 Главна атракција Хеврона је храст у Мамрији. Већина вјерујућих ходочасника, углавном долази из земаља бившег ЗНД-а и Грчке, који долазе у Свету земљу, обилазе и поклањају се светиштима, формирајући крст од Хеврона до Галилеје и од Јордана до Јафе. Јер се каже: "Устани, прођи кроз ову земљу у дужину и ширину". Тако је, према ономе што је написано у Књизи Постања. Хеврон привлачи ходочаснике, ништа мање него Галилеја или Јерусалим. И мамријски храст је један од разлога за то. Мислим да многи људи знају која је то врста храста и шта је са њим у вези. Али укратко да се присјетимо да је ово најстарије дрво под којим је Аврам разговорао са Богом. "Послије му се јави Господ у равници Мамријској кад сјеђаше на вратима пред шатором својим у подне. Подигавши очи своје погледа, и гле, три човјека стајаху према њему. И угледавши их потрча им на сусрет испред врата шатора својега, и поклони се до земље. И рече: Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој проћи слуге својега. Да вам донесемо мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало под овијем дрветом" (Пост 18, 1-4). И овдје је примио Господња обећања, укључујући и обећање о Исаковом рођењу: "А један између њих рече: до године у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће жена твоја имати сина" (Пост 18,10).
Тада овај храст није био сам и био је једно од зелених површина шуме храста лужњака, одакле је и добио име. Мамрија се први пут спомиње у Књизи Постанка као мјесто гдје је Аврам живио и гдје је направио олтар Богу. Ово дрво је открио архимандрит Антонин Капустин, иначе вођа руске црквене мисије. Године 1868. Капустин је купио земљиште, на којем је растао овај чувени храст. А касније, недалеко од њега, подигнут је манастир, наравно, по имену Свете Тројице. Уосталом, икона Свете Тројице традиционално приказује дрво у чијој је сјенци Аврам припремио оброк за тројицу путника, који су представљали Свету Тројицу. Узгред, овај храст уопште није онакав храст на какве смо ми навикли. Ово је зимзелени палестински храст, чији је пречник дебла око 7 метара, затим је дебло било подијељено у три масивне гране, које симболизују Свету и нераздјељиву Тројицу. Али да се вратимо на куповину овог храста од стране архимандрита. Претходно је мјесто припадало извјесном Палестинцу по имену Ибрахим Шалуди. И чувао је ово мјесто. И то не толико због неких религиозних разлога, већ због користи: он је продавао гране, листове чворове са Мамријског храста. На крају, представници руске црквене мисије купили су овај локалитет 1868. године и почели га оплемењивати. Већ 22. маја 1871. године, на дан Светог Николе Чудотворца, прва Божанска Литургија је служена под сјенком Мамвријског храста. Од тада се појавила традиција, да се трећег дана Духова служи Света Литургија на преносном трону испод дрвета. На празник Духова, Света Литургија се служи у Јерусалиму у храму Свете Тројице, а сутрадан - у капели Светог Духа хевронског храма. "Људи вјерују: док год је храст зелен, живјећемо!" Постоји вјеровање да крај свијета неће доћи док год Мамријски храст живи и цвјета. Људи вјерују: док год је храст зелен, до тада живимо! А када је стабло почело да пресушује деведесетих, људи су са ужасом размишљали о предстојећем крају свијета, који су медији обећали 2000. године. Но је Бог милостив. Онда смо очекивали крај свијета, који су нам Маје предвидјели 2012. године. И опет -. ништа. Али хришћани су забринути: храст је почео да се суши, да ли се остварује древно вјеровање? Ипак, ипак морате узети у обзир суву и врућу климу. Монаси су били збуњени и измислили су посебан систем за наводњавање. И не тако давно, поред осушеног дебла, откривен је млади зелени изданак! А то значи вјеру у обновљени живот! До данас, Мамвријски храст је суво, веома масивно стабло, подржано жељезним потпорњима, ограђено оградом, јер многи туристи, упркос забранама, и даље покушавају да ухвате комад коре или чвор овог светог дрвета. Хеврон, а тиме и Мамријски храст, налазе се на западној обали Јордана. Ово је територија Палестинске управе, а појединачно путовање тамо се не препоручује из разлога личне сигурности. Дакле, свако ко жели да види храстов гигант боље му је да се придружи групи ходочасника, која је организовано одлази до некадашње храстове шуме Мамрије. Узгред, два друга, не тако велика, храста расту у близини, а ходочасници их називају Сариним и Исаковим храстом. Али тако су само названи и нема легенде о њима. Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ/ извор:https://pravoslavie.fm/politika/mamvriyskiy-dub/ |