ПРАВОСЛАВНЕ ХРИШЋАНСКЕ ТАЈНЕ: ИСПОВЕСТ Однос између исповести и причешћа

                 ПРАВОСЛАВНЕ ХРИШЋАНСКЕ ТАЈНЕ: ИСПОВЕСТ
                                 Однос између исповести и причешћа
             Како да останемо „безгрешни“ у периоду од исповести до причешћа
Постоји чест неспоразум у разумевању односа између свете тајне исповести и свете тајне причешћа. Често се чини да постоји преовлађујућа идеја да однос између ове две ствари је некако једна законски конкретна ствар- однос мора бити 1:1 или неки специфичан однос и да би било какво одступање од тог односа представљало одступање од традиције или да то захтева неку врсту „изузећа од правила“.
Али, то није однос који постоји на такав начин.
Иако је истина да често постоји функционални однос који се чини да се састоји од неког формалног дела, то је заправо случајно опажање. 
Ове две тајне, заправо образују део једне шире целине духовног живота и обе су блиско повезане али нису зависна веза у стварању духовног живота. Наравно, постоје друге компоненте у духовном животу као што су пост, молитва, самоодрицање, послушност, праведна дела, итд које су такође део ове слике, али у овом случају желео бих да се ограничим само на нашу тему- исповест и причешће.
Ове две тајне нису део исто процеса, пре су паралелни и испреплетени процеси.
Свето причешће не зависи од свете тајне исповести, нити света исповест зависи од светог причешћа.
Свака од њих је независна али у исто време оне суделују ка истом циљу.
Као што и лекар опште праксе мора да вас види и да дијагнозу за болест и онда да препише терапију која укључује многе компоненте (на пример, лекове, исхрану, физикалну терапију и консултације) које су усмерене ка истом циљу опоравка, тако и духовно стање може бити дијагностиковано кроз исповест, и разне духовне лекове које је преписао исповедник.
А један од ових душевних лекова могао би да буде уздржавање од примања светог причешћа на неко време (као што би и лекар опште праксе привремено ограничио вашу исхрану због неке одређене сврхе) или би можда преписани лек могао да буде примање светог причешћа (као што је узимање лекова- или да остане на упоредној исхрани, да се узима одговарајућа храна).
Учесталост одласка код доктора одређена је озбиљношћу и током болести и разна ограничења у исхрани поново се спроводе на основу пацијентовог стања и напретка. Тако и ваш духовни лекар (коме се исповедате) одређује „количину“ исповести у причешћу , што одговара озбиљности вашег душевног стања, вашем релативном душевном здрављу, вашим посебним душевним потребама, итд.
Постоји период када не можете примити свето причешће (као што је период епитимије- испаштања- рецимо после развода) али када можете примити редовно примити свету тајну исповести. У другу руку, у неко време свештеник ће допустити да седмично примите двето причешће али ће исповест бити извршена једном у две недеље. И само због тога што сте развили одређени ритам у неком времену то не значи да је то константно- као што ни учесталост тражења медицинсе помоћи није константна.
Света исповест сама по себи није предуслов за свето причешће. Заузимање овог става било би подређивање једне тајне другој и на тај начин би умањило њен значај. Обе тајне су неопходне и често се комбинују због душевног здравља.
„Предуслов“ за свето причешће није у потпуности чиста душа, већ „здрава“ и спремна душа. А најчешћи начин да се гарантује такво стање је кроз примање свете тајне исповести.
Имамо једну практичну забелешку у којој је питање како „остати“ безгрешан од исповести од суботе увече до причести у недељу увече.
 Ако организујете ваше суботње вече тако што ћете уклонити све прекомерне изворе искушења (телевизија, филмови, игрице, забаве, итд.) и замените их духовно корисним активностима (учествовање у бдењу; припрема за службу, укључујући каноне и акатисте; духовна литература; молитва; појање псалама; духовни разговор), онда сте учинили доста тога да избегнете грех.
Ово је све веома једноставно урадити- осим чињенице да се морате одрећи себе да бисте све ово постигли.
У  „мудрости“ овога света, субота вече је вече журки, забаве, доколице и непромишљених активности. Тешко је овладати свим овим стварима и сконцентрисати се само на чињеницу да ћете ви примити у себе Онога који је  прочишћујући огањ, Онога који је Творац свега, Онога који је недодирив; срешћете се са Богом лицем у лице.
Читајте пажљиво молитве и химне које су намењене и изаберите оне слике (а има их много) које у вашој души стварају најкорисније ефекте. Користите оне слике (вербалне иконе) као оквир који је у складу са вашим умом и мислима. Ако је ово ваша активност суботње ноћи, онда ћете моћи да се држите даље од греха.
Превела: Сања Симић Де Граф (за сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ )
Извор:http://www.orthodox.net/articles/confession-and-communion.html