 Често можемо видети родбину покојника како троши велике суме новца на луксузне споменике и друге такве атрибуте у жељи да одрже помодарску сахрану и што богатије уреде гроб. Венци и цвеће су, такође, предмети значајних трошкова породице и пријатеља, док цвеће не може остати ни у ковчегу након што је затворен, јер убрзава пропадање тела. Неки људи желе да изразе своје поштовање према покојнику и саучешће родбини путем новинских саопштења. Одабиром те методе откривају плиткост својих осећања, а понекад чак и варљивост, јер искрено ожалошћена особа неће се разметати својом тугом знајући да своје саосећање увек може изразити са много више топлине радећи то лично.
На крају крајева, ништа од тог сјаја ни на који начин неће користити упокојенима. За мртво тело нема разлике ако лежи у скромном или раскошном ковчегу, луксузном или скромном гробу. Не осећа мирис цвећа које смо донели; није му потребан ни лажни израз жалости. Тело пропада док душа живи, не доживљавајући више осећања телесних органа. Улази у другачији живот и њене потребе су сада, такође, различите. Управо те, потпуно различите, почасти треба да одамо покојнику ако га заиста волимо и желимо да му донесемо своје поклоне. Који тачно дарови уносе радост у душу покојника? То су, пре свега, искрене молитве за њега, како личне, тако и сабирне и, што је најважније, црквене молитве заједно са бескрвном жртвом, односно помени на Литургији. Многа појављивања мртвих и друге визије потврђују огромне користи које покојници добијају од молитве, као и од бескрвне жртве, која им се приноси. Још једна ствар, која доноси велику радост душама преминулих је доброчинство учињено у њихово име. Хранити гладног или помагати сиромашнима, у име упокојеног, исто је што и учинити то директно њему. Преподобна Атанасија (помиње се 12. априла) пре своје смрти наредила је сестрама свог манастира да обележавају њој помен хранећи сиромашне четрдесет дана. Међутим, сестре су својим немаром то учиниле само девет дана. Тада им се светитељка јавила са два анђела и рекла: „Зашто сте заборавили моју вољу? Знајте да милостиња и молитве цркве, принесене за душу током првих четрдесет дана након њеног упокојења, угодне су Богу. Ако је душа покојника починила грехе, Господ ће јој дати опрост; ако је праведна, онда ће они који се моле за то бити награђени благословима “. Трошење новца на бескорисне ствари и дела посебно је бесмислено у данашњој тешкој ситуацији, када бисмо, ако бисмо га потрошили на сиромашне, могли да извршимо милостиво дело и према самом покојнику и према онима којима ће заиста бити од помоћи. Недавни добротворни ручак, организован добровољним прилозима на територији епархијске цркве поводом обележавање годишњице упокојења монахиње Марине, према њеној вољи, окупио је око 150 људи који су се одазвали позиву и који су сви били сити. То је било велико дело! Али, чак и ако не можемо учинити ништа на том нивоу, једноставно нахранити бар неколико или чак једну гладну особу, то би већ било велико преимућство. Значајно је да бисмо то лако могли учинити прилажући одређени износ за помен преминуле особе одбору за помоћ сиромашнима при Епархији, добротворним друштвима или народној кухињи. Храна ће се давати сиромашнима са молитвама за упокојене. Први ће бити телесно задовољни, док ће се други духовно хранити. За вјеронаука.нет превела Сања Симић де Граф / Преведено из Каталога добрих дела |