 Када читамо житија светих, врло често се усредсређујемо на чудеса и светле догађаје. Истовремено, превиђамо важне делове. Заправо, многи од њих ни не улазе у хагиографску литературу.
Хагиографија је засебан жанр са својим посебностима. То је врста књижевне иконе која приказује најосновније ствари у животу подвижника, изостављајући све оно што се сматра привременим и споредним. Али понекад је то „споредно“ оно што је веома важно за савременог човека. Људи веома често читају безбројне древне патрологије и почињу да доживљавају претерану жеђ за чудесима. Не проналазећи та чудеса у свом свакодневном животу, они се разочарају и почињу да ропћу на цркву, која „више није иста као у древно време“ и и која је, наводно, „изгубила све своје свете“. Овде постоји још један повезан проблем. Читање о количини светости која се савременом човеку чини недостижном доводи до пада у малодушност и започињања занемаривања сопственог спасења. „Како могу да се спасим овде?“ могао би рећи: „Светитељи су једном речју исцељивали људе. Протеривали су демоне, померали планине, трпели муке. Сада не можемо учинити ништа од тога “. У стварности је све другачије, јер су свеци људи попут вас и мене. Имају исте проблеме и сумње. То постаје нарочито очигледно када читате дневнике или писма подвижника који су живели не тако давно. За многе може бити откриће да су свеци искусили све оно што ми доживљавамо у свом животу. То је врло надахњујуће. У свом овоземаљском животу светитељи нису ходали са позлаћеним ореолима чинећи величанствене покрете. Многи од њих су падали су пред грешним искушењима. Не морамо да тржимо даље од Светог писма, на пример. Сетимо се светог пророка цара Давида, који је због своје похоте према удатој жени послао мужа у сигурну смрт на бојном пољу. Али што је Давидов пад био гори, то је његово покајање било јаче, што је изражено у 50. псалму који свакодневно читамо у својим молитвама. Због тога је толико важно читати житија светих. Уочите и најсићушније делове њиховог живота: мемоаре, дневнике, писма. Пронађите у њима практичне примере за себе и своју борбу са сопственим страстима и гресима. Веома је важно да читање о светима не постане забава и да замени авантуристичку литературу запањујућим заплетом а унутрашњом празнином. Само промишљено, озбиљно читање може нам користити. Ако се држимо тога и почнемо да гледамо на животе светих као на референтну тачку и подражавамо их, тада ћемо, молећи помоћ оних који су прошли исте ствари које и ми проживљавамо, моћи да достигнемо покајање и Царство небеско. За вјеронаука.нет превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ / Преведено из Каталога добрих дела |