 Као што нам је јеванђеље на прошлу недељу говорило о бури на Галилејском мору, на исти начин данашње јеванђеље нам говори о једној бури, само о једној бури која је још страшнија. Вратимо се тамо, тамо су били таласи мора, али овде... саслушајмо шта каже отац дечака Христу: „Господе, помилуј сина мојега, јер је мјесечар и мучи се љуто; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду“ (Мт 17,15). Тамо, Петар излази из чамца на којем су апостоли пловили. Обратите пажњу да га Христос није послао као што је послао све ученике преко мора. Већ сам Петар, испуњен дивљењем вере угледавши Христа како се креће по таласима, тражи дозволу да учини исто. И шта се дешава? Он посумња и поче да тоне. А Христос му рече: „ Маловерни, зашто посумња?“ (Мт 14, 31).
А шта нам говори данашње јеванђеље? У данашњем јеванђељу, отац бесомучног сина најпре га доводи Христовим ученицима. Њима је дата моћ да истерују демоне и да лече болести; изгледа да то иде са њиховом послушношћу. А, ипак, нема ни нема ни наговештаја од исцељења. А кад се отац у великој жалости обрати Господу, Христос љутито узвикну: „O роде невјерни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпљети? Доведите ми га амо. И запријети му Исус; и демон изиђе из њега; и оздрави момче од онога часа. Тада приступише ученици Исусу и насамо му рекоше: Зашто га ми не могосмо изгнати? А Исус им рече: За невјеровање ваше. Јер заиста вам кажем: Ако имате вјере колико зрно горушично, рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће. А овај се род не изгони осим молитвом и постом“ (Мт 17, 17-21). То је вера! Али где да нађемо такву веру? Само у Цркви. Апостоли, пловећи у чамцу због послушности Христу, упркос бури, не посумњаше. Њихов чамац имао је бокове који су их штитили од притисака таласа; имао је дно које их је делило од воде; имао је кормило које их је водило. На исти начин брод Цркве има све што је неопходно за пловидбу морем живота, кроз буре, до друге обале Вечног Живота. Као што је у дну чамца његов темељ, тако је и у броду Цркве темељ Христовог учења које указује како живети кроз Блаженства (Мт 5, 3-11). Сиромаштво духа, плакање над гресима (то је покајање), кроткост, глад и жеђ за правдом, милосрђем, чистота срца, миротворство, страдање за истину- то је темељ Црквеног брода. А његови бокови су апостолска правила. Ово је све што Црква преноси на Своје апостоле, што је у највећем делу опет утемељено у Светом Писму а делимично се чува у ризницама Црквеног предања. А какво благо носи Црквени брод? То су седам Светих тајни Цркве које све имају утемељење у Светом Писму. Дела апостолска нам говоре о служби свештеника и ђакона одакле нам долази Света тајна свештенства (Дап 6,3, 5-7). У Свом првом јављању по Васкрсењу, Христос дуну у апостоле и рече: ,, Примите Духа Светога! Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су“ (Јн 20, 22-23). Овде се налази основа Свете тајне исповести. Исусове речи на Тајној вечери: ,, ово чините за мој спомен” (Лк 22,19); и сва поглавља Јованова где се говори о Хлебу Живота- то је успостављање Свете тајне причешћа (Јн 6, 32-58). Учење апостола Павла о односу између мужа и жене говори о светости Свете тајне брака (1 Кор 7,2-17; Еф 5, 22-33). У Јаковљевој посланици дата су упутства о помазању уљем болесних и о молитви вере за њих (Јак 5, 14-15). И тако је са свим светим тајнама. А има и још тога: све што је Црква успоставила долази од самога Господа. Овде, у данашњем јеванђељу, говори се о неопходности поста и молитве. А Христос је Тај који то говори Својим ученицима. У Православној Цркви нема ничега измишљеног или додатог од стране неког човека; нити има ичега одузетог, скраћеног од Христовог учења и учења Његових апостола. ,,Верујем у једну свету, саборну и апостолску Цркву”. Друга саборна и апостолска Црква не постоји на земљи. Па, хајде да пажљиво чувамо наш Црквени брод. Да га никад не напустимо. Он има све за нас. Он има такође ову чудесну веру која чак помера горе, а са таквом вером ништа није немогуће. Он ће нас водити кроз животне буре и довешће нас на обалу Вечног Живота. Беседа из књиге „Само нам је једна ствар потребна“, Беседе архиепископа Андреја (Римаренка) /Превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ за сајт ВЈЕРОНАУКА.НЕТ / извор |