 На Светој Гори пронађена је пећина у којој је живио украјински аскетски и полемички писац који је живио на прелазу из XVI у XVII (око 1550 - послије 1621.године) вијека преподобног Јована Вишенског, написао је на својој страници на Фејсбуку директор Међународног института за светогорско насљеђе Сергеј Шумило потврдивши да су ископавања извршили бугарски спелеолози, преноси Одјељење за информације и образовање УПЦ. „Уз помоћ бугарских спелеолошких колега успјели смо да пронађемо непознату монашку пећину на Светој Гори у близини древног манастира Зографа (Зограф је бугарски манастир који се налази у сјеверном дијелу Свете горе), у којој је вјероватно посљедње године свог живота провео истакнути украјински светац, атонски старац и полемичар из 17. вијека преп. Јован Вишенски, рођен у граду Судова Вишња у Лавовској области “, рекао је он. Он је подсјетио да је име овог изузетног Украјинца добро познато са школских часова украјинске књижевности, из совјетског времена, јер је он био једини црквени аутор који је неким чудом остао у школском програму, упркос атеистичкој цензури и пропаганди. „Међутим, мало је људи знало да у ствари Јован Вишенски није био само полемичар, већ и светогорски схимник који је живио на Светој Гори више од 40 година. Посљедње године живота провео је у испосници у близини манастира Зограф, потписујући се као „Јован Русин, Зографски печерник“, рекао је Сергеј Шумило. - Доскора сам мислио да је вјероватна пећина у којој се подвизавао старац Јован Вишењски она у којој се подвизао о. Косма Зографски (позната као „пећина Косме Зографског“). Али до сада ова моја претпоставка није потврђена због чињенице да пећина није сачувала трагове дугогодишњег људског становања ... Вјероватно је Јован Вишенски могао бити у овој пећини, али не и чињеница да је провео остатак живота у њој ... " Према ријечима директора Међународног института за атонску баштину, новооткривена Зографска пећина погоднија је за строг пустињачки живот. Пећина се налази на тешко доступном мјесту. Налази на путу (стаза) од Зографа до манастира Костамонит, на стрмој падини изнад Зографске ријеке. Да бисте се са стазе спустили у пећину, морате да завежете ужад за дрвеће и спустите се низ њих на падини до пећине којом је требало да се спусти са врха до пећине ... Усред камене пећине природног поријекла адаптиране за живот, постоји неколико малих „соба“ обложених камењем, па чак и дјелимично омалтерисаних и окречених, било је и прозорских отвора, чађи са огњишта ... Све свједочи да су пустињаци дуго живјели и молили се у овој пећини ... Бугарске колеге су пронашле чак и остатке грнчарије. Можда, је ово пећина нашег светог земљака Св. Ивана Вишенског… ”, - написао је. |
