 Слика Уроша Предића "Косовка девојка", једно од најпознатијих дјела у историји српске умјетности и културе, биће изложена у Конаку кнегиње Љубице у Београду до 16. октобра. Ово изузетно вриједно дјело, које је власништво Музеја града Београда, само је повремено доступно јавности, а тренутно је изложено поводом манифестације "Дани европске баштине". Кустос Музеја града Београда Исидора Савић изјавила је Срни да је слика настала на основу цртежа из 1914. године, а да се у овом музеју чува од 1940.
- Као инспирација за слику Урошу Предићу је послужила народна пјесма "Косовка девојка", коју је сматрао једном од најљепших у историји српске књижевности - навела је Савићева. Савићева је указала да је Предић насликао идеализовани приказ епске јунакиње - Косовке девојке како вида ране смртно повријеђеном Павлу Орловићу. - Она је представљена као невјеста Топлице Милана, чија је супруга требала да постане послије повратка из боја. Међутим, пошто је јунак изгубио живот у борби, Косовка дјевојка је постала ожалошћена вјереница која након битке лута бојним пољем у потрази за вјереником, његује и окрепљује преживјеле - рекла је Савићева.Она је указала и на значај временског периода у којем је слика настала. - С обзиром на то да је настала у вријеме Првог свјетског рата, слика се може тумачити као универзална сцена страдања у ратно вријеме, а Косовка дјевојка као прва болничарка - рекла је Савићева. Савићева је указала да је на тај начин Предић насликао општу људску трагедију која прати све велике ратове, а да је ликовима Косовке дјевојке и Павла Орловића приказао српски народ у његовој патњи у рату. Она је нагласила да је та слика једно од најпознатијих дјела у историји српске умјетности и културе.- Слику је поручило Женско друштво "Коло српских сестара", које је основано 1903. године и чије чланице су се бавиле хуманитарним радом - рекла је Савићева. Према њеним ријечима, чланице тог друштва су биле веома активне током балканских и Првог свјетског рата, када су као добровољне болничарке пружале помоћ и његовале рањене борце. Савићева је напоменула да је слика, одмах након настанка, стекла велику популарност, те да је била штампана и на разгледницама које су продаване у хуманитарне сврхе.- Крајем 20. вијека слика је нашла мјесто и у популарној култури, па се појавила и на омоту плоче "Бијелог дугмета", а лик Косовке дјевојке је оживљен и у филму "Бој на Косову" - истакла је Савићева. Она је подсјетила да је ово дјело претходно било изложено 20. јуна у Скупштини града Београда, те да је због великог интересовања поново доступно јавности у сали "Под сводовима" у Конаку кнегиње Љубице. |