 Иако је поријеклом био из Витсаиде (то сазнајемо из Јн 1,44), апостол Петар је живио у граду Капернауму. Овдје је имао кућу, у коју је Исус Христос често долазио током своје проповиједи на обали Галилејског језера. Почетком првог миленијума нове ере Капернаум је био велики и познати град. 746. године овдје се догодио снажан земљотрес који је проузроковао значајна разарања у граду. Капернаум је постепено пропадао и становници су га коначно напустили неколико вијекова касније. Остатке Капернаума археолози су открили тек у 19. вијеку, а кућу апостола Петра - у другој половини 20. вијека. Град Капернаум прије 2000 година Ријеч Капернаум се преводи као „Наумово село“. Постоји верзија да је насеље добило име по пророку Науму , али могуће је да је постојао неки локални становник по имену Наум, који је на мјесту будућег града саградио прву кућу и тако му дао име. На овај или онај начин, „Наумово село“ настало је у II вијеку прије нове ере. У вријеме апостола Петра већ је постојао мали град у којем се налазио римски гарнизон на челу са центурионом. Град се простирао у уском појасу дуж Галилејског језера, удаљеност од прве до посљедње куће била је само 300 метара. Све куће у Капернауму изграђене су од локалног материјала - црног базалта. Биле су врло мале и једноставне архитектуре - очигледно, локални становници нису могли да приуште да направе нешто скупље и сложеније. Куће су биле чврсто примакнуте једна уз другу. Мала дворишта са дрвећем, као што је то често случај у земљама с врућом климом, такође су била затворена унутар зидина. Већина становника Капернаума бавила се риболовом. Археолози су овдје пронашли древни мол који је истицао дубоко у воде Галилејског језера - рибари су за њега везали своје чамце, а унутар града остаци зграде са малим базенима за уловљену рибу - очигледно локална пијаца. Капернаум у Јеванђељу Капернаум се помиње у сва четири јеванђеља. У Јеванђељу се Капернаум назива Исусовим градом: „И ушавши у лађу, пређе и дође у свој град“ (Мт 9, 1). У Капернауму су живјели апостоли, браћа Андреј и Петар. Ово је био град у којем је апостол Матеј скупљао за Римљане порез. Очигледно је то био разлог Исусовог избора Капернаума за трајно уточиште у Галилеји: “И сиђе у Капернаум, град галилејски, и учаше их суботом“ (Лк 4 , 31). Из Капернаума су апостоли ишли на пецање, ту је Исус учинио многа чуда - излијечио је Петрову ташту, капетановог слугу, парализованог: “Подигавши се пак из синагоге, дође у кућу Симонову; а ташту Симонову бјеше ухватила велика грозница, и молише га за њу. И ставши више ње запријети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им. А када захођаше сунце, сви који имађаху болеснике од различних болести довођаху их њему; а он на свакога од њих полагаше руке, и исцјељиваше их“ (Лк 4, 38-40).  Како су тражили Петрову кућу Очигледно је да је апостол Петар, сиромашни рибар из Капернаума, живио у једној од црних базалтних кућа. Али како одредити у којој? Да би одговорили на ово питање, археолози су пажљиво проучавали историју Капернаума након јеванђеоских догађаја. У првим вијековима наше ере, Капернаум је постао напредан трговачки град. Можда је на ово Исус мислио када је рекао: „И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до пакла ћеш сићи“ (Мт 11, 23). Ходочасници су хрлили у град да виде мјесто гдје је Исус проповиједао и гдје су живјели апостоли. На примјер, чувена ходочасница из 4.вијека Егерија посјетила је Капернаум између 381. и 384. године и оставила сљедећи запис: „У Капернауму је кућа главног од апостола претворена у цркву, али зидови су остали исти, још увијек стоје. .... Постоји и синагога у којој је Господ излијечио човјека “. Односно, археолози су морали да траже не приватну кућу, већ хришћанску цркву! Заиста, током ископавања откривени су остаци древне цркве у облику октаедра. Ископавања на мјесту цркве показала су да је отприлике до половине 1. вијека овдје била обична кућа и да су ту живјели људи. Археолози су у тадашњим слојевима пронашли остатке керамике, која је у то вријеме служила за кување. Али већ средином 1. вијека кућа је престала да буде домаћинство - посуђе за домаћинство је нестало, али су у тадашњим слојевима пронађене велике посуде и лампе, а на малтеру који је прекривао зидове појавили су се графити који помињу Бога Исуса и Христа. У 4. вијеку централна просторија куће је проширена, имала је два улаза, са сјевера и југа, и стабилнији кров - ову цркву је видјела Егерија. Постоји разлог да се вјерује да је Јосиф Тиверијадски био укључен у уређење цркве. Средином 5. вијека црква је добила облик октаедра и мозаични под, затим јој је додата апсида са крстионицом. Синагогу у којој је Исус проповиједао пронашли су и археолози - налазила се недалеко од Петрове куће. Синагога је, попут цркве, такође обновљена у 4. вијеку нове ере, а њени нови зидови подигнути су од скупоцјеног бијелог камена из увоза. Међутим, они су стајали на старим основама синагоге из времена Јеванђеља, које су, као и све куће у Капернауму, биле изграђене од црног базалта. Црква је тешко страдала током перзијске инвазије 614. године. Синагога је највјероватније уништена 629. године, када је овдје дошао византијски цар Ираклије. Становници града који су преживјели ове драматичне догађаје одлучили су да не обнављају згаришта, већ да граде нове куће источно од старог насеља. Земљотрес 746. године довршио је почетак ратова - град је уништен и након неког времена напуштен од својих посљедњих становника.  Шта је сад овдје? Рушевине на мјесту древног Капернаума налазе се у посједу Фрањевачког реда. Сада је ово мјесто музеј на отвореном. Савремени фрањевачки храм, који подсјећа на летећи тањир са ногама, покрива и штити остатке Петрове куће коју су ископали археолози. Црква је отворена само за поклонике. Кроз стаклени под виде се стари зидови у којима су некада живјели Петар и Исус, древни графити из средине првог вијека, остаци византијског мозаика. Наравно, ако посјетилац није археолог, веома му је тешко да „оживи“ ово камење. Зато ходочасници одлазе у друго поклоничко мјесто тј. у Храм дванаест апостола, који припада Јерусалимској православној цркви, која се налази на удаљености од неколико десетина метара од музеја. Бијели храм са црвеним васкршњим куполама, наравно, нема никакве везе са архитектуром Христових времена. Али поред храма постоји зелени врт - можда су такви вртови окруживали древни Капернаум, напротив - обала језера са галебовима и рибом која је светлуцала у бистрој води. У башти се налазе сеновити простори са столовима и каменим седиштима, између којих шетају разнобојни паунови. Чувар и творац ове баште, отац Иринарх, грчки монах, нека врста локалног обележја, води миран, једноставан живот: ради у врту, разговара са ходочасницима.Једном недјељно у цркви се служи литургија на словенском за православне хришћане који говоре руски који живе у тим мјестима. Извор: Фома.ру/ Превео и прилагодио сајт вјеронаука.нет /11. јула 2021. године/ |
