 Велики број ходочасника (из свих крајева Крита и остатка Грчке) и неколико архијереја Грчке православне цркве окупило да прослави празник Светог Никифора Губавог у његовом родном мјесту у селу Сирикари, на Криту. Овдје се године поклоничка црква подигнута у част Светог Никифора, преноси агенција Ромфеа. Свети Никифор Лепрозни и многострадални празнује се 4.јануара. Свети синод Константинопољске патријаршије је, на свом засједању 3. децембра 2012. године, прибројао лику светих инока Никифора Прокаженог. Поштовање овог моћног заштитника од ковида 19 и сваке болести нарочито је било изражено током пандемије, јер су му бројни вјерници широм православног свијета обраћали за молитвено заступништво. Наводи се да се јавио једном човјеку у Бугарској и открио му лијек за корона вирус. Будући преподобни (у свијету Николај Дзанакакис) је рођен у сељачкој породици, у селу Сирикари, у западном дијелу Крита. У тринаестој години родитељи су га послали у град Хања да изучи берберски занат. Тада су се код њега појавили први знаци губе. У то вријеме Крићани су губавце тјерали на полуострво Спиналонга, и зато, кад је у његовој шеснаестој години болест постала примјетна, Николај је отишао у Александрију, гдје је наставио да ради као берберин. Када се губа почела појављивати на рукама и лицу, један јереј га је посавјетовао да иде на острво Хиос, гдје је било лјечилиште и карантин за лепрозне болеснике, који је подигао Антим (Вајанос). Николај је на Хиос дошао 1914, кад је имао 24 године. Тамо се за Николаја отворио простор за врлинско усавршавање. Преподобни Анфим га је рукоположио за инока, давши му име Никифор. Он је имао послушање у башти и воћњаку, и био је први пјевач у храму. Касније је због болести, Никифор изгубио вид. За безгранично трпљење и љубав према ближњему, Господ је дао Никифору дар пророковања и утјешитеља невољника. Кад се упокојио, 4. јануара 1964. године од његових мошти се осјетило благоухање. Многобројна чудеса, која су се десила по молитвама светога, записао је његов ученик отац Евменије. |