 Освећење православне капеле у Бразилу одржано је 9. октобра 2021. године у Кампина-дас-Мисојнс (енггл. Campina das Missões - бразилска општина државе Рио Гранде до Сул). Први руски досељеници стигли су овдје 1909. године. У граду је подигнута капела у част равноапостолних Ћирила и Методија, у години 75. годишњице од оснивања аргентинске и јужноамеричке епархије у Бразилу, преноси епархијски сајт. Капела је изграђена донацијама локалних парохијана и активном помоћи свештенства у Бразилу. Камен темељац положен је и освештан 21. априла. Ово је постало полазиште у имплементацији обећавајућих пројеката за јачање конструктивних и пријатељских односа између Русије и Бразила и упознавања са руском културом и традицијом у Бразилу. Капелу је пројектовала архитекта из Белгорода, Надежда Киргејева, на иницијативу бившег настојатеља парохије - игумана Инокентија и предсједника Руског културног удружења у Campina das Missões Жасинта Анатолија Заболотског. Након израде пројекта, у најкраћем могућем року, изабрано је мјесто за будућу изградњу, сачињена су сва потребна документа и започета је изградња. Према ријечима очевидаца, мало ко би тада помислио да ће за тако кратко вријеме постати могуће изградити капелу, уредити парк који је промијенио изглед центра града. На дан освећења капеле, Светој литургији началствовао је настојатељ храма преподобног Сергија Радоњешког у Порто-Алегреу, протојереј Анатолиј Топала уз саслужење свештенства Бразилског црквеног округа. Након богослужења, отац Анатолиј је у име епископа Леонида, администратора аргентинске и јужноамеричке епархије, уручио архијетрејске грамате и захвалнице свима који су радили на оснивању и изградњи капеле. Свечаном догађају присуствовали су градоначелник града Campina das Missões Карлос Жустен , представници Владе државе Рио Гранде до Сул. У марту ове године благословено је земљиште за изградњу антиохијског православног манастира у држави Рио де Жанеиро. Бразил са 190 милиона становника традиционално је католичка земља, у којој све јачи утицај имају протестантски покрети па је тешко бити православац у Бразилу. – СПЦ у Бразилу има двије парохије: једна је посвећена Светој Тројици и налази се на сјевероистоку Бразила, у држави Пернамбуко. Парохија се налази у Алдеји, на око 20 километара од Ресифеа, главног града Пернамбука. Ту имамо цркву и земљиште на којем планирамо да изградимо манастир. Друга, чији сам ја парохијски свештеник, посвећена је Успењу Богородице, налази се у центру Ресифеа, а богослужбени простор изнајмљујемо. Имамо и две православне мисије: у Белу Жардиму, 178 километара од Ресифеа, посвећену светом Антону Великом и у Каруару, посвећену светом Јовану Златоустом – каже протојереј Алексис Пењу Алфара (56), поријеклом из Салвадора коијег је, са више свештеника и вјерника 2002. године примио је у Српску православну цркву владика источноамерички Митрофан. – У Пернамбуку живи неколико Срба, а ја знам двоје који долазе код нас на службе. Један је пензионисани зубар, ожењен Бразилком, који живи у САД, и посећује нас у вријеме Васкрса, а други је атеиста! Службу држимо на португалском, а укључујемо неке дијелове на грчком и српском. Сваке године организујемо теолошку недјељу, држимо курсеве о православљу и издајемо књиге како би Бразилце упознали са православном традицијом – каже отац Алексис. Владика Митрофан више пута годишње обилази парохије у Бразилу, упркос бројним обавезама и чињеници да је надлежни архијереј за највећу епархију СПЦ, истиче отац Алексис. Свештеници из Бразила, о историји и традицији СПЦ уче и из дјела наших теолога и светитеља. Дјела владике Николаја Велимировића „Теодул”, „Касијана”, „Молитве на језеру”, „О Светом Сави”, као и Јустина Поповића „Догматика православне цркве” и „Човек и богочовек”, радови владике Митрофана, књиге које се баве историјом српске православне цркве, за сада су се нашли у лектири оца Алексиса. Ипак, као драгоцјено и велико искуство истиче своју посјету Србији. Такође, у Сао Паолу више од пола вијека постоји Српско-бразилски клуб (основан 1949.), који је деценијама окупљао све исељенике православне вјере са подручја бивше Југославије. Посљедњих година је клуб у извјесној финансијској кризи, због чега је Управа клуба била принуђена да прода посљедњу клупску зграду. Ова заједница је годинама била опслуживана од стране свештеника Руске заграничне цркве, која, као и неке друге Помјесне Цркве, има своје парохије у Сао Паолу. |
