 Ово је 35. путовање папе Фрање у иностранство од његовог избора 2013. године. На Кипру, живи од 25000 до највише 30.000 католика (углавном радници мигранти са Филипина, из Индије и Шри Ланке) и за Ватикан је приоритет ојачавање напора за добре односе католика и православаца. Ово је други пут да неки папа посјећује Кипар. Први пут то је учинио папа Бенедикт XVI 2010.године када је предсједник Кипра био Димитрис Христофијас. Више од 10.000 људи било је на трибинама стадиона у Никозији, како би присуствовало миси коју је служио папа. Претходно су папа и кипарски архиепископ Хризостом били у Саборном храму св.у апостола Варнаве у Никозији. Како преноси катимерини.гр, папа Фрања је, такође, написао у златној књизи Кипарске архиепископије, да је Кипар „бисер историје и вјере“, а захвалио је архиепископу што позива на „дијалог“. „Увијек морамо да идемо наприј ед путем дијалога“, написао је он...У 16:00 часова одржана je екуменска молитва са имигрантима у парохијској цркви Светог Крста у Никозији. Напоменуто је да ће папа са собом, враћајући се у Италију, повести 50 избјеглица које су до сада тамо живјеле, најавио је јуче предсједник Републике Кипар Никос Анастасијадис. Папа Фрања је данас из Никозије позвао на помирење православних хришћана са истока и католичких са запада. Он је навео да хуманитарна сарадња може да буде средство за превазилажење вишевјековног неслагања православаца и римокатолика. Папа се данас на састао са кипарским архиепископом Хризостомосом II, а састаће се и са Светим синодом. „Вијекови подјела и раздора натјерали су нас, чак и невољно, да прихватимо непријатељство и предсрасуде једних према другима, што су предубјеђења често заснована на оскудним и искривљеним информацијама“, навео је папа. Папа Фрања је данас позвао Кипране да у дијалогу потраже рјешење како би излијечили „ужасну рану” која дијели њихово острво скоро пола вијека, и поручио да ниједна страна не би требало да користи силу или пријетње, преноси Ројтерс. Кипарски предсједник Никос Анастасијадис примајући данас у посјету папу у предсједничкој палати у Никозији се у свом поздравном говору дотакао проблема избјеглица. „Народ Кипра је лично искусио и боље од било кога зна бол из азила и протјеривања из домова својих предака. Као влада показујемо пуно поштовање заштите људских права”, рекао је кипарски предсједник. Интерсантно је да је 24. новембра кипарски савјет министара одобрио Ватикану закуп државног земљишта за изградњу амбасаде у Никозији. Ватикан ће наставити са изградњом зграде у року од пет (5) година од датума потписивања релевантног Уговора о закупу, након прибављања свих потребних дозвола од надлежних органа. Безбједносне мјере су на највишем нивоу, уз папу су допутовали и швајцарски гардисти, а 500 полицајаца брине се да све протекне у реду. Нунцијатура Свете столице у којој папа борави налази се у тампон-зони под заштитом Уједињених нација, која дијели главни град кипарских Грка од главног града кипарских Турака. Након турске инвазије 1974. године, око 170.000 хришћана је побјегло са сјевера Кипра на ком сад живе углавном Турци, а уништене су цркве, манастири и друга обиљежја хришћанства. Уништавање хришћанских вјерских објеката било је међу кључним темама разговора архиепископа Хризостома и папе Фрање. Кипрани се надају да би папа, као утицајна личност, могао да помогне оживљавању преговора о поновном уједињењу Кипра и да помогне да се поврате опљачкана вјерска умјетничка дјела, укључујући иконе, фреске и мозаике. По доласку јуче, Фрања је позвао кипарске Грке и Турке да наставе преговоре, рекавши да пријетње и демонстрација силе само продугљују раздор који траје скоро пола вијека. Вриједи напоменути да ће предстојатеља Римокатоличке цркве прати 77 новинара, док је још 200 новинара из 19 земаља добило одговарајућу акредитацију, како би из минута у минут пратили Папино путовање на Кипар и у Грчку. Папа Фрањо ће остати на Кипру до ј суботе ујутро, када ће кренути за Грчку. Папина посјета Грчкој биће фокусирана на два кључна питања, екуменски дијалог са земљама у којима су католици мањина у односу на православну већину и њихов загрљај људи чији животи „представљају највећу хуманитарну катастрофу.“ послије Другог свјетског рата „и тиче се имиграције“, подвукао је представник Свете столице Матео Бруни. 
|