 У задње вријеме, људи често стављају иконице у своје аутомобиле. Ове иконице могу бити разне: преклопне иконе, триптиси, а понекад и смо слике Крста. Шта је ово? Да ли је то нека врста моде, ритуала или амулета? Покушајмо да разјаснимо.
Власници аутомобила посебно воле иконе Нерукотвореног Христа,Мајке Божје из Казања и Св. Николаја Чудотворца. Често можемо видети иконе Арханђела Михаила и Св. Серафима из Саровског. Прије свега, разјаснимо причу о амулетима. То је елемент паганизма. Иако неки возачи, који постављају иконе у својим аутомобилима, сматрају себе хришћанима, често дјелују на други начин. Тако они иконе стављају у аутомобиле као магичне или паганске елементе. Паганизам се у овом случају открива кроз однос према иконама, које се сматрају идолима. Ипак, икона не може да спаси или помогне ономе, ко нема стварну вјеру у Бога. На грчком језику ријеч "икона" означава "слику". Слика Оног коме ми се обраћамо у нашим молитвама. Гледајући икону, требало би да видимо Спаситеља, Мајку Божију или свеце у њој. Ако третирате икону као амулет, онда нећете добити помоћ са неба. Сама икона није та која вас штити, него светац који је на њој приказан. Међутим, ако се возачи не моле пред иконама у својим аутомобилима, онда им она служи као маскота која има циљ да заштити људе током путовања. Штавише, многи људи стављају иконе у своје аутомобиле само зато што други то чине. Ако направимо мали излет кроз историју, сазнаћемо да такозване "путне" иконе постоје око 9 вијекова. И ове иконе представљају један од иконографских жанрова. Ова умјетност је прилично вишестрана и може узети различите облике, обогаћујући православни свијет са таквим јединственим умјетничким дјелима. Штавише, међу најзанимљивијим варијантама светих икона може се примијетити такозвана "путна" или "путничка" икона, која би требало да прати вјерне људе на њиховом путу. Путничка икона је мала величине, можете је лако наћи и користити за молитву. Знамо да такве иконе постоје бар од 12. вијека и да су први примјери ове технике, који су преживјели до данас, дошли до нас из византијског царства. Раније су, овакве иконице имали само монаси и ходочасници, како би могли да читају своје свакодневне молитве. Данас таква икона може бити занимљива за сваку особу која воли да путује или само проведе много времена на путу. Популарност тих икона брзо је расла. Након њиховог наступа, не само да су монаси почели носити такве иконе, већ и војни,ци трговци, племство, чак и сељаци. Штавише, те иконе су направљене од три дијела (триптиха) и носиле су се на грудима. У ову категорију икона можемо додати и иконе на склапање и посебни медаљони. По правилу, до 18. вијека, путне иконе биле су направљене од метала. Касније, након црквене реформе, њихова количина је смањена и замијењена је сликама написаним уљима или темперама. Међутим, производња металних икона није била потпуно заустављена, а прављене су до почетка двадесетог вијека. Данас постоје разне врсте путне иконе. Православни хришћани, који су навикли да путују пуно и размишљају о својој сигурности, често носе такве иконице око врата, држе их у новчанику или их једноставно ставе у свој ауто. Дакле, можемо рећи да данас посматрамо друго рођење ових уникатних хришћанских симбола. Православни свештеници одобравају традицију стављања икона у аутомобиле. Често се каже да су иконе у аутомобилу попут иконског угла код куће, пред којим се молимо када уђемо у кућу. Икона није ни амулет нити маскота. То је нада за спас, заштиту и сигуран пут. Ставља се у ауто како бисмо се могли помолити Богу и Богородици прије поласка и затражимо сигурно путовање. Након вожње, требамо да пољубимо крст и искрено се захвалимо Богу за све. Путујте сигурно својим аутомобилима и Господ ће благословити ваше путовање! Аутор: Викторија Христова / Православие.Fm Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ |