Митрополит Иларион: ХРАМ Светог Саве у Београду може постати нека врста нове Аја Софије за хришћаНЕ22/10/2020
 Дана 17. октобра 2020. године, митрополит волоколамски Иларион, митрополит Иларион, предсједавајући Одјељења за спољне црквене односе Московске патријаршије, одговарао је на питања водитељке ТВ канала Јекатерине Грачеве у програму "Црква и мир" који се емитује суботом и недјељом на каналу Русија-24.
Митрополит Иларион: Црква Светог Саве у Београду може постати нека врста нове Аја Софије за хришћане Е. Грачева: Здраво! Реч је о програму „Црква и мир“ на каналу „Русија 24“, гдје постављамо питања предсједавајућем Одјељења за спољне црквене односе Московске патријаршије митрополиту Волоколамском Илариону. Здравствујте, владика! Митрополит Иларион: Здравствујте, Катарина! Здравствујте драга браћо и сестре! Е. Грачева: Патријарх Кирил је дао изјаву о ситуацији у Нагорно-Карабаху. С тим у вези, жељела бих да вас питам како Руска православна црква види решење проблема који политичари већ тридесет година нису успјели да ријеше у Нагорно-Карабаху? Митрополит Иларион: Сукоб око Нагорно-Карабаха је, прије свега, територијални спор двије државе. Такви спорови могу се ријешити војним средствима, политичким средствима. Руска православна црква је током читавог периода овог сукоба тражила да се пронађе политичко рјешење. Јер ниједан територијални спор не кошта људе. И сада је Његова Светост Патријарх, након што су у Москви одржани успјешни преговори под предсједавањем Сергеја Викторовича Лаврова, позвао да примирје, које је сада постигнуто на привременој основи, постане прилика да се политички лидери врате на канал дијалога и још покушају да пронађу рјешење проблема политичким средствима. Кад је рат, када се пролије крв, ово није ситуација у којој можете водити дијалог. Неопходно је напустити рат, крвопролиће и тражити политичка решења. Истовремено, веома је важно да се треће снаге не мијешају. Сада стално чујемо изјаве Турске, али Турска нема никакве везе са овим сукобом и не би требало. Због тога је веома важно да је све пребачено натраг у миран канал, у канал политичких преговора, како би лидери двије земље смогли снаге да сједну за преговарачки сто и постигну неке одлуке које би задовољиле обје стране, и што је најважније, које би задовољиле становнике Нагорно-Карабаха. Е. Грачева: Владико, недавно сте снимили апел парохијанима у вези са другим таласом коронавируса. На основу показатеља које тренутно биљежи Министарство здравља, које мјере је Руска православна црква спремна да предузме? Митрополит Иларион: Руска православна црква слуша препоруке које долазе од санитарних власти, од савезних власти, од регионалних власти. У сваком конкретном случају, Руска православна црква фокусира своје активности на ове препоруке. Иако унутар Цркве постоје одвојени гласови који кажу да Црква то не би смјела да слуша, да се држава не би требала мијешати у послове Цркве. Овде, наравно, не говоримо ни о каквој интервенцији државе, нити о било каквом притиску државе на Цркву: овдје говоримо о чињеници да смо сви позвани да учинимо све што је могуће да спасимо животе људи. Ако је, на примјер, у граду Москви ситуација сада врло напета, има пуно заражених и много умирућих, онда, наравно, морамо поштовати све мјере предострожности које су прописане и препоручене. Односно, током богослужења стављајте маске, одржавајте социјалну дистанцу, носите рукавице; користите хигијенске производе који су неопходни, обришите икону након сваког ко дође да је пољуби; избјегавајте физички контакт, руковање, благослов рукама који се љубе ... Опет, било је разних спорова унутар Цркве, било је људи који су говорили да је немогуће заразити се кроз причешће. Сви вјерујемо да је заиста немогуће заразити се св.причешће, али оно се чува у металним посудама које су направљене људском руком, а које се, генерално, не разликују од обичних посуда. И нико од нас не може гарантовати да се инфекција неће пренијети овим судовима. Због тога смо престали да љубимо путир након причешћа и зато дезинфикујемо причесну кашичицу како бисмо умањили ризике од инфекције.... Е. Грачева: Владико, пређимо сада на међународну агенду. У блиској будућности планирано је да руски предсједник посјети Београд, гдје ће бити присутан на освећењу храма Светог Саве - величанственог храма у Београду. Предсједник Србије Вучић је за ову грађевину рекао сљедеће: „Ми сада немамо Аја Софију, то ће бити нова Софија“. Зашто се предсједник Русије одлучио да присуствује освећењу овог храма и када је донесена ова одлука? Митрополит Иларион: Заиста, предсједник Србије позвао је руског предсједника у Србију да учествује у освећењу овог величанственог храма. Али мора се схватити да се епидемиолошка ситуација од тада много промијенила, па је сада тешко уопште рећи да ли ће и када доћи до такве посјете. Ово ће зависити од предсједниковог распореда, епидемиолошке ситуације и политичке ситуације. Али, заиста, српска страна би вољела да види руског предсједника и, наравно, московског патријарха на освећењу овог храма. Ово је највеличанственији православни храм на Балкану. Гради се преко стотину година, уз бројне прекиде. У фази када се поставило питање о унутрашњости храма, ту су се укључииле Руска православна црква и Руска Федерација. Заиста, истинско ремек дјело је створено рукама руских мајстора мозаика, то јест, ако посјетите овај храм и уђете унутра, онда, вјероватно, једноставно можете да осјетите шта су амбасадори равноапостолног кнеза Владимира, који су посјетили Цариград у 10. вијеку и учествовали у богослужењима у светој Софији, која је видјела сав овај сјај, сву ову љепоту, вратили се и рекли кнезу: "не знамо да ли смо били на земљи или на Небу". Заиста, у ситуацији када се Аја Софија по налогу турског руководства поново претворила у џамију, за хришћане ће овај храм Светог Саве у Београду бити нека врста нове Аја Софије. Људи ће доћи тамо и видјети како би изгледала Аја Софија да је остала православна црква. Е. Грачева: Владико, не могу да се сјетим да Никита Сергејевич Михалков слави годишњицу 21. октобра. Сви га познајемо, пре свега, као генијалног филмаша и глумца. Мало људи зна да је он и позоришни редитељ: регрутује глумце у своју академију, сада је његово позориште филмског глумца на Поварској у фази реконструкције. Била сам прилично изненађена чињеницом да када регрутује студенте, а такође током позоришних проба, позива свештеника. Ви сте пријатељ са Никитом Сергејевичем. Питам се да ли сте једном разговарали о овој теми, рекао ми је зашто му је свештеничко мишљење важно при одабиру глумачке трупе? Митрополит Иларион: Нисмо са њим разговарали о овој теми. Али, заиста, пријатељ сам са Никитом Сергејевичем, веома га ценим као изузетног филмског редитеља, као дивног глумца, као изузетну културну личност, као особу која је многе младе људе поставила на ноге и дала им зелено свјетло за сопствени пут у биоскопу. Поред тога, Никита Сергејевич је дубоко религиозна особа. Није равнодушан према мишљењу Цркве о његовим активностима. Генерално, у многим својим поступцима и изјавама руководи се црквеним учењем. Мислим да се он као вјерник односи према својој креативности. Ако позове свештеника да учествује у избору глумаца, то је, вјероватно, прије свега због теме филма који ће снимати. Поред тога, имамо свештенство које је добро упућено у кинематографију, а које је и сама дипломирала на ВГИК-у. Мислим да је учешће таквих свештеника условљено не само чињеницом да су свештеници, већ и чињеницом да су углавном професионалци у овој области. Наравно, желио бих да искористим ваше питање да срдачно честитам Никити Сергејевичу на овој годишњици, да му пожелим даљи креативни успјех, здравље, што је сада посебно важно, дуговјечност и нека га Господ чува дуги низ година. Е. Грачева: Да, желимо Никити Сергејевичу здравље и Божју помоћ у свим његовим напорима. Такође имам ту срећу да радим у његовој трупи, у његовом позоришту филмског глумца. Пуно вам хвала, Владико, што сте одговорили на наша питања. Митрополит Иларион: Хвала, Катарина. Извор: моспат.ру; превод ВЈЕРОНАУКА.НЕТ |