 У уторак, 24.августа 2021.године започели су радови на изградњи гостинског конака у манастиру Туману. Један од најпосјећенијих манастир на простору Србије с почетка 21. вијека манастир Тумане налази се у браничевској епархији. Налази се на девет километара удаљености од Голупца, у подножју голубачких планина, окружен шумом, на лијевој обали Туманске ријеке, што самој светињи даје посебну љепоту. Манастир се у турским пописима први пут помиње 1572–1573. године, а потом у вријеме султана Мурата III (XVI вијек) у контексту дажбина које је имао према турском султану, уз шта се наводи и да су тада у манастиру живјела два монаха.У Туману су се пред Прву велику сеобу Срба (1690. година) у жељу да подунавске Србе подигну на устанак против Турака, састали патријарх Арсеније III Чарнојевић и гроф Ђорђе Бранковић. О настанку и имену манастира Тумана нема сигурних свједочанстава, сва се она јављају доста касно (XIX вијек) и чине у основи записано и од заборава отргнуто усмено предање. Ако се ослонимо на народно сјећање које је до дана данашњег живо у широј околини манастира, Туман је настао као задужбина косовског јунака Милоша Обилића, за кога се сматра да је живео и владао дијелом данашњег Браничева. Пред Косовски бој манастир још није био довршен па је Свети кнез Лазар позвао свога властелина да прекине зидање светиње ријечима „Ту мани“ од чега је изведено име манастира. Нешто шире од овога нам говори предање да је Милош Обилић ловио по густим шумама у околини манастира, те да је у лову нехотице ранио пустињака Светог Зосима. Носећи подвижника ка свом двору ради покушаја да му спасе живот и извида рану, на месту где је сада манастир светац је молио да га спусте и узвикнуо Милошу: „Ту мани и пусти ме да умрем“ – што је као и у претходној варијанти предања послужило као основа за име манастира. У монографији манастира Витовнице протојереј др Радомир Милошевић наводи могућност да се манастир Туман може довести у везу са Јерменима трговцима, с обзиром на то да манастир истог имена до данас постоји у њиховој земљи. Оно што је неоспорно јесте да је настанак манастира Тумана у нераскидивој вези са Преподобним Зосимом Синаитом, те да је на месту његовог подвига или око његовог гроба непосредно по упокојењу формирана света обитељ. На ту могућност указује Божидар Ковачевић у раду „Венци кнезу Лазару и Раваници“, који наводи могућност да је име манастира Тумана изведено из грчке речи „тимвос“ (лат. tumulus), што означава гроб, односно гробну хумку. Како год било, име манастира надживело је вијекове и остало очувано до данас као и спомен Светог подвижника Зосима, коме већ вијековима хитају невољници са многих страна тражећи лека и духовне утјехе. Извор: Фејсбук страница и сајт ман.Тумане |
