 "А кад се роди Исус у Витлејему Јудејскоме, за времена цара Ирода, а то дођу мудраци с истока у Јерусалим, и кажу: Гдје је цар Јудејски што се родио? Јер смо видјели његову звијезду на истоку и дошли смо да му се поклонимо. (Мт 2,1-2)…Онда Ирод тајно дозва мудраце, и испитиваше их кад се појавила звијезда. И пославши их у Витлејем, рече: идите и распитајте добро за дијете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се поклоним. И они саслушавши цара, пођоше: а то и звијезда коју су видјели на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго гдје бјеше дијете. А кад видјеше звијезду гдје је стала, обрадоваше се веома великом радости. И ушавши у кућу, видјеше дијете с Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се; па отворише даре своје и дариваше га: златом, и тамјаном, и смирном (Мт 2, 7-11).
У стара времена појава или нестанак небеских тијела била је повезана са рођењем или смрћу великог човјека. То су сматрали Грци и Римљани, слично гледиште постојало је и на Блиском Истоку. Међутим, може нам се учинити чудним да су мудраци, видјевши звијезду, одмах кренули у потрагу за царем, па чак и у Јерусалим. У међувремену, сигурно је познато да је у то вријеме на Истоку било раширено вјеровање да ће се у блиској будућности у Јудеји родити Месија, којем ће поклонити сви народи. О овом напетом очекивању Цара Јудејског свједоче у својим дјелима римски историчар Тацит (Историја, 5, 13), Светоније Транквил (Живот Веспазијана 4, 5) и јеврејски историчар Јосиф Флавије (Јеврејски рат, 6, 5.4). Потврду овога налазимо и у јеванђеоским ријечима мудраца када су дошли у Јерусалим. Они самоувјерено питају: „Гдје се родио Цар Јудејски?“ Јеванђеље каже да је Мудраце, у Витлејем, довела звијезда која је ишла пред њима. Шта је била ова звијезда? Заиста, према јеванђелском тексту, Мудраци су видјели звијезду на Истоку и дошли у Јерусалим (пошто се тамо очекивало рођење Цара), гдје се звијезда поново појавила и одвела их у Витлејем. Хришћански писци првих вијекова (Игњатије Богоносац, Ориген и Јевсевије) сматрали су да је то посебна звијезда специјално створена за такву прилику. Свети Јован Златоусти (IV вијек) и блажени Теофилакт Бугарски (XI вијек) сматрали су је рационалном силом (анђелом), која се појављује у облику звијезде. Занимљиво објашњење овог феномена понудио је познати њемачки астроном Кеплер (1571 - 1630 ). Тврдио је да се звијезда коју су видјели Мудраци појавила као резултат ријеткoг спајања (коњукција) у једној тачки најсјајнијих планета: Јупитера и Сатурна. Кеплер је своје прорачуне засновао на чињеници да се 17. децембра 1603. године догодила слично спајање (коњукција) ове двије планете, а сљедећег прољећа придружила им се и трећа планета Марс. Према Кеплеровим астрономским прорачунима, иста конјукција (Јупитера и Сатурна у сазвијежђу Риба) требало је да се догоди 747. године од оснивања Рима, а сљедеће 748. године (тј. приближно у вријеме када се Исус Христос родио) овим двјема планетама је требало да се придружи Марс. Будући да је звијезда која се појавила Мудрацима у њиховој домовини престала да буде видљива када су кренули на пут и поново се појавила када су ишли из Јерусалима у Витлејем, придруживање Марса 748. године сасвим је у складу са јеванђелским казивањем. Овај небески феномен познат је у астрономији као „планетарна конјункција“. Занимљиво је да су у Лондонској опсерваторији 60-их година нашег вијека посјетиоци могли да виде слику звјезданог неба које су енглески астрономи створили у години рођења Исуса Христа са сјајном звијездом. Каква год верзија била тачна (а Црква не пориче могућност постојања разних објашњења ове невјероватне чињенице), не смијемо заборавити да Библија није уџбеник из астрономије. А јеванђелска прича о Рођењу није покушај да се опише атлас звјезданог неба над Витлејемом и Јерусалимом. Штавише, Јеванђеље је на посљедњем мјесту хронологија догађаја који су се одиграли пре 2.000 година. Јеванђеље је прије свега радосна вијест (тако се ова ријеч преводи са грчког). Добре вијести о спасењу свијета од Бога Исуса Христа. Зато је задатак јеванђелисте Матеја био да пренесе, прије свега, ову основну, величанствену истину. Из тог разлога, Матеј, као и сви други библијски аутори, говори не само о прошлости или чак будућности, већ прије свега о ВЈЕЧНОМ. Јеванђеље је апел за нас, јеванђеоске слике су живи симболи који помажу људима да разумију свој живот, у „својој вјери. Звијезда која је довела мудраце - је симбол како Христу долазе пагани, долазе сви народи. Али овај симбол садржи и апел нама који живимо више од 2000 година послије - и ко смо ми, хоћемо ли слиједити Витлејемску звијезду? Аутор: ЛЕГОЈДА Владимир /превод ВЈЕРОНАУКА.НЕТ |