 У Велику сриједу Страсне седмице, биће служена посљедња овогодишња Литургија пређеосвећених дарова. Ова литургија се служи само током Великог поста, обично у сриједу и петак, а никада викендом.
На данашњи дан десио се догађај, чије је сјећање подстакло хришћане да сриједу учине посним даном. Господ је био издан. Издао га је један од његових најближих ученика. Јуда Искариотски (Назив Искариотски је добио по крају одакле потиче, Кариоту, Овај надимак, међу апостолима, Јуда је добио да би га разликовали од другог Христовог ученика,по имену Јуде, сина Јаковљевог, прозваног Тадеј), који је био уз Христа три и по године, који је видио многа чуда која је Он учинио, па чак и сам исцјељивао болеснике и изгонио демоне у име Исусово, отишао је код првосвештеника: "И рече: шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника. И отада тражаше згоду да га изда (Мт 26, 14-16). Јудина посјета првосвештеницима догодила се, очигледно, у ноћи са уторка на сриједу. А Јуда се на ову подлост одлучио након што је био са Исусом и осталим ученицима у кући фарисеја Симона, којег јеванђелисти Матеј и Марко називају губавцем. Очигледно је Спаситељ излијечио власника куће од губе и позвао их на вечеру. А ово се догодило током оброка: "И кад бијаше он у Витанији у кући Симона губавога и сјеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоцјенога мира чистога нардова, и разбивши скленицу љеваше му на главу". Видећи такво расипање бајно скупог мириса, Јуда је „побожно“ био огорчен: "Зашто се ово миро не продаде за триста гроша (у то вријеме огромну количину-примједба аутора) и не даде сиромасима? (Јн 12, 5). Јеванђелист Јован појашњава: "А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што бјеше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ". Зато га је посебно бринула финансијска „ефикасност“. "А Исус рече: не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мојега погреба; Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда". Ове ријечи су садржавале много тога. И похвалу жени, и прекор Јуди, и предвиђање његове непосредне смрти. За апостола Јуду оне су очигледно постали посљедња кап која је прелила чашу. Зашто је Господ рекао ове ријечи? Знао је да ће врло брзо - за три дана - бити распет. И неће бити времена да Му обављају погребне обреде - због приближавања суботе и Пасхе, када ће бити немогуће доћи у гробницу. А ова жена је, не слутећи, унапријед је обавила церемонију. Ово је непосредно значење Христових ријечи. Али оне имају и духовно значење. Као што каже блажени Теофилакт Бугарски, „част која се даје директно Богу треба да буде пожељнија од свега уопште, а самим тим и од саме милостиње“. Изгледа да је жена са малом посудом мира била једина која је дошла да захвали Христу не за одређену корист која јој је лично донесена, већ за све што је Он учинио за спасење човјека. Шта се десило са Јудом? Након што је Господ Исус Христос осуђен на распеће, Јуда се покајао и првосвештеницима и старјешинама вратио 30 сребрника говорећи: "ја сагријеших што издадох крв праву. А они рекоше: шта ми маримо за то? ти ћеш видјети. И бацивши сребрнике у храму, изиђе, и отиде те се објеси. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: Не ваља их метнути у храмовну ризницу, јер су цијена за крв. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима.Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас. Тада се испуни што је казано преко пророка Јеремије који говори: И узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога, кога су цијенили синови Израиљеви; |