 На Богословском факултету у Фочи је, од 7. јуна до 9. јуна 2023. године, траје научни скуп "Византијско насљеђе данас - шта је нама Ромејско царство" на којем учествују еминентни теолози и историчари из Русије, Грчке, Румуније, Србије, Сјеверне Македоније, Црне Горе и БиХ. Научни скуп у Фочи отворио је амбасадор Грчке у БиХ Димитриос Папандреу, по струци византолог. Он је поручио да је Византија у темељу европске културе и да њено насљеђе није само грчко, већ свих источних народа, али и цијеле Европе. - Византијско насљеђе је насљеђе свих нас и то управо показује ова конференција. Византија је била једна не само многољудна, него и многоетнична земља, живјело је више народа у византијској империји и то насљеђе припада свима - рекао је Папандреу. Он је додао да је ово велика и значајна тема о којој је током историје написано много студија и научних зборника, али да се на сва важна питања остало без одговора. - Овакав скуп прилика је да се отворе ове теме, да се нешто важно каже и да се понуде нови одговори на питања која су нам током историје остала непозната. Ово је прилика да се два братска народа, српски и грчки, поново на неки начин зближе и да се преко ове теме пројави та историјска, братска хришћанска блискост која нас спаја током вијекова - рекао је грчки амбасадор. Декан Православног богословског факултета Владислав Топаловић каже да је византијска мисао образовала посебно гледање на свијет, на науку, на човјека, те да ће учесници научног скупа, који долазе из земаља насљедница византијске традиције, покушати да дају одговоре на питања која поставља савремена византологија. Он је навео да је ријеч о актуелној науци, посебно за православне теологије, који своју културну хомогеност православља базирају највише на византијској култури.Учесници ће се дотаћи и актуелне проблематике у православљу у свјетлу размимоилажења Васељенске и Московске патријаршије. Научни скуп отворио је ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић који је истакао да овај универзитет с поносом као крсну славу обиљежава празник посвећен Светим Ћирилу и Методију, византијским просветитељима који су, ширећи Христову ријеч, словенским народима даровали ћирилично писмо, које је у сржи српског бића и идентитета. - Чувајући ромејско насљеђе данас, ми чувамо и свој идентитет - рекао је Кулић. О Византији као концепту јединства Цркве у свјетлу рјешавања савремене еклисиолошке кризе говорио је Анастасије Атанасидис са Православног богословског факултета Аристотеловог универзитета у Солуну. Он указује да је Византија увијек актуелна, као империја, и црквена и политичка, те да је обавеза свих нас промоција њених идеала у складу са савременим дешавањима. -Прије свега, Византија је била наднационална, а у данашњем времену све нације хоће да створе своју националну цркву. Према томе, можемо, не само ми као теолози, него и историчари, чак и политичари, да гледамо како се понашала византијска империја и да то буде један савремени примјер понашања-рекао је Атанасидис. И Павле Јермилов, професор Православног богословског факултета Светотихоновског православног универзитета у Москви, подвлачи да је јако важно да сви учимо из бројних лекција византијске прошлости. -С једне стране треба да држимо у памћењу Византију и византијско насљеђе, али са друге стране морамо да се окренемо и савременим тренуцима. Да видимо да оно што је трајно и вјечито остане и данас, а оно што је прегазило вријеме да буде тамо, а не да непрекидно жалимо за њим као неким идеалним изгубљеним временом-рекао је Јермилов. На научном скупу је појашњено шта уопште може да означава „византијска култура“ данас. Постоје ли друштвене, теолошке, литургијске, културне и политичке импликације „византизма“, и на који начин их је могуће инкорпорирати у културу, црквени живот и културну политику. Византијску прошлост и културу не треба да романтизујемо, нити да покушавамо да се до краја вратимо у њу, или је проглашавамо златним добом према којем се сви требамо кретати, јер је православно предање и православни начин мишљења окренут према будућности Царства Божијег, сматра Милан Ђорђевић, професор Православног богословског факултета у Скопљу. -У томе смислу хришћанство, православна црква, требају увијек бити креатив у своме времену, а извор те креативности је сам Христос-рекао је Ђорђевић. О Византији послије Византије, византијском насљеђу у румунској култури говорио је Кипријан Тороцкај, професор Православног богословског факултета „Андреј Шагуна“ Универзитета Лучијан Блага у румунском Сибињу. -Моја теме је посвећена једном румунском историчару Јовану Аугустину, који је концепцију Византија послије Византије примијенио у архитектури Патријаршијске саборне цркве, катедрале у Букурешту, једним концептом ретрофутуризма. Дакле, довођењем старих концепција у њихова нова значења и сазвучја онога старог и садашњег. Мислим да је тај концепт, који је и тада био критикован, значајан и валидан данас и да има своје предности-рекао је Тороцкај. Еминетнтни теолози из различитих помјесних цркава на симпосиону у Фочи преиспитали су данашњицу и прошлост, сагледали шта из прошлости може да се научи, те како је могуће да се иако говоре на истом православном језику понекад и не разумију. -Није то само ствар преиспитивања неког давног прошлог времена и његовог значења данас, није то копање по неким археолошким налазиштима која ћемо назвати византијским, већ је то заправо једна жеља да се крах неког свијета каквим га ми познајемо, православног, црквеног, хришћанског свијета, који нас чини оним што јесмо, да зауставимо тај крах колико је у нашој моћи. Чини ми се да када бисмо сви по мало учинили у нашем личном животу и да тај свијет остане читав и поред тих свих великих политичких вјетрова на које не можемо да утичемо да би ипак нека друга сунчева свјетлост могла да просија у ова помало тамна и бруна времена-рекао је професор Православног богословског факултета у Фочи Дарко Ђого. Приремио сајт вјеронаука.нет на основу писања извора: Радио Фоча и РТРС Пpограм научног скупа |
