 До средине XIX вијека, тумачи Светог писма били су увјерени да је вавилонски цар Валтазар - онај који је током велике гозбе видео руку на зиду: "У тај час изидоше прсти руке човјечије, и писаху према свијетњаку по окреченом зиду од царскога двора, и цар видје руку која писаше" (Дан 5, 5) - само измишљен лик пророка Данила и да никада није постојао ... Ни у вавилонском ни у персијском архиву није пронађен ниједан помен Валтазара. Ни древни историчар Херодот, који је детаљно описао догађаје из тог времена, не помиње ово име. Али 1854. године, британски пуковник Џон Џорџ Тејлор, ископавајући град Ур, открио је глинени цилиндар уписан клинастим писмом. То је постало прво археолошко откриће које је говорило о цару Белшарусуру (тако је име Валтазар гласило на вавилонском језику). Између осталог, у цилиндру је била молитва посљедњег вавилонског цара Набонида, у којој је тражио дуг живот за себе и свог најстаријег сина Валтазара, престолонасљедника. Набонидови цилиндри односе се на клинописне натписе вавилонског цара Набонида (556-539. прије Христа). Ти су натписи израђени на глиненим цилиндрима. Укључују Набонидов цилиндар из Сипара и Набонидов цилиндре из Ура, четири на броју. Касније су археолози открили и друге доказе о стварном постојању цара Валтазара, али управо је тај цилиндар библијска археологија први пут користила као необориви доказ о историчности догађаја и људи поменутих у Светом писму. Од 1877. до 1882. године, асирски археолог Хормузд Расам је направио низ важних открића, укључујући глинене плоче које су садржавале Еп о Гилгамеш .У Асирији су му главни открића била: палата Ашурнасирпалова палата (изграђена и завршена 879.) у Нимруду (или палата Нимруд), Ашурбанипалов цилиндар и јединствена и историјски важна бронзана врата палате Шалманасар II. Такође, је идентификовао чувене Вавилонске вртове. И он је пронашао палату Навуходоносора II. 1881. године, Расам је отворио храм сунца у Сипару, а у њему је пронађен Набонидов цилиндар (о којем говоримо) Поред овога, Расам је пронашао још много предмета. Цилиндар пронађен током ископавања у Вавилону у царској палати данас се чува у Берлину, у музеју Пергамон. Друга копија се налази у Британском музеју у Лондону. Текст је написан након повратка Набонида из Арабије током 3 године његове владавине, али присе избијања рата са перзијским царем Киром Великим. Ово је, такође, важно за хришћане, јер се Христос у својим проповиједима више пута освртао на приче из Старог завјета, позивао се на старозавјетна пророчанства и као узор наводио старозавјетне праведнике - Аврама, Мојсија, Давида. Дешифрујући текстове на глиненим плочицама, стручњаци су пронашли потврду чињеница описаних у Књизи пророка Данила о образовању заробљених јеврејских младића на двору, подјели свештеника и чиновника на различите класе, о болести цара Навуходоносора...Није изненађујуће што је на крају за један број научника један од историјских докумената који заиста описује слику древног Вавилона била библијска књига пророка Данила.
|
