 Велики уторак. Читав овај дан Исус Христос проводи у јерусалимском храму, разговарајући са разним људима: са Својим ученицима. са народом - побожним Јеврејима, који су се окупили у Јерусалиму уочи прославе старозавјетне Пасхе, са врхом јерусалимског друштва - првосвештеницима, књижевницима и старјешинама, који покушавају да збуне Христа, да га ухвате постављањем разних шкакљивих питања. Њима се Господ коначно обраћа гњевним ријечима који чујемо у јутарњој служби Великог уторка; Почиње речима: "Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтјели... (Мт 23,13-36). "Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста ... Јер вам кажем: нећете мене видјети отселе док не речете: Благословљен који иде у име Господње. - ово је посљедња ствар коју Исус баца својим непријатељима кад излазе из храма (Мт 23,38-39). Њихов „дом“ - храм у којем свештеници и даље приносе молитве и приносе жртве Богу - од сада ће бити празан: Господ га је посјетио, али је остао непрепознат. А сада га заувијек оставља. О чему говори Јеванђеље за Велики уторак? Апостоли ће данас чути три важне приче од Христа: о десет дjевојака које чекају младожењу (Мт 25, 1–12); о талантима - сребрне полуге, које је господар неко вријеме давао слугама како би их они могли искористити и донијети му зараду (Мт 25, 14-30); и о Страшном суду, гдје ће се одредити вјечна судбина сваке личности, у зависности од тога да ли је показивао љубав према ближњима или је био равнодушан (Мт 25, 31–46). Квинтесенција свих ових парабола - исти позив који данас чујемо у литургији: Велики уторак. Читав овај дан Исус Христос проводи у јерусалимском храму, разговарајући са разним људима. Шта значе ове ријечи? Све параболе које је Спаситељ изговорио у Велики уторак - о томе како је важно бити спреман за посљедње вријеме у људској историји "А кад дође син човјечиј у слави својој и сви свети анђели с њиме, онда ће сјести на пријестолу славе своје ... И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца" (Мт 25, 31, 32). Остани будан! Не опусти се! - један од најважнијих позива којим се Христос обраћа својим ученицима. Пет лудих дјевојака које нису сачувале довољно уља (јелеја) за своје лампе и отишле су да га купе баш кад се појавио младожења, слика је човјека који се у читавом свом животу није трудио да стекне врлине: човјекољубље, милост, спремност помоћи сиромашнима, објашњава свети Јован Златоусти. Морали су раније набавити залихе. Када Господ поново дође на земљу - изненада, неочекивано за све - биће прекасно да почнемо чинити добро. Додатак овој мисли дао је преподобни Серафим Саровски. Уље, којим треба да се опскрбимо за вријеме земаљског живота - то је благодат Светог Духа, рекао је преподобни. Без ње је немогуће спасити се, а стиче се само добрим дјелима у име Христово. У причи о талантима приказује нам се слика злог и лијеног слуге (Мт 25, 14), који се бојао да у посао уложи новац који му је господар повјерио и закопао га у земљу, плашећи се да могао би нехотице да изгуби оно што је имао. Кад се господар вратио, овај му је слуга вратио скривено говорећи: "знао сам да си ти тврд човјек: жњеш гдје нијеси сијао, и купиш гдје нијеси вијао;П а се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје". Али као одговор чуо је љутите ријечи: "зли и љењиви слуго! знао си да ја жњем гдје нијесам сијао, и купим гдје нијесам вијао. Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком"(Мт 25, 25, 27), тј, према тумачењу Јована Златоустог, да примљени поклон подијелиш са другим људима. Сваки дар стечен од Бога човјек треба да користи у корист других, додаје блажени Теофилакт Бугарски. У супротном, губи овај дар; „Али онај ко је показао већу ревност, добиће већи дар. Прича о Страшном суду, такође, позива на будност, односно на активно вршење добрих дјела. Људи који су се активно бринули о својим ближњима - хранили гладне, пружали уточиште странцима, посјећивали болеснике и затворенике итд. (Јер огладњех, и дасте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; гост бијах, и примисте ме) - насљеђују Царство Небеско припремљено ... од постанка свијета (Мт 25, 34). А ко ово није учинио, осуђен је управо због овога. Не толико због неких грешних дјела, него због одсуства добрих дјела, због нечињења (Мт 24, 42). |
