 14. јануара наша Црква се сјећа јеванђеоског догађаја када је, према јеврејском закону, обрезан осмодневни Богомладенац Господ Исус Христос: „И када се наврши осам дана да обрежу дијете, надјенуше му име Исус, дато од анђела прије него што он би зачет у утроби“ (Лк 2,21). Обред обрезивања сеже у дубоку, старозавјетну антику. Књига Постања говори о томе како се једног дана Бог тајанствено појавио праведном Авраму и обећао му - тада још увијек био без дјеце - да ће од њега произаћи велики народ: „И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов“ (Пост 12, 2). Укратко о празнику: Обрезање Господње Када је Аврам имао 99 година, Бог му се поново указао да учврсти завјет с њим, говорећи: „А ово је завјет мој између мене и вас и сјемена твојега након тебе, које ћете држати: да се обрезује између вас све мушкиње. Нека се обреже сав мушки пол међу вама; обрежите кожицу своју: и ово ће бити знак завета између мене и вас. А обрезиваћете окрајак тијела својега, да буде знак завјета између мене и вас. Свако мушко дијете кад му буде осам дана да се обрезује од кољена до кољена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од сјемена твојега“ (Пост 17, 10-12).  Истог дана, Аврам и сви који су живјели са њим су обрезани, како им је Господ заповиједио. Годину дана касније, његова супруга Сара родила је дуго очекиваног сина - Исака. Од тада су Јевреји, као Аврамови потомци, осмог дана обрезивали новорођену мушку дјецу у знак вјерности завјету са Богом и одвојености од читавог паганског свијета. Господ, поставши човјек, дошао је, како је и сам рекао, не да крши закон, већ да га испуни:“ Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нијесам дошао да покварим, него да испуним“ (Мт 5, 17). Прихватање обрезивања било је неопходан дио испуњења овог закона. Без овог обреда било је немогуће постати дио израиљског друштва. „Они који намјеравају да живе по новим законима“, пише митрополит Венијамин (Федченков), „прво морају да испуне старе. То ће показати да је он заиста „личност која поштује закон“ и није својевољна. Има само право да оснује ново, који је испунио старо. Господ је дошао да успостави Нови закон и морао је да испуни Стари закон. И од самог свог рођења (обрезивање је први свети обред након рођења) одмах почиње да испуњава закон. Законодавац је први који се покорава закону “. Христос почиње да испуњава, „оличава“ Мојсијев закон. А прихватање обрезивања био је први корак на овом путу. Поред тога, како пишу црквени оци, многи старозавјетни обреди носили су праобразни карактер. То значи да су своје коначно, потпуно значење стекли у откривењу Новог завјета - ријечима, дјелима Месије, Исуса Христа.Тако је обрезање у Цркви укинуто и замијењено светом тајним крштења, о чему је овај јудејски обред симболично свједочио. Апостол Павле је то истакао у својој посланици Колошанима. По апостолу, тјелесно обрезивање Јевреја код хришћана се замјењује духовним обрезањем: „У Њему ви и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тијела грјеховности обрезањем Христовим“ (Кол 2, 11). У Посланици Римљанима апостол наглашава ново, хришћанско значење обрезања као „обрезање срца“: „Јер није оно Јудејац што је споља, нити је оно обрезање што је споља, на тијелу, Него је оно Јудејац који је то изнутра, и обрезање је обрезање срца духом а не словом; таквоме је похвала не од људи него од Бога“ (Рим 2,28-29).  Занимљиви факти о празнику:
1. Празник Обрезања одиграо је важну улогу у историји Цркве. Крајем 1. вијека међу хришћанима је настала једна од првих јереси - докетизам. Њени сљедбеници вјеровали су да Христос није стварна личност, већ дух за који се само чинило да је оваплоћен. Јеванђеоски опис обрезања било је важна потврда да је Христос заиста био оваплоћен. 2. На празник Обрезања Господњег служи служи се литургија Светог Василија Великог с обзиром на то да се овај празник поклапа са даном сјећања на великог светитеља. 3. Хришћани су ослобођени обрезања на Апостолском сабору за 49 година. Одлука Сабора била је сљедећа: „Пошто чусмо да неки изишавши од нас узнемирише вас ријечима, и смутише душе ваше говорећи да се обрезујете и да држите Закон, што им ми не заповједисмо; Зато ми сабрани једнодушно, нађосмо за добро да вам пошаљемо избране људе са нашим драгим Варнавом и Павлом, Људима који су предали душе своје за Име Господа нашега Исуса Христа. Посласмо, дакле, Јуду и Силу, да вам и они то исто усмено кажу. Јер угодно би Светоме Духу и нама да никакво бреме више не мећемо на вас осим овога што је неопходно: Да се чувате од жртава идолских и од крви и од удављенога и од блуда, (и што нећете да се чини вама не чините другима); од овога ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здраво“ (ДАП 15, 23-29). 4. Обрезање пада на стари датум прославе Нове године. Зове се „стара“, јер се у совјетској Русији, након преласка на нови календар, стара нова година „помјерила“ на 14. јануар - по новом календару. превод: вјеронаука.нет /аутор: Аутор: Тихон Сисојев / извор: фома.ру |