 СВЕТИЊА Црква Светог Георгија у Старом Костолцу Фото С. Милошевић Матица српска спасава Предићеве иконе
Захваљујући сликарки Снежани Милошевић, почела рестаурација костолачких драгоцености. Чувени сликар дела поклонио Цркви Светог Георгија, коју је подигао бродовласник Драгутин Тодић Сликарка Снежана Милошевић из Костолца, уз помоћ Матице српске, покренула је акцију заштите икона светих Ђорђа, Игнатија и Прокопија, које је чувени сликар Урош Предић (1857-1953), осликао и поклонио Цркви Светог Георгија. Овај православни храм у Старом Костоцу, 1925. године подигао је београдски бродовласник капетан Драгутин Тодић, а онда га даровао свом народу. - Временом су Предићеве иконе почеле да пропадају, а реч је о драгоценим уметничким делима, због тога сам се и ангажовала на њиховој заштити - каже Снежана Милошевић. Да би се приступило рестаурацији и конзервацији икона насталих у периоду од 1924. до 1926. године, које заједно чине композицију "Оплакивање Христа", било је неопходно уложити чак три године, како би се спровела сва законска процедура. - Најпре је прибављен благослов владике браничевског Игњатија. Након тога морао је да се уради пројекат рестаурације, а онда да се добију сагласности и дозволе Регионалног и Републичког завода за заштиту споменика културе - прича Снежана. Бесплатну обнову икона у Матици српској ради мастер рестауратор Сандра Јаковљевић, докторанд на Факултету примењених уметности у Београду. - Иконе се обнављају по највишим стандардима и под врхунским стручним надзором. Све би требало да се заврши до краја године, када ће иконе бити враћене у Стари Костолац - каже наша саговорница. Она открива податак који је многима непознат - да је Предић био стипендиста Матице српске и први који је прописао правила рестаурације. Иначе, на Ђурђевдан, 6. маја, навршиле су се 93 године од освећења Тодићеве цркве, подигнуте на узвишици познатој као Мали град. Висока је 23 метра, а сазидана је, по пројекту београдског архитекте Петра Поповића, од беле опеке, у српско-византијском стилу и подсећа на цркву Лазарицу у Крушевцу. По завршетку градње, осим Предића, стигли су и други донатори. Познати идустријалац Ђорђе Вајферт, који је у овом крају отворио први угљенокоп, поклонио је ливено звоно, док је Тодићев кум, краљ Александар Први Карађорђевић, даривао Свето јеванђеље и златни крст. КАПЕТАН Тодић подигао је цркву у Старом Костолцу, јер је у том крају често боравио, бавећи се речним транспортом угља. Ту је имао и летњиковац, којем је, по својој супрузи, дао име "Вила Лепосава". То здање је данас руинирано, па је неопходна и његова обнова. - КУЛТУРА представља главне темеље једног друштва. Због тога смо дужни да заштитимо све културно благо које нам је поверено на уживање и чување. То је био главни мотив који ме је подстакао да покренем акцију обнове Предићевих икона - рекла је Снежана. ДОБРОТВОР КАПЕТАН Драгутин В. Тодић бринуо је и о болесној и неухрањеној рударској деци, плаћајући за њих опоравак у лечилиштима. Нажалост, овај добротвор погинуо је само три године по завршетку цркве у Старом Костолцу, 22. јула 1928. године, у саобраћајној несрећи код Товарника. Извор: Вечерње новости Д. НОВКОВИЋ | 09. мај 2018. |