Недеља Самарјанке

Пете недјеље по Васкрсу наша Црква обиљежава догађај сусрета Господа Христа са женом Самарјанком код извора Јаковљевог. Разговор Господа Исуса Христа и жене Самарјанке описан је само у Јеванђељу по Јовану. 
Ко су били Самарјани?
Премa Библији, Израиљци су освојили од Хананаца регион познат као Самарија (јеврејски šōmrôn) и додијелили га Јосифовом племену. Након смрти цара Соломона (око 931. прије Христа), Сјеверна племена, укључујући Самарију, одвојила су се од јужних племена и успоставила засебно Израиљско царство. У почетку је њен главни град била Терса до времена цара Амрије (око 884. п.н. е.) "Тридесет прве године царовања Асина над Јудом поче царовати Амрије над Израиљем, и царова дванаест година; у Терси царова шест година. И купи гору Самаријску од Семера за два таланта сребра, и сагради град на гори, и назва град који сагради Самарија по имену Семера господара од горе" (Прва књига о царевима 16,24). У Библији су град Самарију, главни град царства током 9. и 8. вијека прије нове ере, пророци осудили због „кућа од слоноваче“ и луксузних палата у којима је приказано незнабожачко богатство.

Самарјани  су мала етничка група, потомци незнабожаца који су населили ову земљу послије вавилонског поробљавања израиљског народа. Њихова вјерска увјерења су се озбиљно разликовала од традиционалне вјере Јевреја. У вријеме описане историје, Јевреји и Самарјани били су у међусобном непријатељству неколико вијекова и нису међусобно комуницирали. Самарјани су саградили храм на гори Геризим. То је било у супротности са јеврејском идејом да храм може бити само у Јерусалиму. Први нејеврејски хришћани појавили су се управо међу Самарјанима (Дап 8, 5-25; 9, 31).

Јеванђеоски опис: Јн 4. глава
Bраћаjући се из Јудеје у Галилеју, Исус Христос са ученицима Својим пролазио је кроз земљу самарјанску, мимо града, званог Сихар (по древном називу Сихем и Сикима а касније је назван је Неапољ (Нова варош). Сихар је најстарија Хананска варош а при деоби земље на 12 племена дата је Левитима. Ова је варош важна у историји 1) зато, што се Бог први пут у њој јавио Авраму;5 2) у њој је Јаков ископао познати кладенац, подигао свој чадор и озидао жртвеник;6 3) у Сихару је сахрањен Јосиф и остали патријарси; 4) овде је Исус Навин сабрао народ и прочитао му законске благослове и клетве и 5) кад је Авимелех освојио Сихар, потукао је његове грађане и варош порушио, но, Јеровоам ју је опет подигао. После разорења Јерусалима ову је варош подигао Флавије Веспасијан и он ју је назвао Неапољ.). Испред града, са јужне стране, био је студенац (извор), који је по предању, ископао праотац Јаков). 
"Тако дође у град самаријски звани Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину својему". Мјесто за одмор Он није изабрао случајно. Према старозавјетном казивању, преносећи ово подручје у насљедство свом сину Јосифу, Јаков је рекао: „Послије рече Израиљ Јосифу: ево ја ћу скоро умријети; али ће Бог бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших. И ја ти дајем један дио више него браћи твојој, који узех из руку аморејских мачем својим и луком својим“ (Пост 48,21).Зато је Сихар доцније населило Јефремово племе, а Јефрем бјеше првенац Јосифов; око тога мјеста обитавало је десет племена Израиљевих над којима је владао Јеровоам одступник. Пошто су они често вријеђали Бога, Бог их је често остављао, да би потом сви били одведени у ропство, тако да су се напосљетку на њихово мјесто населили различити народи, које је ту довео асирски цар, и који су по планини Сомор добили назив "Самарјани".

---

Заиста, послије многих вијекова, ово пророчанство се остварило. "Уморивши се од пута, Господ је сјео да одахне на извору" (овај извор ископао је Јаков, праотац јеврејског народа, дубок је 32м и по мишљењу многих један је од најдубљих бунара у целој Палестини који и до данас постоји). Вријеме је било подневно (бјеше око шестога часа), а ученици Његови су отишли у град, да купе храну. Тада, дође жена Самарјанка да захвати воде (наша црква под женом Самарјанком подразумијева Свету мученицу Фотину). Рече јој Исус: "Дај ми да пијем". Рече му жена Самарјанка: Како ти, који си Јудејац, тражиш од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јудејци не друже са Самарјанима (Самарија је област која лежи између, Јудеје и Галилеје. Јудеји су јако мрзили Самарјане. Ова је мржња била толика, да Јудеји нису хтјели ни пролазити кроз Самарјанска мјеста, а жедни нису хтјели узимати ни воде од Самарјана).Одговори Исус и рече јој: "Кад би ти знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би тражила од њега и дао би ти воду живу. Рече му жена: Господе, ни ведра немаш, а студенац је дубок; одакле ти онда вода жива? (Свети Кирил Александриски каже: "Водом живом" Спаситељ овде назива благодат Светога Духа. Ко се ње удостоји, имаће у себи постојани извор божанских учења).Еда ли си ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова? Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети;​А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вјечни.Рече му жена: Господе, дај ми ту воду да не жедним и не долазим овамо да захватам.Рече јој Исус: Иди, зови мужа својега, и дођи овамо.Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро каза: немам мужа;Јер си пет мужева имала, и сада кога имаш није ти муж; то си право казала.Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк.Оци наши клањаху се Богу на гори овој, а ви кажете да је у Јерусалиму мјесто гдје се треба клањати.Рече јој Исус: Жено, вјеруј ми да долази час када се нећете клањати Оцу ни на гори овој ни у Јерусалиму. Ви се клањате ономе што не знате; а ми се клањамо ономе што знамо; јер је спасење од Јудејаца.Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају.Бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају. Рече му жена: Знам да долази Месија звани Христос; кад он дође, објавиће нам све. Рече јој Исус: Ја сам - који говорим с тобом.(Овако отворено није Спаситељ казао Јудејима, да је он Месија, а Самарјанки каже, јер она није знала Свето писмо као Јудеји). И утом дођоше ученици његови, и зачудише се што са женом разговара, али ниједан не рече: шта тражиш, или што говориш са њом?А жена остави свој крчаг и отиде у град и рече људима:​Ходите да видите човјека који ми каза све што сам учинила. Да није он Христос?
Сјећање на сусрет са Господом остало је код Самарјанке за цио живот. Жена Самарјанка се крстила и узела име Фотинa, путовала је у многе земље проповиједајући о васкрслом Спаситељу. Њен животни пут завршио се у Италији, 66. године, гдје је она, заједно са родбином, отворено исповиједила римском цару о својој вјери у Христа. Након ових смјелих ријечи услиједила су тешка мучења, након којих су сви страдалници предали душу Богу, којему посветили цио свој живот. Наша Црква празнује њен спомен 20-ог марта по старом календару (2. априла по новом). ​

---

"Мисли за сваки дан у години" - Св. Теофан Затворник 
Спаситељ је у граду Самарјанке провео два дана. Тада су јој њени суграђани рекли: Сад не верујемо више због твога казивања јер сами… знамо да је ово заиста Спаситељ света, Христос (Јн 4,42). И код свих је тако. Најпре се спољашњом речју људи призивају Господу, или, како је то сада код нас (православних) – путем рођења. Међутим, када на делу окуси шта је живот у Господу, човек се већ Господа држи због унутрашњег сједињења са Њим, а не због спољашње припадности хришћанској заједници. Сви који се рађају у хришћанским заједницама управо то треба да поставе себи за закон, тј. да се не ограничавају само спољашњим припадањем Господу, него да се побрину да се унутрашње са Њим сједине, како би затим стално у себи имати осведочење да стаје у истини. А шта је за то потребно? Потребно је у себи оваплотити Христову истину. Истина Христова је обнављање палога. И тако, обнови старог човека који се распада у лажљивим похотама, и обуци се у новог, сазданог по Богу, у правди и држању истине, па ћеш сам у себи знати да је Господ Исус Христос уистину Спаситељ не само света него и тебе лично.