 Икона "Недјеља православља", Византија, прва половина 15. вијека Недјељу православља, обиљежавамо сваке године током прве недјеље Великог поста. Њено празновање, с благословом патријарха Методија I Цариградског и уз подршку царице Теодоре, установљено је у IX вијеку (тачније 11. марта 843. године) у Цариграду, у част побједе над иконоборачком јереси (иконокластичка јерес). Поштовање икона, засновано на Светом писму и одобрено по обичају првих хришћана, остало је нетакнуто све до 8. вијека, али иконокластичка јерес која се појавила у Грчкој проширила се у многим земљама и неколико деценија потресала Византијско царство. Православни, који су поштовали свете иконе, били су подвргнути најжешћим прогонима јеретика, иконе, а мошти светих су спаљиване. 843. године, у прву недјељу Великог поста, царица Теодора је окупила архијереје Цркве и заштитнике поштовања икона, свргла са власти иконоборачког патријарха Јована Граматика и обновила одлуке VII Васељенског сабора (787.године- када је након смрти другог иконобораца Лава IV. Његова удовица, царица Ирина, предузела је иницијативу за сазивање православног сабора, који је ушао у историју као Седми васељенски сабор. 367 епископа православне цркве окупило се у Никеји како би осудили иконоборство, а такође и учврстили поштовање икона) којим је утврђено поштовање светих икона. Христољубива царица Теодора објавила је: „Ко не поштује лик Господа нашега, Пресвете Његове Мајке и свих светих, нека буде проклет!"
|