ОБРЕЗАЊЕ ГОСПОДА И СПАСА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА

Превела; Сања Симић де Граф / Извор: obitel-minsk.org/

14. јануар је осми дан од Божића. Према Јеванђељу светог Луке, 14. јануар је дан када је Исус Христос био обрезан, следећи Мојсијев закон. Шта значи Исусово обрезање, зашто је тако посебно и како га славимо? Одговоре на та питања даћемо у овом чланку.

Јануар - месец многих празника у православној цркви
Јануар је један од најпопуњенијих месеци празницима, јер је сав посвећен Христу и почетку Његове земаљске службе. Прво, славимо Исусово рођење 7. јануара, затим Његово обрезање 14. јануара. 19. јануара славимо Теофанију (или Богојављење) - дан када је Исус крштен. А онда се 15. фебруара, 40 дана после Божића, сећамо Исусовог представљања у храму (Сретење Господње).
 
Вреди напоменути да су Божић, Обрезање Господње и  Сретење Господње три узастопна догађаја која су обележила почетак Христовог живота и службе на земљи, а ми те празнике славимо један за другим, баш као што се то догодило пре 2021 годину. На неки начин, јануар и фебруар су у литургијском календару Цркве све о Исусу Христу. Шта је Исусово обрезање? Према Мојсијевом закону: „ Да се обрезује између вас све *мушкиње.  А обрезиваћете окрајак тијела својега, да буде знак завјета између мене и вас.. Свако мушко дијете кад му буде осам дана да се обрезује од кољена до кољена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од сјемена твојега.. “ (1Мој 17, 10-12).
Као Јеврејин, Исус Христос је морао бити обрезан као и свако мушко дете старо осам дана. После обичаја обрезања свештеник је детету требало да да име. Христос није био изузетак - назван је Исус (што значи ’Бог је с нама’). Као што се можда сећамо из Јеванђеља по светом Луки, Архангел Гаврило је објавио Богородици: „Зачећеш и родићеш сина и назваћеш га Исус" (Лк 1, 31).

​ Зашто славимо овај празник? Живимо у Новом завету који је успоставио Христос. То значи да не треба следити старозаветне законе и обреде. Исус је дао крајњу жртву, тако да ми сада не практикујемо жртву, иако је то било потребно пре Христовог рођења. Па шта је значење овог празника и зашто је славимо?
 
Празник Обрезања нас учи неколико ствари. Пре свега, следећи Мојсијев закон, Бог нам показује да се покорава закону и дошао је да га испуни, а не да га укине (Мт 5,17). Друго, Бог нам показује да је Исус у ствари у потпуности Бог и потпуно човек, па мора бити обрезан као и свако друго људско биће. На крају, обичај Обрезања можемо видети као старозаветни начин крштења. Обрезивање је било знак савеза између Бога и Његовог народа и захтевало је телесну жртву. Сада се хришћани рађају изнова из воде и Духа. Божја жртва је укинула телесну жртву, због чега је више не практикујемо. Генерално, Господње обрезање подсећа нас да смо ушли у Нови савез са Богом. Као што се наводи у Новом завету, „ У Њему ви и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тијела грјеховности обрезањем Христовим“ (Кол 2, 11). Како прослављамо празник Обрезања? У православном предању овај празник славимо 14. јануара, тачно 8. дан после Божића (при бројању као први дан уврштавамо 7. јануар, због чега чини 8 дана, а не 7).
 
ТРОПАР
На дан празника учествујемо у празничној Божанској Литургији и певамо посебне химне. Прва химна назива се Тропар и објашњава шта се догодило на дан Обрезања:
На престолу огњевидном, на висини седећи са безпочетним Оцем и божанским твојим Духом, благоволео си да се родиш на земљи, од девице безбрачне твоје матере Исусе. Тога ради био си обрезан као човек осмодневни. Слава свеблагом твоме савету, слава домостроју твоме, слава снисхођењу твоме, једини човекољубче. (Тропар Обрезања).

КОНДАК
Друга химна назива се Кондак и објашњава значење празника. У њему се помиње име Светог Василија Великог, јер истог дана обележавамо овог Оца Цркве:
Господ свију трпи обрезање, и људске грехе као добар обрезује: данас даје спасење свету, а радује се међу вишњима Архијереј Творчев и светлоносни божанствени тајник Христов Василије (Кондак Обрезања).

---