Сазнај новости из
хришћанског свијета
Наша Црква је седму недјељу по Васкрсу посветила Светим Оцима Првог Васељенског сабора, који је одржан у Никеји 325. године. Било је необично видјети на једном мјесту епископе из Британије и Месопотамије, Египта и Галатије, Грчке и Шпаније и толико других дијелова пространог Римског царства. Многи епископи су били исповједници и још увијек су на тијелима имали трагове недавних прогона од стране царева Диоклецијана и Галерија 303-311.године; тако је некима недостајало око, другима рука или нога. На сабрању патријарха и представника православних помјесних цркава присуствовало је 318 делегата, међу којима 220 епископа. Сабор је почео са радом 20. маја, а 25. августа је свечано затворен. Прва и главна одлука коју су донијели оци Сабора била је осуда јеретика Арија, који је учио да Исус Христос није имао Божанску природу, био је само највише створење Бога, а не Бог Син и Створитељ. Због оваквог Аријевог учења њега је најприје осудио његов епископ, Свети Александар Александријски (и то двапут: 319. и 323. године на саборима у Александрији), али то Арије није послушао. Чувши за тај спор, цар Константин упути у Александрију старог и искусног епископа Осију, из града Кордобе у Шпанији, али како ни тада није дошло до мира у Цркви свети цар сазове све епископе у град Никеју мјесеца маја 325. године. Црква је ово учење препознала као јерес, а самог Арија је анатемисала. Сама никејска дефиниција гласи овако: „Вјерујемо у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца свега видљивог и невидљивог. И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, рођеног од Оца јединородног, то јест из Очеве суштине, Бога од Бога, Светлост од Светлости. Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало, како на небесима тако и на земљи. Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао и оваплотио се и постао човек, Који је пострадао и Који је васкрсао у трећи дан, Који се вазнео на небеса и Који ће опет доћи да суди живима и мртвима. И у Духа Светога.. ..“. Ова дефиниција постала је први дио Символа вјере, који је допуњен на II Васељенском сабору 381. године у Цариграду. На крају ове дефиниције услиједила је анатематизација: „ А оне који говоре Беше када Га не беше, и пре рођења не беше, и да је постао из небића, или тврде да је Син постао из друге ипостаси, или суштине, или да је створен, или да је променљив, или преобразив, такве анатемише (проклиње) Саборна и Апостолска Црква“. На Првом Васељенском сабору учествовали су многи знаменити светитељи: свети Николај Мирликијски, свети Спиридон, свети Атанасије, свети Ахил, свети Пафнутије, свети Јаков Нисивијски, Макарије Јерусалимски, Александар Александријски, Јевстатије Антиохијски, Јевсевије Кесаријски, Митрофан Цариградски, Јован Персијски, Аристак Јерменски, и други многи са Истока. Са Запада пак присуствовали су: Осије Кордовски, Теофил Готски, Цецилијан Картагенски, и други. Главни посао овога Сабора, дакле, био је утврђење Символа вјере. Но осим тога Сабор је утврдио и вријеме празновања Васкрса и донио 20 разних канона. Тумачење светог Теофана Затворника – Мисли за сваки дан у години |
Loading... Access Octomono Masonry Settings
Архива
November 2024
|
С благословом предсједника Катихетског одбора Републике Српске и Федерације БиХ, његовог Високопреосвештенства митрополита дабробосанског Г. Хризостома, сајт уређује и води вјероучитељ Драган Ђурић!
|
|