 КОНФЕРЕНЦИЈА О ДОПРИНОСУ ВЈЕРОНАУКЕ ОБРАЗОВНОМ ПРОЦЕСУ "Допринос вјеронауке квалитету одгојно-образовних процеса у БиХ у контексту евроатлантских интеграција" назив је међународне научно-стручне конференције која је почела у Сарајеву, а која је окупила вјероучитеље из БиХ, Србије, Хрватске, Њемачке, Аустрије. Циљ дводневне конференције, коју организира Управа за образовање и науку Ријасета Исламске заједнице у БиХ у сарадњи с Фондацијом Конрад Аденауер, јесте упознавање јавности с начинима организирања вјеронауке у европским државама, као и државама које теже ка учлањењу у Европску унију - БиХ и Србија. Реису-л-улема Исламске заједнице у БиХ Хусеин еф. Кавазовић, врхбосански надбискуп кардинал Винко Пуљић, те митрополит дабробосански Хризостом указали су на значај конференције која ће дати важан допринос вјеронауке у процесу образовања. Они су истакли да иако се вјеронаука као школски предмет суочава са изазовима, ипак, даје могућност афирмирања вриједности које су компатибилне евроатланским интеграцијама. То је потврдио и Џевад Хоџић, директор Управе за образовање и науку Ријасета ИЗ у БиХ, који је казао да се у образовном систему у БиХ, али и у модерном свијету уопће, образовање све више редуцира, своди се на пуко техничко стицање информација и вјештина, у којем се губи духовна, морална, етичка димензија.- Зато сматрамо да наше вјеронауке у синергијском, дијалошком односу, (у којем успјешно дијелимо многе темељне заједничке вриједности и религијске традиције), показују да ми умијемо да се носимо са нашим разликама. Те такве вјеронауке у нашем образовном систему бар донекле попуњавају ту емотивну, оријентацијску, етичку и духовну празнину која данас зјапи у систему образовања у сувременом свијету, па и код нас – нагласио је Хоџић. Предстојник Катехетског уреда Врбосанске надбискупије и равнатељ Катехетског уреда Бискупске конференције дон Томислав Млакић сматра да вјеронаука у БиХ није проблем, иако, како је он рекао, многи је покушавају проблематизирати. - Ако постоји сугласје између цркава и вјерских заједница онда је то вјеронаука – нагласио је дон Томо и додао да је конференција покушај одговора на тезе које се провлаче о вјеронауку као проблематичном предмету. Он сматра да би католичке школе могле бити модел за све друге школе у БиХ, јер сва дјеца која их похађају имају конфесионални вјеронаук (католички, православни и исламски) а поред тога има и предмет који је заједнички за све, а то је Повијест религија. Учесници конференције ће данас и сутра својим рефератима и панел дискусијама пропитати колико вјеронаука реално доприноси квалитету одгојно-образовних процеса у свакој од тих држава, с посебним акцентом на БиХ, те истражити у којој мјери овај школски предмет може допринијети укупном напретку друштва и грађењу система позитивних вриједности у контексту еуроатлантских интеграција. Вјероучитељи, али и представници власти, нису разговарали само о постигнућима него и о проблемима с којима се ученици и наставници у Босни и Херцеговини суочавају у току извођења наставног процеса. Европска унија ће, али и земље кандидати, морати имати значајне платформе за расправу о образовним процесима у тим земљама на путу до пуноправног чланства поручено је на конференцији о доприносу вјеронауке образовању. "Овој теми требамо приступити с емпиријског аспекта и видјети које конкретне позитивне или негативне консеквенце може имати она на образовни систем у Босни и Херцеговини и таквог га имплементирати, а да је опет у складу са духом Европске уније", истакао је Елвис Конџић из Фондације 'Конрад Аденауер'. Из Исламске заједнице поручују да је значај оваквих сусрета првенствено у презентацији онога што је урађено у три деценије од увођења овог предмета у образовни систем. "Што се тиче самог доприноса овим очигледно предстојећим процесима еуроатланских интеграција он је велики. Дакле вјеронаука, вјерски сегмент, вјерски мотив, вјерска димензија је базирана на систему вриједности. У анализи наших вјеронаука: исламске, православне, католичке и јеврејске видјели смо да су наше вриједности којима поучавамо дјецу скоро па идентичне. Дакле, разлика је само у садржајима да ли су из Кур'ана, Библије, Торе, Талмуда или неке друге Божије ријечи. Тако да су те вриједности оно што је фундаментално и то су вриједности које већ постоје у Европској унији", подсјетио је Незир Халиловић из Одјела за вјеронауку Ријасет Исламске заједнице. Велику предност нашем образовном систему дало би и увођење предмета Повијест религија који би јачао заједничко изучавање религија како се то ради у Католичком школском центру, каже дон Томислав Млакић. "Рећи ћу вам да се нерадо одазивам на овакве конференције које се тичу вјеронаука зато што мислим да вјеронаук у овој држави није проблем, иако га многи покушавају проблематизирати. Ако постоји сугласје између вјерских заједница и цркава у нечему онда је то вјеронаук. Ова наша конференција је покушај одговора на те тезе које се провлаче о вјеронауку као проблематичном предмету", мишљења је Млакић из Катехетског уреда Врхбосанске Надбискупије. Боља сарадња међу вјерским заједницама, али и ученицима из свих религија би требала бити основ за јачање друштва и поправљање стања у Босни и Херцеговини, став је Педагошког завода Републике Српске. "Првенствено бих рекао да су овакве конференције веома битне што различите вјеронауке, различите конфесије, да кажемо православне, католичке, исламске вјеронауке се ријетко кад сусрећу. Ово су прилике да вјероучитељи размијене своја мишљења. Да једни другима помогнемо у јединственом циљу, да ми у Републици Српској помогнемо исламској и католичкој вјеронауци гјде имају проблеме, а да исто тако и они на други начин помогну православној вјеронауци са проблемима у Федерацији Босне и Херцеговине", напоменуо је Славољуб Лукић, савјетник у Педагошком заводу Републике Српске. Један од задатака за све нивое власти у Босни и Херцеговини у наредном периоду треба бити јачање и приближавање стандарда европским стандардима који би осигурали бољи образовни систем. Извори: Н1.ба, Вијести.ба, ФЕНА  |