Друга недјеља по Педесетници

У време оно, идући Исус покрај мора Галилејског видје два брата, Симона, званога Петар, и Андреја, брата његова, гдје бацају мрежу у море, јер бијаху рибари. И рече им: Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи. А они одмах оставише мреже и пођоше за њим. И отишавши одатле видје друга два брата, Јакова Зеведејева и Јована брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим, гдје крпе мреже своје, и позва их. А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за њим. И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим, и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу ​-Мт 9 зач. (IV, 18-23).

​Беседа на Другу недјељу по Педесетници (Рим 2,10-6 ; Мт 4,18-23)
​Ми можемо на неки начин завидјети Петру, Андреју, Јакову и Јовану због ведрине њиховог позива. Једног дана Исус Христос их је позвао да оставе све и да га следе, Он је то желео од њих. Порука је била јасна и они су учинили онако како им је речено. Наравно, то је био почетак њихове службе као ученика и апостола. Као што нам је познато из даљег читања  Јеванђеља, ови људи нису имали јасно схавтање ко је заиста Христос био до Његовог васкрсења. Они нису имали никакво предзнање које их је могло припремити за овог необичног Месију нити су могли знати каква ће се жртва од њих тражити за то што га слиједе. А једнога дана Господ позва своје прве ученике. Он од њих није захтијевао савршено разумијевање. Он је само од њих тражио да оставе свој тадашњи живот иза себе и да начине прве кораке у томе да Га слиједе.
Наравно да то није била мала ствар. Замислите како би било тешко вама да вам Христос веома јасно стави до знања да жели да се одрекнете свог јединог занимања за које знате, да оставите породицу, да га дословно пратите док Он подучава, проповиједа и исцјељује болесне. Баш тог дана, упркос енормности овога позива и њиховом неразумијевању истог, ови људи су учинили оно што им је речено и постали су „ловцима људи“ за Царство Божије. Они су јасно изабрани за Христове ученике, али сигурно да им није било лако у било ком смислу до краја свог живота.
Благослов је и изазов имати јак и јасан смисао за то шта Бог жели од тебе у животу. Колико је светих људи- од првих хришћана па до данас- умрло мученичком смрћу или трпило злостављање и прогон због своје вјере у Христа? Да би се начинио само један мали корак ка светом животу потребна је борба, истрајност и воља да се издржи напетост у сопственој души и често и у односу са другим људима. Водити исправан живот захтијева љубити Бога свим својим бићем и љубити ближњег као самога себе. Покушајте то озбиљно да учините и наћићете се у многим борбама, нарочито у сопственој души.
Свети апостол Павле био је Јевреј који се обратио у хришћанство који је знао да је Бог позвао Јевреје за посебну улогу у спасавању свијета. Јевреји очигледно да су имали предност у односу на незнабожце због тога што им се Бог јављао преко Мојсија и пророка. Али свети апостол Павле је знао да Бог не показује никакву пристрасност. Слушање Закона без поштовања истог не доноси никакву корист, чак ни Христови ученици не би ништа добили да су игнорисали Христов позив да га слиједе. Оно што је важно је урадити оно што Бог захтијева од нас.
Свети апостол Павле је знао да Бог није напустио незнабошце, јер је Он свима дао савјест, знање у срцу о томе шта је исправно а шта неисправно; то је важан дио онога што значи бити људско биће у Божијем лику и наличју. Па било да је Јевреј или незнабожац, било по Закону Мојсијевом или по налогу савјести, свети апостол Павле да Бог нас све држи одговорним за истину коју смо примили. Онда је питање за свако људско биће да ли смо ми послушни Господу на основу тога што ми знамо о Његовим намјерама према нама.
Он није био у илузији да су Јевреји били савршено послушни Закону или да су незнабошци живјели у потпуности у складу са савјешћу. Свети апостол Павле учио је да смо сви сагрешили и отпали од славе Божије. Нико се не може похвалити привилегованим положајем пред Господом нити може судити другима, јер су и Јеврејима и незнабошцима (наиме, свим људима) потребни наклоност и милост Божија за искупљење сопствених душа. Свима је потребан Спаситељ Који побјеђује гријех и смрт и који нас уводи у вјечни живот Божији.
То је свакако истинито за ученике нашег Господа који нису успјели да буду послушни нити да схвате шта је Христос очекивао од њих. Они су га масовно науштали док је он хапшен и распињан, и то је било све док им се Он није јавио послије свог васкрсења и дао им Духа Светога кад су им се очи заиста отвориле. То се десило по силаску Духа Светога на Педесетницу кад су они одважно и успјешно постали „ловцима људи“ чије су проповиједи и чудотворства привеле мноштво људи у живот по Христу. Као посљедицу своје апостолске службе, они су узели свој крст у страдању, мукама свих врста, и чак мученичкој смрти Господ их није позвао на лагодан живот са посебним привилегијама, већ на један захтјеван живот који је тражио жртву за Царство Божије.
Коначно, Он то исто тражи од свих нас. Наравно, детаљи се разликују. Ми нисмо рибари из Палестине у првом вијеку нити смо стубови Цркве у смислу у ком су они били. Свети апостол Павле сигурно није мислио о нама кад је писао посланицу Римљанима о Јеврејима и незнабожцима. Могуће је ухватити се у неки посебни позив или околност других људи и онда не схватити суштину. Да бисмо били савршено јасни, суштина је да смо сви у потпуности одговорни за то да ли ћемо чути и одговорити на Божији позив у свом животу, без обзира на то колико не разумијемо или колико нам је тешко да будемо послушни.
У многоме ми имамо много мање изговора од Христових првих ученика, јер ми имамо њихов примјер и примјере многих генерација побожних људи који су слиједили Исуса Христа. Као Православни хришћани, ми смо примили пуноћу Божијег откровења кроз живот Цркве снагом Светога Духа. А умјесто да се тапшемо по раменима и једноставно да будемо горди у овом великом благослову, ми морамо понизно прихватити одговорност за оно што нам је дато. Као и стари Јевреји, ми се морамо опоменути тога да није велика ствар бити прималац Божијих захтјева ако заправо не чинимо оно што Он од нас захтијева. Као и незнабошци које помиње свети Апостол Павле, морамо се опоменути да нас савјест не води до исправног постигнућа ако га ми заправо не слиједимо. А наше учешће у Цркви неће нам бити од користи ако ми не постанемо живи свједоци Спаситељеве побједе над гријехом и смрћу у нашем свакодневном животу.
У овом Апостолском посту, ми желимо да постанемо као ови благословени људи који су оставили све иза себе и одговорили на Спаситељев позив, чак иако су често били у оскудици. Њихово разумијевање било је непотпуно и исто тако њихово делање у многим околностима. Али Господ их није напустио нити их одбацио, чак су Њега они напустили. Он је милостив и позива нас све да прихватимо Његову милост кад схватимо да нисмо чинили по Његовој вољи и да смо одбацили Његов позив. Попут апостола, ми још немамо савршену вјеру и послушност; али опет попут њих, ми смо одговорни да одговоримо на позив који добијамо на најбољи могући начин. Учинити то неће никад бити лако нити без жртве; ми ћемо се често саплитати на путу као ученици. Али ако наставимо пут понизним покајањем, сваким кораком ћемо узрасти у јаснијем слушању Христовог позива и у стицању снаге да му будемо потпуније послушни.
Колико год да нам било тешко да то повјерујемо, Исус Христос зове свакога од нас истом хитрином као што је позивао своје прве ученике и апостоле. Ми смо исто тако одговорни за послушност Њему као што су и они били, заиста чак и одговорнији јер ми имамо њихов пример пред собом. Они су морали да чекају три године на Христово Васкрсење  и оснажење Светим Духом, док ми не морамо. Нама више него Јеврејима у Старом завету или античким незнабошцима Бог отвара очи наше душе да сазнамо шта Он захтева од нас. Он нам даје велики позив да га лично поделимо у Његовом вечном и светом животу. То се не доводи у питање. Једино је питање како ћемо ми одговорити Оном Који каже свакоме од нас: „Следи ме“.
Превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ /Извор

​Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

​Господ је позвао Петра и Андреја и они су одмах, оставивши све, пошли за Њим. Позвао је Он и Јакова и Јована, и они су, такође, оставили све и пошли за Њим (Мт 4,18-24). Због чега су они тако брзо и радо пошли? Због тога што су увидели оно што је боље. Такав је закон у нашој души: сазнавши и окусивши боље, она се одвраћа од лошијег и напушта га. Ту се догађа оно што је касније Господ показао у причама о благу сакривеном у њиви, и о многоценом бисеру. Благо и бисер су вера у Господа и општење са Њим по сили вере. Ми га стичемо још у време крштења. Међутим, због чега ми тако мало ценимо то благо, и зашто га мењамо за ништавности? Због тога што за време васпитања у нас не уносе укус тог блага те оно остаје страно нашем срцу. Срце наше не зна за оно што је боље. Оно зна само за оно што је мање зло или више зло, и на томе заснива свој поглед. То је узрок због кога се неки одазивају и иду кад их Господ зове, док ми, иако звани, бежимо од Њега.

Свети Јустин Ћелијски – БесЈеда у НедЈељу 2. по Педесетници 1966. гоД. у манастиру Ћелије

Рибари постали ловци људи. Данашње Свето Еванђеље, браћо и сестре, јесте Еванђеље Светих Апостола. Казује нам њихову тајну, шта је то Господ начинио од тих простих рибара галилејских. Чули сте како их Он позива: "Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи" (Мт 4, 18). Ловцима људи, на каквом мору, Господе? Где се то људи налазе? Ми смо обични рибари галилејски, ми ловимо рибе, ево свих мрежа наших, а Ти нас позиваш да будемо ловци људи. Како? На који начин? Где се то, у каквом мору даве људи? У мору смрти. Овај свет, земља сва, то је острво потонуло у море смрти, и ви, ви рибари галилејски пођите за Мном да људе спасавате из тог мора смрти, да им дајете бесмртност и Живот Вечни. Ми, Господе? Да ви, прости рибари галилејски.
И заиста, чуло се и збило се то одмах. Ето, ти прости људи, ти прости Галилејци, како вели Свето Еванђеље, одмах оставише мреже своје, Петар и Андреј, два брата и одоше за Њим. То учинише исто, истога дана, такорећи после неколико тренутака, и два брата, Јован и Јаков, синови Заведеја. И они оставише лађу и оца свога и отидоше за Њим. За ким идете? Гле, тај Исус из Назарета за којим сте ви пошли још није учинио никакво чудо. То је био тек почетак Његовог рада у овоме свету, а ви идете за Њим, остављате занат свој, мреже, земљу, породице своје. За ким идете? Сада не знамо, идемо, али имамо у срцу неко осећање, неку силу да идемо за Њим, да Га послушамо, нека буде оно што Он хоће од нас. То је оно што нас води, предати се сав Господу Христу, Њему на послушање, себе не слушати, себе згазити, све своје оставити и за Њим поћи.
И заиста, три и по године ишли су они за Њим, гледали шта Он ради, испитивали, проверавали: ко је Он, шта је Он, шта то Он даје људима? Они су ишли за Њим, а Он је, како се вели у данашњем Еванђељу, проходио Галилеју и остале крајеве, проповедајући Еванђеље о Царству Небеском и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима. Сваку немоћ и сваку болест по људима (Мт 4, 23). То је Господ! И када су они сами почели силом Његовом, именом Његовим, кад их је Он послао на проповед, да васкрсавају мртве, да исцељују од свих болести, они су онда почели да се убеђују да је Он заиста необичан човек, не неки велики самоучитељ или пророк, већ нешто веше од тога – Господ, Месија, Спаситељ света!
И кад се сва Јудеја и Галилеја узбунила, и пита се: Ко је то, ко је тај Исус? Ко си ти, што си дошао, зашто мучиш душе наше, шта нам носиш? Он Сам, Господ, пита ученике Своје: "А шта ви мислите ко сам ја"? Тада Петар иступи и рече: "Ти си Христос, Син Бога Живога", (Мт 16, 15-16) тј. Ти си Спаситељ, Месија, Син Бога Живога. Тиме је откривена сва тајна Господа Христа, сва сила Његова, али у исто време је откривена и сила Светих Апостола. Но и то је било све мало: васкрсавати мртве, исцељивати сваку болест и немоћ по људима, то јесте нешто, али није све.
Када је Господ распет, те ноћи побегли су сви ученици од Њега. Сви ти рибари галилејски, који су Именом Његовим васкрсавали мртве, побегли од Њега! Шта сад? Изгубљена је свака нада, они су требали да буду ловци васељене, а гле! Та смрт побеђује Њега, њиховог Учитеља, ено Га на крсту... Издише, умире... али васкрсава и силази међу њих. Они се тада сећају Његовог позива: "Хајде за мном," када су чули и пошли за Господом Христом, и од грешника постали проповедници. Гле, колико је међу светитељима разбојника, бивших разбојника који су се покајали, пошли за Господом Христом кроз веру и љубав и све свете врлине, ишли за Њим и себе изградили као Света божанска небеска бића, небеске људе. Колико је простих људи, колико занатлија, колико земљорадника, колико научењака, колико философа, колико научника чувши позив: "Хајде за мном", пошло за Господом Христом, за крстом, у лађу бесмртности, у Цркву Христову, и искрцали се у Небеске обале, и постали Христови, постали вечни, постали бесмртни.
Свима њима Господ даје – шта? Даје Вечни Живот. Даје Вечни Живот кроз Вечну Истину, кроз Вечну Правду, кроз Вечну Љубав, кроз Вечна Божанска Добра којих је пуно Свето Еванђеље, да бисмо се ми научили чинити та дела, те врлине. Ми? Зашто? Када чујемо тај позив: "Хајде за мном", а често се препустимо својим страстима, својим ситним жељама, својим прљавим гресима, а не знамо за Њега. Не реци: та, за мене многогрешног нема Вечне Истине, нисам ја достојан да ми Господ да Вечну Правду, Вечну Истину, Вечни Живот. Коме ти то говориш? Њему, Господу Човекољупцу, Једином Човекољупцу Господу Христу, Њему Који је велике грешнике миловао, Њему Који је великог грешника Закхеја Апостолом начинио, Њему Који је од разбојника Мојсија начинио Светог Мојсија Мурина, Њему Који је од Магдалене – која је била пуна ђавола и бесова, начинио светитељку равноапостолну, коме ти то говориш да Он за тебе нема љубави и да ти неће дати Вечну Истину, Вечни Живот?
Хајде за мном! Реши се, пођи за Њим. Видећеш, то је, то је пут радости, и жртва коју ти чиниш, пут монашки, духовног миља, умиљења душе. Све тешкоће које ти доживиш у овоме свету ради Господа Христа, то су тешкоће које те искрцавају на ону обалу, које те кроз калварију и Голготу воде у Васкрсење, у победу над смрћу. Не сумњај! Оставио си мало за Господа Христа. Неки грех свој мали или велики грех, страст своју малу или велику страст, оставио си ма шта, оставио си за Господа Христа и пођеш ли за Њим – ти спасаваш себе! Не њега, Он је Спаситељ! Идући за Њим, идеш за самога себе и тиме чиниш себи вечну корист, вечну правду. Ми себи помажемо, себе чинимо победницима, а Он нам због те велике силе Своје даје ту силу, ту Вечну Љубав и Вечну Правду. Само од тебе и мене зависи да живимо по Његовој великој љубави у овоме сету, да живимо по Његовим еванђељским заповестима у овоме свету, а ви знате те заповести чудне, од оне најмање до оне највеће. Све је то Божански узвишено и свето: не само љубити ближњег свог (Лк 10, 27), не само та заповест испуњава душу миљем, него љуби и непријатеље своје, љубите оне који вас куну, молите се Богу за оне који вас гоне (Мт 5, 44). Гле, ти си хришћанин, ти онда иди за Господом Христом, приљежно. Вели Свето Еванђеље: "Љубав не завиди" (1 Кор 13, 4). Завидиш ли, ти тонеш у дно смрти. Завист – велико море смрти око тебе, душа се дави, спасавај себе из тог мора. Љубав се не надима, не горди, не мисли зло, пише у Светом Еванђељу. Неда ти да у твом уму царује нека мисао зла. Или не трпиш, или чиниш још неко зло дело. О каква страхота! Ти, ти онда ниси са Господом Христом, не чујеш Његов глас дивни и божански: Хајде за мном! Он ти даје силе и моћи да ти заиста избациш из себе сваку злу жељу, сваку злу мисао, да никоме зло не мислиш, а камоли зло да кажеш, да не говорим о псовци. Ти, ти си онда Христов, ти идеш за Њим: Хајде за мном! Не реци: ја сам недостојан. Не, од тебе зависи, све од тебе зависи – да се отресеш свога греха, своје страсти, своје смрти, свога ђавола. Он (Христос) те позива: Хајде за мном. Не мораш поћи за Њим. Гле, све је смртно код тебе! Све је смртно код тебе, све, али Он, Он ће те искрцати на обалу бесмртности. Ти само помисли: Господ је сишао у овај свет ради нас, да би се ми могли спасити са обале смрти. Господ ће ради вере твоје и моје, све Божанско да да теби и мени, да себе спасавамо идући за Њим, од сваке смрти да спасавамо себе, од свакога греха, од свакога ђавола, од свакога зла. То можеш и ти, могу и ја. Не реци: слаб сам. Не, Апостол Павле је имао исту прилику, као и ја и ти. Свети Сава отишао је за Господом Христом, свега се одрекао. Сетите се: царевић, краљевић, сав у сјају, престо га чека, све оставио кад је чуо позив Господа Христа: Хајде за мном! Пош'о за Њим, бацио све! После је он живео осамнаест година у Светој Гори, дан и ноћ проводио у молитви и посту, и гле, шта је постало од Растка краљевића, шта?! Свети Сава, највећи Србин, најбесмртнији Србин, највећи човек Српски, највећи учитељ и просветитељ, највећи војсковођа духовни српски, највећи бесмртни Патријарх Српски – ето ко је постао младић Растко, који је у седамнаестој години напустио све и пошао за Господом Христом. Тај пут тражи, пут тај даје ти – шта? Царство Небеско! Какав богаташ постајеш идући за Господом Христом, и ти и ја и сваки хришћанин! Нема греха који ти Он неће опростити ако пођеш за Њим. Јер пошавши за Њим, ти си пошао у борбу против сваког ђавола, у борбу против сваког греха, прво греха у твојој души, прво страсти у твојој души, прво зла у твојој души. Устани на њега, то је главни непријатељ твој, не спољни непријатељ. Ми обично измишљамо непријатеље око себе, те онај ми је крив, те онај ми не да да постим, те онај ми завиди, те не могу због њега да идем Христу. Не, не варај себе, лажеш себе! Главно је зло у теби, у твоме греху, у твоме среброљубљу. Нећеш да се смириш пред Господом Христом. Погледај, не пођеш ли за Њим, ти си стварно дављеник у мору смрти, ти стално умиреш и иструлићеш сав. Пођеш ли за Њим, ти ћеш се искрцати на обалу бесмртности и стећи Живот Вечни.
Све у Цркви Христовој води васкрсењу мртвих. Ево, Свето Причешће које се прима данас, и за време поста, и увек, шта је то? То је васкрсење из свих смрти. Примаш Господа Христа Победитеља смрти – о каква радост! Где си смрти? Где је твоја победа, пакле, ђаволе, где је твоја сила?! Све је ишчезло, свега нестаје. Ти причешћујући се идеш сав у Небеско Царство, само живи достојно Господа Христа, немој да Свето Причешће скрнавиш, враћаш се на старе грехе, на стара зла. Истина, слаби смо људи па се враћамо на старе грехе, али ту је покајање, ту је свемоћни еванђељски васкрситељ, који те може васкрснути свакога дана и сваке ноћи. Пао си у грех, страшан грех и поново пао, стоти си пут пао, устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих и обасјаће те Христос (Еф 5, 14). То је позив Светог Апостола Савла или Павла. Да, Васкрслог Савла у Апостола Павла.
И ти, ти васкрсни себе из мртвих покајањем. Нема греха, нема страсти, нема смрти која тебе хришћанина може победити. Крштен си, причешћујеш се, ту ти је покајање, ту вера, ту милосрђе. Прихвати ма коју од тих светих врлина и она ће те васкрснути из твојих смрти, победити грехе у теби.
Господе! Нека свако уво, нека свако људско уво чује твој позив: "Хајде за мном"! Нека све пође за Тобом, да би се све искрцало на лађу Цркве Твоје, у Небеске Светове Твоје, у Царство Небеско. Амин.