 У селу Kрњеуша код Босанског Петровца пронађене су мошти свештеномученика Пилипа, који је убијен прије 200 година због православне вјере и српског имена. Из Епархије бихаћко-петровачке саопштено је да су мошти свештеномученика Пилипа, родоначелника свештеничке лозе Kарановић, обретене у засеоку Селиште уз помоћ мјесног свештенства и вјерујућих парохијана, те уз учешће и благослов Његовог преосвештенства епископа Сергија. "Радује се данас православна Kрајина, јер су након двије стотине година из утробе земље биолошки и духовни насљедници свештеника Пилипа на свјетло дана извадили његове мученичке мошти да нас довијека подсјећају на његову духовну снагу и свима буду на молитвено укријепљење и помоћ", саопштено је из кабинета епископа Сергија. Из Епархије подсјећају да се већ 200 година са кољена на кољено преноси усмено предање које је касније и записано о мученичкој смрти овдашњег пароха свештеника Пилипа, који је због вјере православне и имена српског пострадао од руке злочинца Kуленовића, тачније Kулин-капетана, сина Мустај-беговог. О животу и смрти свештеника Пилипа, давнашњи свештеник крњеушки Петар Рађеновић оставио је запис у којем је наведено да се Пилип, по казивању, родио, у Лици, гђе се и школовао. Ранђеловић је записао да се поп Пилип након 1800. године доселио у околину Петровца и да је био први свештеник ове парохије гђе је служио 15 до 20 година. У запису је наведено да су Турци 1821. године објесили попа Пилипа у Понорцу након што су га оптужили да спрема побуну. Породица је његово тијело тајно скинула са вјешала и сахранила га на гробљу иза породичне куће, подсјећају из Епархије бихаћко-петровачке. Из Епархије истичу да је свештеник Пилип оставио бројне насљеднике - његови синови Тривун и Дамјан били су свештеници, а његови унуци, такође свештеници, Ђурађ и Стеван, били су и српске војводе у устанку 1875-1878. године, преноси Срна.
|
