Молитвено обиљежене двије деценије од егзодуса православних Срба из Сарајева

У суботу, 12. марта 2016. године, у бијељинском манастиру Свете Петке, молитвено је обиљежено двадесет година од егзодуса Срба из града Сарајева и његове околине. По благослову домаћина, Преосвећеног Епископа зворничко-тузланског г. Хризостома, Светом Литургијом началствовао је Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије уз саслужење Преосвећених Епископа, банатског г. Никанора и умировљеног г. Василија, високопреподобног архимандрита Серафима, игумана манастира Рмња, свештеника и ђакона Епархије зворничко-тузланске, Архиепископије београдско-карловачке и Митрополије дабробосанске. Светој Литургији присуствовали су Преосвећени Епископи зворничко-тузлански г. Хризостом и сремски г. Василије.
Након Свете Литургије, код спомен-обиљежја подигнутом у порти манастира Свете Петке, сви присутни Архијереји уз саслужење свештеника и ђакона, служили су парастос за пострадале Србе сарајевско-романијске регије чија су имена исписана на поменутом спомен-обиљежју. Након парастоса, све присутне поздравио је пригодном бесједом, Преосвећени Епископ зворничко-тузлански г. Хризостом:
    
Ваше Високопреосвештенство,
Ваша Преосвештенства,
Ваша Екселенцијо Господине Амбасадоре,
Господо министри и народни посланици,
Градоначелниче Бијељине господине Мићићу,
Часни оци свештеници,
Браћо и сестре,

    У овом тренутку нашег сјећања на историјски егзодус Срба из шест општина из ткз. Сарајевског базена - Илијаша, Вогошће, Хаџића, Илиџе, Рајловца и Грбавице дозволите да вас у своје лично име и у име свештенства, монаштва и вјерног народа Епархије зворничко-тузланске срдачно поздравим добродошлицом у ову свету обитељ и нашу Епархију.
    Посебно поздрављам Вас драги Илијашани, Вогошћани, Хаџићани, Илиџанци, Рајловчани и Срби Сарајева и Грбавице који сте данас и наши домаћини и они који сте нас окупили на сјећање вашег историјског догађања 1996. године. 
    Успомена и сјећање на егзодус Срба 1996. године из поменутих општина, независно од тога што је прошло 20 година, буде у нама осјећања емпатије са свима вама као и онима који су у међувремену преминули. Ваше физичке и духовне патње, муке и невоље које сте поднијели, ваше проливене сузе због нанесене вам неправде нису нестале, нису изгубљене. Оне су данас у срцима свију нас, али и сакупљене на руци Господњој. Ваш егзодус из отетог вам и одбрањеног завичаја по многим сегментима јединствен је у историји нашег народа.
    Истовремено, ово обиљежавање 20. годишњице егзодуса обавезује нас, и као људе и као народ, да данас искажемо поштовање за вашу бескомпромисност када је у питању одлука да се сачува и освоји слобода. Слобода нема цијене! Само овакво опредјељење, којим нас је задојио Свети кнез Лазар и косовски јунаци, могло је да вас одвоји од вашег родног завичаја.  
    Можда би се данас, са ове историјске дистанце, могло говорити и другачије, али ми данас исказујемо поштовање за овакву одлуку о којој ће историја дати најбољи суд.
    Посебно се данас са пијететом и поштовањем молитвено сјећамо више од 7000 жртава датих за одбрану и слободу  ваших огњишта и завичаја. Управо њихове свете жртве дале су вам морално право да кренете за освајањем слободе и права да живите слободно и у слободи. Иако сте храбро одбранили своја огњишта и свој завичај у тешким борбама од 1992. до 1995. године отели су их вам за зеленим Дејтонским столом.  
    Овим обиљежавањем вашег егзодуса 1996. године сви ми данас овдје окупљени, као и они који из оправданих разлога нису данас овдје, кажемо Вам једно велико ХВАЛА. Хвала вам у име Српства и Светосавља због којих сте и ради којих сте све жртвовали. 
    Свети пророк Мојсије Божијим благословом и његовим промишљањем о његовом народу извео је јеврејски народ из земље ропства и неслободе – Мисира и повео их у земљу слободе у којој тече мед и млијеко. Док сам 1996. године гледао ваш егзодус, предаме су излијетале сцене из филма "Десет Божијих заповијести". Ваше мукотрпно успињање уз Требевић и пробијање кроз снијежне наносе и сметове неодољиво ме је подсјећало на мукотрпан пролазак Јевреја кроз Црвено море. Ваш прелазак преко Требевића био је ваш пролазак, односно ваша ''пасха'' из неслободе у слободу за којом сте као и синови Израиљеви тежили. 
Нису синови Јаковљеви бјежали из Мисира (данашњег Египта) због тога што нису имали шта да једу, или што им је фалило нешто материјално. Не! Они су по Божијем благослову бјежали из НЕСЛОБОДЕ, односно из РОПСТВА. Тако и ви, браћо и сестре, нисте напустили своја огњишта и свој завичај зато што сте били гладни или жедни! Напротив, ви сте кроз вијекове стварали материјална добра и живјели по мјери човјека. Али, ви сте све то оставили да би живјели слободно!
Ваш егзодус 1996. године је јединствен и по томе што је био и остао јавни и масовни одговор на сва неправедна дејтонска рјешења. Тешко је у историји наћи толико акумулиране неправде према једном народу као што је то учињено у Дејтону. Снага и карактер вашег отпора затекла је и изненадила креаторе неправди. А ви сте са пуно достојанства и самопоштовања  добровољно осиромашили и остали без игдје ичега, да би нас учинили богатим новим духовним и историјским вриједностима. Зато, још једном хвала Вам за све што сте дали и дајете нашој Епархији. И овај меморијални центар ваше је дјело на које су сигурно поносни они чија су имена исписана у њему.
Нека Вас Бог благослови и да Вам снаге да и даље, ма гдје живјели и радили, будете понос и похвала Рода нашег и Цркве наше Светосавске. Амин Боже!  

У послијеподневним часовима Преосвећени Епископ г. Хризостом и присутни Архијереји којима се придружио и Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, присуствовали су свечаној академији одржаној у бијељинском Центру за културу, у организацији удружења грађана Пријатељи Илијаша, а под покровитељством предсједника Републике Српске г. Милорада Додика. У пригодном културно-умјетничком програму, који је директно преносила РТРС, на сликовит начин - глумачким перформансом, сјећањима преточеним у пјесничке стихове и снимцима из времена егзодуса, представљена је сва голгота коју су преживјели сарајевски Срби на своме путу ка жељеној слободи.   

Синђел Данило