НЕДОСТАТАК ВЕРЕ НАСУПРОТ БОЖИЈЕМ ПРОМИслУ

              НЕДОСТАТАК ВЕРЕ НАСУПРОТ БОЖИЈЕМ ПРОМИСЛУ
                                                                        Свети Јован (Максимович) Тоболски
Ниједан наш покушај ни напор не могу нас спасти без Божије помоћи, нити ће нам Божија помоћ бити од користи без наше сопствене жеље за њом.
Господ није износио пред апостоле ни једну другу тему тако често као што је то недостатак вере. Он је свакога упозоравао на недостатак вере не само сопственим речима, већ и мноштвом догађаја који су на задивљујући начин обезбедили моћ вере и немоћ неповерења или сумње у Божију заштиту и спас од опасности.
Недостатак вере долази у различитим облицима: неки људи имају мало вере у Бога јер Он не кажњава Његове непријатеље; други сумњају у то да би могли преклињати Бога да им испуни њихове жеље, нарочито у случају када их сопствена савест узнемирава око тога да им Бог неће опростити њихове грехе; док има још и оних који се плаше да ће их Бог лишити свих земаљских добара и живота. Ова трострука манифестација недостатка вере отуђује многе људе од Бога и утапа их у разне пропасти.
Извор недостатка вере је наша прекомерна таштина, односно када више мислимо на себе него на Бога, ослањамо се више на наше сопствене снаге него на Божију помоћ.
Шта је разлог због кога Бог дозвољава уништење тако великог броја људи, који су повређени или убијени враџбинама? То није изненађујуће: недостатак вере толико се раширио међу људима тако да је казна заслужена. Многи не траже друге докторе осим врачара (екстрасензора или њима сличних), уместо фармацеутских производа користе ђавоље. Бог нас једноставно кажњава истим средствима која ми користимо када му сагрешимо.
Како расте наша вера и нада у Бога, тако расте и Његова милост и благонаклоност према нама. Али, несрећа је наша, да има само мало нас који верујемо у Бога свим срцем својим! Ако проанализирамо човекове обичаје и навике, видећемо да је на свим местима и у свако време недостатак вере постаје упадљив и широко распрострањен, што доводи до пораста празних и лажних страхова.
Људи се често плаше недостатка залиха хране; понекад се плаше да ће им недостајати нека ставка неопходна у лечењу болести; с времена на време они падају у очај због све већих гласина о рату. Све се ово јавља због тога што они имају погрешно разумевање и разумевање пуно сумње према Божијој доброј вољи и Његовој свемогућности: ово је такође узрок јадне и тужне бриге нашега ума о привременим стварима, што је у супротности са достизањем блаженог вечног живота.
Божија промисао манифестује се у највећој мудрости: не кажњава се сваки преступ одмах; премда, никада неће тај преступ бити у потпуности некажњен. Ако Бог не би казнио подлост, многи људи би помислили да нема Промисли.Са друге стране, када би сваки преступ одмах био кажњен, онда бисмо помислили да нема награде и казне после смрти.
Према томе, Бог, кажњавајући само неке људе, открива Своје Провиђење на тај начин што не кажњава друге људе одмах после њихових преступа. Он им прети казном одмах после смрти, у следећем животу, ако се не покају у овом животу. Све Бог уређује великом мудрошћу Својом и промишљењошћу.
На сличан начин, све противуречне манифестације са којима смо се сусрели у нашим животима, мудро су вођене Божијом Промишљу; све земаљске недаће Бог је преобразио у нашу корист и у нашу предност; сви грешни преступи се толеришу да би нас довели до чула и да би достигли спас кроз покајање. Јер чињење добрих дела и толерисање оних гнусних одлика је искључиво божанске промисли, јер Бог никада не би дозволио постојање зла да Он као неко ко је тако моћан и добар не би обезбедио добре последице изведене од тога.
Божија промисао је скривена од нас, непозната нам је, али садржи свеобухватни ред владања светом разумно и правично.. Ми смо обично само посматрачи спољњег поретка универзалних и специфичних догађаја; међутим, чудесна и мудра Божја Промисао, која покреће космички механизам и чува и усмерава његову активност, скривена је од нас, ми не можемо да је видимо.Из тог разлога, многи људи видећи противуречне облике са људске тачке гледишта да лоши људи живе у благостању а да добри страдају, истичу да Божија промисао не постоји, него да се све дешава човековом вољом и разумом, или пуким срећним или несрећним случајем.
Међутим све ове ствари прилично другачије виде и разумеју они који верују у велику Божију мудрост и Његово Провиђење, а то је оно што усмерава све ка добру. Ако бисмо, гледајући богобојажљиве људе који су понижени и увређени, док гнусни ниткови напредују, помислили да Промисао спава, то је због тога што ми гледамо само у једну страну Божије промисли, док је друга страна скривена од нас због нашег уског гледишта, које није способно да се прошири да би у потпуности обухватило Божије судбине. Тек другим доласком Христа научићемо о Божијем праведном суду за свакога и за све.

                           за сајт вјеронаука.нет превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ
​
Извор:http://www.orthodox.net/articles/lack-of-faith-vs-gods-providence.html