 17(4). јануара, православна црква прославља Сабор седамдесет светих апостола. То нису неки митски ликови са неразумљивим именима, већ живи људи који су, упркос мраку незнабоштва и фанатичне мржње Јудеја према Спаситељу, дали свој живот Богу како би сваким дахом и сваким тренутком служили Свемогућем. Сваки од ових људи постао је свијећа запаљена Сунцем Истине - Христом Богом нашим. И ове свијеће су многе народе обасјале свјетлошћу Христове вјере. Они су крштавали, проповиједали, постављали крстове, служили, лијечили и уттврђивали Цркву, преображавајући божанском благодаћу читаву васељену-икумену из мрачног и грешног страстима паганства у свијетли и спасоносни хришћански свијет. Апостоли су се, попут исцјелитељског лијека датог од Бога, ширили артеријама човјечанства, и управо преко њих, преко апостола - проводника Божанске благодати - Господ је исцијелио и наставља да нас лијечи, милионе и милионе људи умрлих, живих и који ће живјети. Поред тога, међу седамдесеторицом апостола било је сасвим различитих људи. Христови рођаци: апостол Јаков, брат Господњи, први епископ јерусалимски Клеопа, млађи брат светог праведника Јосифа Заручника и апостол Симеон, син Клеопе. Међу седамдесеторицом апостола били су и представници древног свештеничког рода Варнава и његов нећак Јован, који је касније постао свети апостол и јеванђелист Марко, и ученик светог Јована Крститеља, Тадеј (један од Седамдесеторице, а не онај Тадеј, који бијеше један од Дванаесторице апостола-примједба преводиоца). Али у исто вријеме постојао је и јеленски љекар (врач) Лукијан, просвијетљен свјетлошћу Христове вјере и нама веома познат као апостол и јеванђелист Лука. Био је ту и прости одбјегли роб Онисим (роб Филимонов-побјегао у Рим-Св. Павле га помиње у Посланици Колошанима 4,9-примједба преводиоца), којег је крстио свети апостол Павле. Овдје бих желио да поменем и друге апостоле, попут светог Дионисија Ареопагита (судија у Аеропагу), који је написао право благо духовне литературе: „О небеској јерархији“, „О црквеној јерархији“, „О именима Божјим“, О мистичном богословљу“ као и светог римског апостола Јерму, који је саставио врло поучну књигу „Пастир“, познату током првих вијекова хришћанства.
Занимљиви су и животи равноапостолних мужева и жена који су служили Господу, Богу и нашем Спаситељу Исусу Христу. На примјер, свети праведни Јосиф Ариматејски. Њега су, пошто је исповиједио да је Христов ученик и служио Спаситељу током патњи на Крсту и током сахрањивања Његовог Пречистог Тијела, Јевреји прогонили и присилили да побјегне веома далеко - на Британско полуострво. У Енглеској је поштован као апостол ове земље. А још један праведник Никодим, поменут у Јеванђељу у такозваном разговору са Никодимом (Јеванђеље по Јовану, 3. глава), такође, је протјеран из Јудеје због исповиједања вјере у Христа као Месију и учествовања у сахрањивању Спаситеља. Истог овог Никодима сакрио је, од гњева Јевреја, учитељ Светог апостола Павла и потајни ученик Христов – свети равноапостолни Гамалил, поменут у Светом Писму (Дјела апостолска 5, 34-40). Познато је да је након мучеништва светог архиђакона и првомученика Стефана Гамалиил узео на себе смјелост и сахранио га на свом имању. Занимљива је и судбина цариника Закхеја, поменутог у 19. глави Јеванђеља по Луки. Након Спаситељевог позива, Закхеј је вјерно служио Богу. Био је ученик светог апостола Петра, који га је рукоположио за епископа Кесарије Палестинске. Фасцинантан је и живот других од седамдесеторице апостола и равноапостолних мужева и жена. Све су то оне капљице људског живота у Духу Светом које чине океан јеванђеоске евангелизације за човјечанство - за све нас. Сви су они били живи људи. Гријешили су, били су подложни разним страстима. Али њихова срца су тврдоглаво тражила Бога. И Он им се указао и спасао их. И након ове прекретнице, ти људи су му жртвовали своје животе и постали Његови слуге, Његови апостоли, Његови посланици. Зато, свако од нас, треба да се заустави, отргне се од сујете и запита: „Боже, ево стојим пред Тобом. Шта бих требао да урадим? Како да испуним вољу Твоју? Шта да урадим са собом? А како да наставим да живим ... са тобом?" Заиста, ми смо у одређеном смислу „апостоли“ - гласници, из неког разлога нас је Бог послао на овај свијет да испунимо Његову добру вољу. Свети апостоли, молите Бога за нас! Одговарио свештеник Андреј Чиженко. Извор: «Православная Жизнь» Превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ |