 Из штампе је изашла монографија "Сви поглавари Српске цркве 1219-2021" протојереја Јована Пламенца, са уводним текстом Његове светости патријарха српског Порфирија, саопштено је данас из Српске православне цркве /СПЦ/. Од Светог Саве у 13. вијеку до данас, на пријестољу поглавара Српске православне цркве било је 11 архиепископа и 53 патријарха, који су столовали у Жичи, Пећкој патријаршији, Сремским Карловцима и Београду.
Монографија садржи њихове кратке животописе, готово енциклопедијски, али довољно да се назре са каквим су се све искушењима суочавали и каква бремена носили, као и врхунске фотографије, првокласне илустрације и оригинална дизајнерско-визуелна рјешења, наводи се у саопштењу. У тексту, на првим страницама овог капиталног издања, патријарх српски Порфирије поручио је читаоцима, љубитељима српске светосавске цркве и српског православног народа да, када прочитају приче о животу неког од поглавара Српске цркве, мислима прођу њиховим путевима, од Светог Саве до осталих првојерарха. "Загледајмо се у живот обновитеља Патријаршије Макарија Соколовића, али и великог патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића, који је духовно водио и препородио наш род у крајевима преко Саве и Дунава", навео је патријарх Порфирије. Читаоци ће, додао је, на страницама ове монографије срести и драги лик патријарха Димитрија Павловића, ујединитеља Цркве послије Великог рата, а касније и поглаваре од Гаврила Дожића до Германа Ђорића који су достојанствено и храбро носили искушења, чували и сачували душу народа од безбожништва које је владало. Патријарх Порфирије је истакао да су на посљедњим страницама монографије ликови патријараха Павла и Иринеја, који у њему буде "најтоплија синовска осјећања". "Странице ове књиге и дивне илустрације које је красе, постаће духовна лађа, која кроз узбуркано море наше црквене и народне историје, указује да околности и искушења, у којима живимо и која смо дужни да савладамо, нису непремостива уколико се угледамо на вјеру у Христа васкрслог, у снагу и љубав коју су према својој Цркви, народу имали наши претходници", навео је патријарх. Патријарх се присјетио студентских дана, када је ферије проводио у неком од манастира да би уз богослужење спремао испите и учио, али да је у Пећи "много мање у рукама држао књигу", јер је и свјесно и интуитивно осјећао да је на мјесту на коме се стварала историја српске цркве и народа и да су ту "на мермерном престолу Светог Саве сједили архиепископи српски и патријарси и предсједавали саборима“. Главни уредник монографије "Сви поглавари Српске цркве 1219-2021" Мишо Вујовић рекао је да је ово један од упечатљивих начина да се укратко изложи укупна историја народа српског, кроз живот његових патријараха. "Предводили су Српску цркву и пре но што се она тако звала. Били њени и народни предстојатељи и у златним добима, и у смутним временима, и у понорима историје. Тамо где је то одувек и заувек најважније заступали су род свој и свечовечанство, молитвено и пастирски, управитељски и свештенослужитељски", рекао је Вујовић. И кад су Срби губили државу и слободу, бивали раскомадани у вилајетима туђих царстава, по митри и жезлу ових пастира могли су се равнати, имали су се, рекао је Вујовић, за шта придржати, да их тама не прогута, да их вјетрови не развију. У књизи, у издању "Принцип преса", између осталих, су коришћене фотографије Музеја и Архива СПЦ, Цркве, те архива Митрополије црногорско-приморске, манастира Високи Дечани и Националне ревије Србија |