 У недјељу, 10. марта 2024. године, Православна црква обиљежава Месопусну недјељу (О страшном суду) – трећу припремну недјељу за Велики пост. У недјељу Страшног Суда Црква подсјећа вјернике на Страшни (Велики, Посљедњи) Суд, који тек треба да се деси послије Другог доласка Господа Исуса Христа. Подсјећајући на овај суд, Црква позива људе да се покају и обрате Богу прије него што буде касно за то. Осим што ове недјеље престајемо јести месо, подсјећамо се и да ће Бог који неизмјерно воли човјека, доћи једнога дана као Судија. Ова недјеља се зове месопусна јер је у ову недјељу, посљедњи пут пред Велики пост, по Типику дозвољено јести месну храну. Истовремено, млијечни производи су и даље дозвољени у наступајућој седмици која се назива "сирна". Јуче, у суботу месопусну посебно смо се сјећали свих упокојених хришћана, а такође смо се и ми сами подсјетили на пролазност овоземаљског живота, али и важност молитвене бриге за упокојене. Ове суботе Црква се посебно моли за оне упокојене, који, по ријечима синаксара „прописане псалме и пјесме спомена не добише“, тј. за оне који, усљед неких изузетних околности у којима су умрли, нису били удостојени одговарајућег хришћанског погреба. Данас, у месопусну недјељу, на светој литургији се читао одјељак из Матејевог јеванђеља (25, 31- 46) који говори о „посљедњем и страшном суду живима и мртвима“ при Христовом поновном доласку. Одбачени ће тада бити предати „вјечним мукама“. Ово се односи изричито и на грешнике који током живота нису имали вјере ни доброте према ближњима, који гладне не нахранише, жедне не напојилише, странце не примише, неодјевене не обукоше, болесне не посјетише, заточене не обиђоше: ”Јер огладнех и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме; странац бијах и не примисте ме; наг бијах и не оденусте ме; болестан бијах и не посетисте ме; у тамници бијах и не дођосте ми. Тад ће му одговорити и они говорећи: „Господе, када те видесмо гладна или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не послужисмо ти?" Тада ће им одговорити говорећи: „Заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте.” Јеванђеоска парабола о страшном суду и сва химнграфија у овај недјељни дан казују нам о љубави и милосрђу Божијем према васцелој творевини, јер Господ жели да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. Љубав представља суштину хришћанског етоса, а свако одсуство љубави одводи нас до гријеха и одпадања од Бога. Дакле, трећа степеница наше припреме за Велики пост је делатна љубав према свим људима. |