 По архитектури, вјероватно најспецифичнија српска православна црква не налази се у Србији, па чак ни у Европи, већ на петом континенту – Аустралији. На око 800 километара сјеверно од Аделејда, у држави Јужна Аустралија, на петом континенту, налази се јединствен споменик српске али и свјетске културе и архитектуре. То је црква Светог Илије пророка, која се, у цјелини, налази под земљом. Срби који су у Кубер Пиди (Coober Pedy) долазили трбухом за крухом имали су и потребу за духовним, религиозним исповиједањем. Наши рудари који су овде копали полудраго камење, опал, тако су ископали један од најлепших бисера не само српске, православне, него и укупне хришћанске културе. Пошто је овдје пустиња, температуре су у просјеку изнад 40 степени, наши људи су прибјегли јединственом а генијалном рјешењу. Изградили су цркву под земљом, (1993. године - Српска православна епархија аустралијско-новозеландска) на дубини од 9 метара. Црква је дугачка 30 метара, широка 5,3 метара и висока 7 метара. Под земљом се налазе црква, црквени двор, парохијски дом и црквена школа. Данас је црква туристичка атракција. Више туриста посјећује цркву него парохијана. Улазница је 5 АУД за туристе. На површини града се не налази готово ништа, осим неколико хотела и голф терена, док се у пространим пећинама и тунелима испод земље осим цркве могу пронаћи и домови, ресторани, барови, неколико музеја, казино и, наравно, паб. Његово преосвештенство епископ аустралијско-новозеландски Иринеј је у изјави за Програм за дијаспору РТС-а истакао посебност ове светиње. “Српска православна црква посједује у Кубер Пидију у јужној Аустралији најуникатнију српску цркву у свијету. Не само за српску православну цркву, већ уопште за све хришћанске цркве, она је најуникатнија, јер се налази буквално испод земље.“ Било је потребно много домишљатости у опремању цркве. На објекту су примијењена нека изузетна рјешења. Тако је идеја за иконостас преузета од Румуна. Иконописци су сликали на стаклу испод којег се налази осветљење и то даје посебну драж иконостасу. Пошто је земља помијешана са сољу и кречом било је немогуће цртати фреске на том материјалу. Ипак, један умјетник из Новог Зеланда, успио је, користећи као узорке српске иконе из доба Византије, да исклеше стеновите дијелове зидова. Тако су настале јединствене фреске, не цртањем већ клесањем у стијенама. На идеју да је црква Светог Илије пророка заслужила да се нађе на УНЕСКО-овој листи споменика културе, владика Иринеј реаговао је ријечима: “Није ми познато да је то већ неко предложио али то је изузетна идеја. Вјерујте ми да ћу дати све од себе да се ова наша црква унесе на списак драгоцјених здања који се налазе под заштитом УНЕСКО-а." Аутор: вјеронаука.нет на основу сљедећих извора:Лепоте Србије/Вечерње новости//википедија на енглеском/Ртс |
