 Сложени мозаици пронађени у византијској базилици из 4. века у Ашдоду у Израелу. Базилика је откривена дуж обале Средоземног мора 2017. године; каснија истраживања су открила да је ту служило много ђакониса и да је црква била мјесто каснијих масовних гробница. Рушевине спектакуларне базилике из византијског доба са сложеним мозаицима, откривене у медитеранском граду Ашдоду у Израелу, такође су се показале као мјесто масовне гробнице, према недавним истраживањима. Иначе, нова црква недавно откривена у Светој земљи истицана је као једна од најранијих и највећих хришћанских базилика пронађених у Израелу. Такође, је једна од најјединственијих, јер су археолози открили масовне гробнице широм територије, укључујући неколико истакнутих гробова и натписа посвећених ђаконисама и другим светим женама. Огромна базилика не само да има спектакуларне мозаике који су били тако карактеристични за то вријеме – већ има и велики број гробова истакнутих ђакониса које су служиле цркви заједно са свештенством. Света мати Софронија. Теодосија ђакониса. Григорија ђакониса. Ово су неке од жена које су с љубављу обиљежене у величанственој византијској базилици коју су израелски археолози открили у јужном граду Ашдоду. Дијелови цркве су први пут откривени у Ашдоду 2017. године и од тада је у потпуности ископана. Ту је у јулу служена заупокојена Света Литургија за душе сахрањених. Његово Блаженство Патријарх јерусалимски Теофил III позвао је израелске власти да заштите остатке цркве. Стручњаци вјерују да је тробродна базилика са више придружених просторија и капела подигнута у четвртом или петом вијеку и украшена је предивним мозаицима. Они такође, сматрају да масовне гробнице указују на кугу у Византијском царству и Евроазији у 6. вијеку — такозвану Јустинијанову кугу. „Поред неуобичајене количине погребних натписа и истакнутог места датог женама, открили смо да је ова црква као једно огромно гробље – гдје год да додирнемо налазимо ове чудне гомиле скелета“, каже проф. Александар Фанталкин са Универзитета у Тел Авиву, који руководи ископавањем. Најстарији пронађени натпис, који датира из 416. године нове ере, гласи: „У спомен свештеника Гајана и ђаконисе Севере“. Рани датум сугерише да је зграда постојала прије мозаичког поплочавања наоса цркве. У централној апсиди цркве налазили су се главни олтар и гробница. Претпоставља се да је ово био гроб свеца којем је црква била посвећена. Нажалост, нису сачувани мозаици или натписи који би могли да идентификују светитеља. Фанталкин вјерује да је гроб можда био повезан апостолом Филипом ("А Филип се обрете у Азоту -Ашдод- и пролазећи проповиједаше јеванђеље свима градовима" ДАП 8,40) тј. са једном од "четири кћери дјевојке које прорицаху" (ДАП 21, 9). Ту је и спомен-обиљежје „Светој мајци Софронији“, која је могла бити игуманија оближњег манастира. „Црква ђакониса“, како је неки данас зову, уништена је у огромном пожару око 600. године, вјероватно повезаним са природном катастрофом, као што је земљотрес, или вјероватно инвазија Персијанаца почетком 7. вијека. |
