и гријеха њиховијех нећу више помињати.
​
15. Паримија из Књиге пророка Данила 3,1-88
​НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ
В лето осмонадесятое Навуходоносор царь сотвори тело злато, высота его лактей шестидесяти, и широта его лактей шести: и постави е на поли Деире, во стране Вавилонстей. И посла [Навуходоносор царь] собрати ипаты, и воеводы, и местоначальники, вожди же и мучители, и сущия на властех, и вся князи стран, приити на обновление кумира, егоже постави Навуходоносор царь. И собрашася местоначальницы, ипаты, воеводы, вожди, мучители велицыи, иже над властьми, и вси начальницы стран на обновление тела, еже постави Навуходоносор царь: и сташа пред телом, еже постави Навуходоносор царь. И проповедник вопияше с крепостию: вам глаголется, народи, людие, племена, языцы: воньже час аще услышите глас трубы, свирели же и гусли, самвики же и псалтири, и согласия, и всякаго рода мусикийска, падающе покланяйтеся телу златому, еже постави Навуходоносор царь: и иже аще не пад поклонится, в той час ввержен будет в пещь огнем горящую. И бысть егда услышаша людие глас трубы, свирели же и гусли, самвики же и псалтири, и согласия, и всякаго рода мусикийскаго, падающе вси людие, племена, языцы, покланяхуся телу златому, еже постави Навуходоносор царь. Тогда приступиша мужие халдейстии и оболгаша иудеев, отвещавше реша Навуходоносору цареви: царю, во веки живи. Ты, царю, положил еси повеление, да всяк человек, иже аще услышит глас трубы, свирели же и гусли, самвики же и псалтири, и согласия, и всякаго рода мусикийска, и не пад поклонится телу златому, ввержен будет в пещь огнем горящую. Суть убо мужи Иудее, ихже поставил еси над делы страны Вавилонския, Седрах, Мисах и Авденаго, иже не послушаша заповеди твоея, царю, и богом твоим не служат, и телу златому, еже поставил еси, не покланяются. Тогда Навуходоносор в ярости и гневе рече привести Седраха, Мисаха и Авденаго: и приведени быша пред царя. И отвеща Навуходоносор, и рече им: аще воистинну, Седрах, Мисах и Авденаго, богом моим не служите, и телу златому, еже поставих, не покланяетеся? Ныне убо, аще есте готови, да егда услышите глас трубы, свирели же и гусли, самвики же и псалтири, и согласия, и всякаго рода мусикиискаго, падше поклонитеся телу златому, еже сотворих: аще же не поклонитеся, в той час ввержени будете в пещь огнем горящую: и кто есть бог, иже измет вы из руки моея? И отвещаша Седрах, Мисах и Авденаго, глаголюще царю Навуходоносору: не требе нам о глаголе сем отвещати тебе: есть бо Бог наш на небесех, Емуже мы служим, силен изъяти нас от пещи огнем горящия и от руку твоею избавити нас, царю: аще ли ни, ведомо да будет тебе, царю, яко богом твоим не служим, телу златому, еже поставил еси, не кланяемся. Тогда Навуходоносор исполнися ярости, и зрак лица его изменися на Седраха, Мисаха и Авденаго, и рече: разжжите пещь седмерицею, дондеже до конца разгорится. И мужем сильным крепостию рече: оковавше Седраха, Мисаха и Авденаго, вверзите в пещь огнем горящую. Тогда мужие онии оковани быша с гащами своими, и покрывалы, и сапогми, и со одеждами своими, и ввержени быша посреде пещи огнем горящия. Понеже глагол царев превозможе, и пещь разжжена бысть преизлишше: и мужей оных, иже ввергоша Седраха, Мисаха и Авденаго, уби пламень огненный. И мужие тии трие, Седрах, Мисах и Авденаго, падоша посреде пещи огнем горящия оковани: и хождаху посреде пламене, поюще Бога и благословяще Господа. И став с ними Азариа помолися сице, и отверз уста своя посреде огня, рече:
[Молитва:]
Благословен еси, Господи Боже отец наших, хвально и прославлено имя Твое во веки. Яко праведен еси о всех, яже сотворил еси нам, и вся дела Твоя истинна, и прави путие Твои, и вси суди Твои истинни: и судьбы истинны сотворил еси по всем, яже навел еси на ны и на град святый отец наших Иерусалим: яко истиною и судом навел еси сия вся на ны грех ради наших. Яко согрешихом и беззаконновахом отступивше от Тебе, и прегрешихом во всех. И заповедей Твоих не послушахом, ниже соблюдохом, ниже сотворихом, якоже заповедал еси нам, да благо нам будет. И вся, елика сотворил еси нам, и вся, елика навел еси на ны, истинным судом сотворил еси. И предал еси нас в руки врагов беззаконных, мерзких отступников, и царю неправедну и лукавнейшу паче всея земли. И ныне несть нам отверсти уст: студ и поношение быхом рабом Твоим и чтущим Тя. Не предажь убо нас до конца имене Твоего ради, и не разори завета Твоего, и не отстави милости Твоея от нас, Авраама ради возлюбленнаго от Тебе, и за Исаака раба Твоего, и Израиля святаго Твоего, имже глаголал еси умножити семя их, яко звезды небесныя и яко песок вскрай моря. Яко, Владыке, умалихомся паче всех язык, и есмы смирени по всем земли днесь грех ради наших. И несть во время сие князя, и пророка, и вожда, ниже всесожжения, ниже жертвы, ниже приношения, ниже кадила, ни места, еже пожрети пред Тобою и обрести милость: но душею сокрушенною и духом смиренным да прияти будем. Яко во всесожжениих овних и юнчих, и яко во тмах агнец тучных, тако да будет жертва наша пред Тобою днесь, и да совершится по Тебе, яко несть студа уповающим на Тя. И ныне возследуем всем сердцем, и боимся Тебе, и ищем Лица Твоего. Не посрами нас, но сотвори с нами по кротости Твоей и по множеству милости Твоея. И изми нас по чудесем Твоим, и даждь славу имени Твоему, Господи. И да посрамятся вси являющии рабом Твоим злая, и да постыдятся от всякия силы, и крепость их да сокрушится: и да разумеют, яко Ты еси Господь Бог Един и славен по всей вселенной.
И не престаша ввергшии их слуги царевы, жгуще пещь наффою, и смолою, и изгребми, и хврастием. И разливашеся пламень над пещию на лактий четыредесять девять: и обыде и пожже, ихже обрете окрест пещи халдейския. Ангел же Господень сниде купно с сущими со Азариею в пещь, и отрясе пламень огненный от пещи, и сотвори среднее пещи яко дух росы шумящь: и не прикоснуся их отнюдь огнь, и не оскорби, ниже стужи им. Тогда тии трие яко едиными усты пояху, и благословляху, и славяху Бога в пещи, глаголюще:
Благословен еси, Господи Боже отец наших, и препетый и превозносимый во веки: и благословено имя славы Твоея святое и препетое и превозносимое во веки. Благословен еси в храме святыя славы Твоея, и препетый и превозносимый во веки. Благословен еси, видяй бездны, седяй на Херувимех, и препетый и превозносимый во веки. Благословен еси на престоле славы Царствия Твоего, и препетый и превозносимый во веки. Благословен еси на тверди небесней, и препетый и превозносимый во веки.​

Препоручујемо и овај сродан текст: ШТА ЈЕ ПОСЕБНО У ВЕЛИКОЈ СУБОТИ?