|
Курскo - Коренска Икона Богородице напустила Русију Са благословом Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила и одлуком Синода Руске Заграничне Цркве главна светиња РПЦЗ ,велика светиња Курске области -чудотворна икона Мајке Божије " Знамење " је била од 23. септембра до 2. октобра 2013.године је била у Курскској митрополији. Из Русије икона Божије Мајке «Знамење» Курско-Коренска икона ће бити однесена у Јовлевски мушки манастир у Минхену. Курска икона Пресвете Богородице, звана „Знамење", јавила се у Курску 8. децембра 1295. године, када је Бату-кан разорио град. Читаво опустошено место обрасло је густом шумом. Некакав ловац из суедног града Рилска угледа крај корена једног дрвета икону окренуту лицем ка земљи. Било је то 8. септембра 1295. године, на територији некадашњег Курска. Човек подиже икону, и -- испостави се да је то икона Пресвете Богорице звана „Знамење". Чим је ловац одиже са земљe, на месту где је лежала појави се извор. Када до рилског кнеза Шемјаке стиже вест о икони, он нареди да је донесу у граду. Народ дочека икону са великим слављем и свечано, али кнез ен хтеде да учствује у дочеку, због чега би кажњен слепилом. Када се ипак покајао и ослужио молебан пред иконом, вид му се поврати, и у знак захвалност за исцелење, он подиже у граду цркву Рођења Пресвете Богородице, у коју поставише чудотворну икону. Од тада се ова икона и празнује на дан када се јавила. Због места на коме је пронађена, икона је добила и назив Корјенаја*. Међутим, више пута је нестајала из храма, и увек су је налазили крај корења онога истог дрвета. Зато је народ овога краја подигао на том месту капелу и икону поставио у њу, а за вршење богослужења одређен је један свештеник из Рилска. Године 1383. Курску област поново нападоше Татари. Наишавши у шуми на капелу, они заробише свештеника, а капелу хтедоше да запале. Али док се икона налазила унутра, то им никако није полазило за руком. Тада Татари изнесоше иконоу из капеле, расекоше је на пола, једну половину бацише у ватру, а другу гурнуше негде у страну. Доцније, када се свештенослужитељ ослободио из њиховог робства, нашао је једну половину иконе на месту капеле, а другу у трави недалеко од ње; спојио их је, и оне се чудесно саставише. Дознавши за ово чудо, становници Рилска три пута проношаху икону свечано кроз свој град, и постављаше је у цркву коју је подигао Шемјака; али она се сваки пут враћала на своје пређашње место у поново подигнутој капели...  |