 Параболе (приче): како је Христос учио људе? Загонетка на коју није лако одговорити Шта је парабола (прича у којој све што се прича треба узимати у пренесеном значењу-примједба преводиоца)? Стручњак ће одговорити да је ово такав жанр, књижевна форма. Па, на примjер, постоји жанр - бајка. Други жанр је басна. А парабола, такође, стоји у истом реду: бајка, басна, парабола. Па, о бајци, мање-више све знамо и без стручњака. У бајци добар момак одлази у далеку земљу да спаси принцезу, побиједи змаја и постане краљ. Овдје се ради о авантури од које ће вам застати дах. Док слушате или читате бајку, можете да се осјећате као њен главни лик, храбар и сналажљив, да тугујете због његових невоља, а затим да се радујете његовим достигнућима. Бајка нам омогућава да проживимо њене догађаје, саосјећамо са јунаком, научимо да никада не клонемо духом и да увијек слиједимо добро. Ни са басном нема проблема. Сви знају да је басна поетска прича у којој се важна и сложена значења објашњавају кроз неку једноставну и разумљиву слику. На примјер, (у Басни Крилова - "Слон и Моска") мали пас Моска лаје на огромног слона, који то уопште не примјећује. Али пса није брига, главна ствар је да сви око њега могу видјети како напада тако велику и снажну животињу. Други пси су рекли: "Чини се да је Моска најјачи пас борац јер смије да нападне слона". Изгледа да се овдје ништа не говори о људима, али одмах схватите да се овдје уопште не ради о псу и слону. Када нека неугледна особа изненада, без очигледног разлога, почне јавно да грди познатог политичара, умјетника или писца, зашто то чини? Јер тада, његово име постаје важно поред имена ове познате личности. Жели да постане толико познат међу људима, попут пса који је лајао на слона. Ово је басна.  Али шта је парабола, теже је рећи. У много чему подсјећа на басну. У параболи се мудрост открива и кроз познате и познате слике. Али басна нужно садржи моралну поуку, односно директно објашњење њеног значења. Дакле, у пјесми о слону и псу значење цијеле приче објашњава сам пас. Дешава се и да сам аутор већ у своје име открива морал басне. На примјер, у басни "Врана и лисица" морална поука нам је дата на самом почетку: Колико су пута рекли свијету То ласкање је подло, штетно; али све није за будућност, А ласкавац ће увијек наћи кутак у свом срцу. И послије тога слиједи прича о томе како глупа гавран није могао да поднесе ласкаву похвалу лукаве лисице, крекнула је и испустила сир, који је лисица одмах однијела. Дакле, у параболи никад нема таквог морала. Такође, можемо рећи да је парабола загонетка коју слушаоци морају сами да ријеше. Или да замоле приповједача да објасни њено значење. У литератури овај жанр некако баш и није заживио. Бајке и басне често су састављали разни писци. Али жанр параболе, заобишао је њихову пажњу и уопште је нису користили. Заиста, зашто читаоцу понудити загонетке на које у тексту параболе нема одговора? Једна фрустрација од таквог читања и ништа више. Али постоји једна књига у којој се параболе налазе на скоро свакој страници. Ова књига је јеванђеље. Чињеница је да је Исус Христос врло често људима говорио у параболама. Да, да, ове чудне басне-загонетке, у којима није било готовог морала или објашњења. Зашто је изабрао тако незгодан жанр за разумијевање? Напокон, чак ни најближи Исусови ученици нису могли да схвате Његове параболе, а затим су, будући сами са Учитељем, тражили да разјасни њихово значење. Покушајмо да схватимо.  Зашто се Исус попео на гору?
Исус Христос је често користио параболе у свом проповиједању. Међутим, није то увијек чинио. На примјер, у најпознатијој бесједи коју је Исус говорио људима када се попео на гору (због чега се и назива Бесједа на гори), он није употребио ниједну параболу, већ је о свему говорио директно и разумљиво за све који су слушали. Међутим, неколико дана касније, Исус из чамца проповиједа мноштву окупљеном на обали Галилејског мора. А овдје се већ у Јеванђељу директно каже да је људима говорио у параболама. Како разумјети тако различит однос према слушаоцима у два слична случаја? У међувремену, све је објашњено прилично једноставно. Потребно је само пажљивије погледати ко је слушао Исусове ријечи на гори и ко је био међу Његовим слушаоцима поред мора. Многи људи су се окупљали ту и тамо да виде славног Учитеља. Али, ово каже Јеванђеље о догађајима на гори: „ А кад он видје народ многи, попе се на гору, и сједе, и приступише му ученици његови. И отворивши уста своја учаше их говорећи: ...“ (Мт 5, 1-2). Испоставља се да ријечи Бесједе на гори нису чули сви који су се тог дана окупили, већ само они који су се са Исусом попели на гору. Сви остали су остали доле јер их није занимало шта ће Исус рећи. Они су чули за чуда која Он чини, а такође, су жељели да виде неко чудо. И све ове чудне ријечи:" И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину"; или "Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне"- њима нису биле занимљиве. А онда се Исус само удаљио од мноштва људи на гору. Своје учење није скривао од народа, већ је желио да говори само онима који заиста желе да чују ријеч Божију. Свако од окупљених могао је, такође, да се попне на гору и слуша проповијед Исуса Христа. Међутим, урадили су то само они који су касније у Јеванђељу названи ученицима. Али бесједа на морској обали била је у сасвим другом окружењу. Тог дана су његови непријатељи, књижевници и фарисеји, дошли да слушају Исуса. То су били јеврејски учитељи Закона, најмјеродавнији људи у питањима вјере. Њихово мишљење за било ког Јеврејина увијек је било пресудно у свему везаном за вјерски живот. И одједном се појавио овај чудан, по њиховом мишљењу, Исус. И не само да одбија да призна њихов ауторитет, већ их директно пред народом назива - змијама и породима аспидиним, лицјемерима, окреченим гробовима. Наравно, ово их је веома вријеђало. А и они су жељели да пронађу бар неки разлог да осуде Исуса због кршења јеврејског закона. Зато су долазили да слушају Његове проповиједи, педантно испитивали сваку Исусову ријеч и чекали да напокон погријеши и каже нешто погрешно. Али истовремено су се претварали као да су и они дошли као и други само да чују бесједу. То су били људи који су стали у први ред окупљених на морској обали. Исус је, наравно, знао да су књижевници и фарисеји жељели да га ухвате на ријеч. Стога је и овдје то учинио тако да само они који су заиста желели да то разумеју могу да схвате значење бесједе. Због тога Исус није људима говорио директно, већ параболама. Да, да, оне врло мистериозне басне које се не могу разумјети ако их сам приповједач не објасни. А фарисеји са књижевницима нашли су се у апсурдној ситуацији. Слушали су врло пажљиво, али апсолутно ништа нису могли да разумију. Исус, стојећи у чамцу недалеко од обале, рекао је: - Царство небеско је као човјек што посија добро сјеме на њиви својој. А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посија кукољ по пшеници, па отиде. А када ниче усјев и род донесе, онда се показа кукољ. Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару, ниси ли ти добро сјеме сијао на њиви својој? Откуда, дакле, кукољ? А он им рече: Непријатељ човјек то учини. А слуге му рекоше: Хоћеш ли, дакле, да идемо да га почупамо? А он рече: Не, да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме и пшеницу. Оставите нека расте обоје заједно до жетве; а у вријеме жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најприје кукољ и свежите га у снопље да се сажеже, а пшеницу одвезите у житницу моју. Како се све ово може разумјети без објашњавања значења? Да, баш никако! Зато је то парабола. Међутим, ако би књижевници и фарисеји тражили да им објасни њено значење, они би тиме признали да је Исус мудрији од њих. И да и они, као и сви други људи, имају од Њега шта да науче. А поносни књижевници и фарисеји нису могли да пристану на ово. Стога су слушали Исусове параболе, нису их нимало схавтали, али било је важно да им надимајуобразе, климају главом и праве се да им је све јасно. Тада је Исус завршио говор и отпустио људе. Његови непријатељи су отишли без ичега. И тек тада су му пришли они који се нису плашили да признају своје незнање и који су заиста жељели да сазнају о чему Исус говори. И само њима - који су чезнули за истином - Исус је објаснио ову параболу: „А он одговарајући рече им: Који сије добро сјеме, то је Син Човјечији; А њива је свијет; а добро сјеме синови су Царства, а кукољ синови су зла. А непријатељ који га је посијао јесте ђаво; а жетва је свршетак вијека, а жетеоци су анђели. Као што се, дакле, кукољ сабира и огњем сажиже, тако ће бити на посљетку овога вијека. Послаће Син Човјечији анђеле своје, и сабраће из царства његова све саблазни и оне који чине безакоње. И бациће их у пећ огњену; ондје ће бити плач и шкргут зуба. Тада ће се праведници засјати као сунце у Царству Оца свога". Због тога су Исусу биле потребне параболе - да отјера оне који су хтјели да Га осуде за богохуљење или су само из радозналости дошли да виде знаменитог проповједника. А онда о тајнама Царства небеског може да говори само онима који заиста желе тамо да стигну. Свако од присутних могао је одмах да пита Исуса о значењу Његових парабола. И Он би, наравно, одговарао на таква питања. Али током бесједе на мору уопште се нису чули. Нико… превео и прилагодио: сајт вјеронаука.нет |