О сујевјерју у вези са бројевима- петак 13- хришћански поглед

​Петак је 13. Разни веб-сајтови за вијести и новине нуде савјете како да избјегнемо невоље на овај дан. Дају нам препоруке о стотинама ситница: не сијецимо нокте, не отварајмо кишобран у стану при изласку са посла, не осврћимо се, не сусрећимо црне мачке и празне канте…У просјеку, једном до трипут годишње, добар дио човјечанства приређује себи дан апокалипсе. Тог дана живот им стане - не путују, вјенчања се не договарају, болнице су празне, операције се не обављају, куповине и трансакције не обављају, новац се не улаже (нпр: број продатих некретнина је у великом паду током петка 13.), цвијеће не сади... Још 1953. године Њујорк тајмс (Тhe New York Times) је израчунао да „сваки петак 13. проузрокује губитак земље од 250.000.000 долара“. Психолози су чак осмислили дијагнозу за такав осјећај – параскаведекатриафобија или страх од петка 13.
По креаторима сујевјерних чланака, на овај „баксузни петак“, требало би да останемо закључани код куће или у канцеларији и да се плашимо вирусних напада, хакерских упада и пљачки банака. Ни у ком случају да не користимо гаџете и интернет - јер никад не знамо шта може да се деси? Не разговарајмо ни са ким. Постоји много забрана - не јести укусну храну, на примјер, и не пити укусна пића. Креатори свих врста сујевјерних чланака тврде да у супротном ризикујемо да упаднемо у невоље. Лежати умотан у ћебе кључ је доброг дана, просперитета и успјешне каријере. Не мислити ни на шта забавно. Прочитајмо нешто досадно да буде разлога за смијех. Боље плакати.  Припремити се унапријед - знамо да је петак 13., зар не? Продуценти филмске индустрије поигравају тему популарног сујевјерја, подстичући интересовање за све мистериозно и бројећи милионе на благајни на благајни. Они који не вјерују у знамења су збуњени:
Зашто баш у петак и баш 13.?
Као и сва народна вјеровања, страх од броја „тринаест“ делује веома древно и долази из дубине вијекова. Публициста Натанијел Лакенмајер, у недавној студији открива да, за разлику од старијих знакова попут поломљених огледала, саплитања или црних мачака, који су настали у мрачном средњем вијеку, знак броја „тринаест “ појављује се тек у 17. вијеку. Хришћанска црква у Европи је, напротив, вољела овај број још у средњем вијеку – подсјећао је на јеванђеоске догађаје. Дванаест апостола и Христос, у многим црквама имамо тринаест купола у њихову част.
Аутор тврди да је успио да јасно локализује појаву овог сујевјерја. Испоставља се да се појавио тек послије 1665. године, у вријеме велике куге. У то вријеме постојало је вјеровање да ако се тринаест људи окупи за једним столом, један од њих ће умријети за годину дана. Постојала је чак и професија „четрнаестог госта“, који је био позван на састанак како би се избјегао несрећни број. Они који су вјеровали у ово сујевјерје објаснили су то прилично побожно: иста Тајна вечера, када су се дванаесторица апостола и Христос окупили за трпезом...
Могуће је и да се сујевјерје повезано са „тринаестим за столом” појавило због исте навике Британаца и других Европљана да све броје на десетине. Гарнитуре су се производиле са „парним бројем“ од дванаест апарата, а гарнитуре за намјештај су се израђивале од столова са дванаест столица. Отуда се родило вјеровање да за столом нема мјеста за тринаестог. Као, међутим, и четрнаести, петнаести, али мало ко је размишљао о томе. У то вријеме Европом је бјеснила куга и ма колико се окупило за трпезом, неко би заиста убрзо умро.
Ситуацију је подгријала статистика мртвих. Године 1665. сваки 13. је умро од куге, а касније сваки 15. Због тога се сујевјерје необично широко раширило и страх од броја „тринаест“ пренио се и на друге животне појаве. Ово сујевјерје наставља да стиче популарност и данас. Зграде могу имати спратове 12А и 12Б, или се 13. спрат може назвати "12+1". У оперским кућама понекад нема мјеста са овим бројем, а на бродовима после 12. кабине одмах иде 14. 13. ред понекад недостаје у авионима.
У Русији, током Првог свјетског рата створена је „Специјална армија“ у саставу руске армије уместо „13.“ армије. Током година Великог отаџбинског рата, када се такав значај више није придавао несрећним бројевима, напротив, совјетска подморница под називом С-13 показала се најуспјешнијом од свих подморница Балтичке флоте. Учествујући у најопаснијим војним операцијама, вратила се скоро са оног свијета, из самог срца пакла. „Нико не обраћа пажњу на срећу ако се догоди тринаестог, али ако тог дана немају среће, људи су спремни да окриве број, а не да траже прави разлог“, закључио је чувени дечији писац Френк Баум у својој књизи „ „Крпена дјевојка из Оза“ (The Patchwork Girl of Oz) (1913). Могуће је и да је роман Томаса Лосона из 1907. „Петак, тринаести“ одиграо значајну улогу у ширењу сујевјерја. У роману, бескрупулозни берзански брокер користи сујевјерје како би креирао панику на Вол Стриту на петак 13.

Од раних вијекова хришћанства настала је побожна традиција сјећања најважнијих јеванђеоских догађаја – Христове жртве на Крсту и Његовог Васкрсења – не само једном годишње, већ сваке недјеље. Тако се у сриједу, као и Велику сриједу, сјећамо издаје Спаситеља од стране Јуде, у петак - распећа, у суботу - погреба и силаска у ад, а у недјељу - Васкрсења из мртвих. У сриједу и петак је, дакле, установљен пост, а субота је одређена као дан молитве за упокојене. Недјеља је дан одмора, празник. Насупрот томе, петак није имао среће у народним вјеровањима – почео је да се сматра тужним, лошим даном због чињенице да се тог дана догодило распеће Спаситеља. Ако се у петак догоди нека невоља, љубитељи сујевјерја су говорили: „Шта хоћеш? Уосталом, распеће се догодило у петак.”
 
Став разних народа према бројевима?
Више од осталих сујевјерних Европљана, Шпанци су имали среће: вјерују да је несрећни дан уторак 13., а не петак уопште. За разлику од петка, то се дешава нешто рјеђе, 2017. године - само једном, а не двапут. Уторак у шпанском Martes, дан Марса, а Марса, паганског бога рата, сматрају оличењем зла. Зашто је онда дан у недјељи добио име по њему? Шпанци морају имати неке знаке. За Јевреје, Индијце и Египћане „тринаест“, напротив, је срећан број, а петак 13. поприлично срећан дан. Маје су биле истог мишљења о овом броју. Дошло је чак до тога да су у своје календаре додали и тринаести мјесец у нади да ће сада сигурно имати среће.
Из неког разлога, Кинези, такође, сматрају овај број срећним. У Хонг Конгу преплаћују телефонске бројеве који се састоје од јединица и тројки. Али страховито се плаше броја „четири“. Његов правопис је веома сличан њиховом хијероглифу, што значи "смрт". У неким кинеским солитерима нема четвртог, четрнаестог, двадесет четвртог, тридесет четвртог спрата... За четрдесете нисмо прецизирали.
У САД, упркос страху од броја „тринаест“ уобичајеног међу потомцима досељеника из Европе, на грбу има тринаест звјездица, тринаест пруга на застави и тринаест пера у сваком крилу америчког грба. . Чињеница је да су раније САД укључивале тринаест држава. Овај број је истицан у националним симболима, па чак и у новчаницама и требало је да нагласи идеју моћи државе само ако су сви њени делови уједињени и сваки не иде својим путем.
У Италији се многи плаше петка 17. јер се римски број XVII састоји од истих слова као латинска ријеч VIXI – „Мој живот је готов“.
У Индији се сматра лошом срећом да оперете косу или ошишате косу четвртком и суботом и сијечете нокте у уторак или суботу. У СССР-у се понедјељак сматрао несрећним даном: послије неуспјешног лансирања свемирске летјелице у понедјељак, Бајконур је тог дана у седмици престао да лансира било шта у свемир. Због популарности идеја о истраживању свемира, ово сујевјерје се брзо проширило широм земље. По истој логици, после неуспјеха лансирања ракете 24. октобра 1960. године и овај датум је сматран лошим даном. Добро је што су у руској космонаутици радили такви светила као што је академик Корољов, а неуспеси се нису дешавали често. У супротном, пола дана календара у СССР-у би се показало несрећним. Занимљиво, само 13. није било ниједне несреће током читаве совјетске свемирске ере. 
Стари Грци су имали несрећне бројеве „два” и „пет”, а сујевјерни Римљани чак педесет несрећних дана у години. Као што историчари примјећују, сви датуми су били повезани са поразима у освајачким походима. Давно, људи су развили страх од броја тринаест и од петка 13. Ово сујевјерје је заиста старо. За то постоји неколико објашњења. У старој Грчкој, број је био вишеструки од дванаест. Број „дванаест“ се сматрао стандардом, а „тринаест“ је био број који руши стандард, а Грци су га третирали прилично негативно.  
Други страх је изазвала народна прича да је наводно Јуда Искариотски био тринаеста особа која је сједјела на Тајној вечери. Ово је такође сујевјерје, јер ако пажљиво читамо Јеванђеље, видимо да је тринаести био Христос. Било је дванаест ученика, апостола, и ту је био њихов Учитељ. Треће објашњење је легенда о темпларима. Папа Климент V и француски краљ Филип Лепи су одлучили да униште све моћнији витешки ред Темпларе. Погром Темплара је започео 1307. године, а вођа реда Жак де Моле је ухапшен у ПЕТАК 13. октобра са још 60 најутицајнијих витезова.
Што се тиче самог броја тринаест, ми хришћани немамо право да везујемо Бога за било какве конкретне датуме и бројеве. Сви бројеви, календари и датуми су људски изум. У нашем грегоријанском календару данас је 13., али у јулијанском апсолутно није 13., у индијском, јеврејском такође. Бог је љубав. Милост Господња је недокучива. Господ ти може дати и опроштај и опомену, а нема везе са бројем – тринаести, први, други, десети. Ако Бога вежемо за број тринаест, одузимамо Његову милост, Његову љубав од Њега. С којим правом ми, хришћани, који вјерујемо у Бога, идемо у цркву, идемо на исповијест, причешћујемо се, да дајемо мистично значење неком броју који је приказан само у нашем календару? Ово је чисти апсурд. 
Један од највећих генерала, Александар Велики, рођен је у петак 13. Ова околност га није спријечила да освоји цио свијет. Када говоримо о броју „тринаест“, никако не треба размишљати о некаквом мистичном, окултном значењу. Ако извршимо упоредну анализу историјских догађаја за било који број – 1, 2, 3, 10, 13 – видјећемо да је на сваком од ових датума било и позитивних и негативних историјских момената. Сходно томе, ово није ништа друго до сујевјерје. То није поткрепљено никаквим историјским, библијским подацима.
Хришћанство има посебан однос према одређеним бројевима – седам светих тајни, помен мртвих се помиње деветог дана – али то није ништа друго до симболика. Знамо да је код Бога хиљаду година као један дан, а дан као хиљаду година. Концепт хронологије, 24 сата у дану, постоји само у нашим главама. Читамо у Библији да је Господ створио наш свијет за шест дана (седми је одмарао), али шта је седам дана? То је седам периода, али нису седам дана како их ми разумијемо. Који су то били периоди, не знамо, о томе можемо само да нагађамо. 
Ако говоримо о везивању за неке бројеве, давању им окултног, езотеријског значења, говоримо о судбини, неминовности. Бог није неизбјежан. Бог је љубав. Ако пажљиво читамо Библију, књигу Постања, сјећамо се приче о уништењу градова Содоме и Гоморе. Авраам се молио за ове градове, а Господ је рекао да ако се у њима нађе десет праведника, неће их уништити. У Содоми и Гомори није било десет праведника. Можемо се молити Богу – својим молитвама, дјелима, покајањем. Можемо промијенити историју. У Библији се ова идеја више пута понавља: ​​могућно је обратити Богу лично, могуће је разговарати с Њим. Нема судбине, нема предодређења. Господ може да промијени своју одлуку у односу на људе, град, неку одређену личност. Ако говоримо о неким окултним бројевима – „13“, „петак 13.“, лишавамо Бога Његове моћи. Ми, заправо, говоримо о судбини. Фатум је неизбјежан: Доћи ће петак 13. - догодиће се туге и невоље. Хришћанин не вјерује у то. Не може бити неко хришћанин ако не вјерује да га Господ може помиловати.
 
Шта је онда смисао нашег живота, наше вјере?  За разлику од будизма, ми вјерујемо у личног Бога, коме се обраћамо, коме се молимо и који нас смилује, воли, опрашта нам гријехе, зато свој живот никада не повезујемо ни са каквим бројевима.
Предлажемо вам неке савјете како се односити према овом дану:
1. Уздајте се у Промисао Божији. Запамтите да се све што се дешава у вашем животу дешава по Његовој вољи и Његовој безграничној љубави према вама. Чак и петак 13.
2. Не вјерујте магији бројева  - искуство бројних играча лутрије, казина и наградних игара показује да не постоје срећни и несрећни бројеви, ово је уобичајен мит, вјерујући у који ризикујете да попуните број ових несрећних људи који су умијешани у точак узбуђења који више не може да стане...
3. Не вјерујте у знамења. Сви знају да је то гријех, али из неког разлога и даље вјерују. За многе је ово покушај да терет одговорности са својих плећа пребаце на плећа неког непознатог – судбине, случаја, предодређења. Укључујући одговорност за сопствене пропусте и грешке. 
У међувремену, статистика показује да се знаци остварују само за оне који вјерују у њих, или су увјерени да не вјерују, али су подсвјесно склони да вјерују у њих. Ово је психолошки феномен заснован на самохипнози. Убјеђујући себе у нешто, особа несвјесно поставља себи програм дјеловања који води до очекиваног резултата. Не можете психологији гледати кроз прсте и одбацивати је.
4. Када започнете нови дан, захвалите Богу на томе. Без обзира какве те потешкоће чекају, на крају си се пробудио и отворио очи. На поду су вас дочекале удобне папуче и топла мачка која преде. Отишли ​​сте до фрижидера, гдје сте нашли много потпуно јестивих ствари од којих можете сами да кувате доручак. Ако читате овај чланак, онда, упркос свим невољама, интернет за вас није искључен.
Замислите како половина свјетске популације не може да користи интернет, многи Индијци спавају на улици, дјеца у Африци, становници жаришта и милиони бескућника немају шта да једу, а још 150.000 људи на планети се није пробудило до дана. Богохулно је гледати на још један дан који вас Бог позива да га дијелите са Њим на Земљи као несрећну сметњу.  Уживајте у петку 13. Не компликујте.

---