Ко је крстио Исуса Христа? испричано за дјецу са илустрацијама

​Ко је крстио Исуса Христа? испричано за дјецу са илустрацијама Аутор: ТКАЧЕНКО Александар / извор: фома.ру

​Ко је крстио Исуса Христа?
У најпознатијем музеју ликовне умјетности у Москви - Третјаковској галерији - налази се једна невјероватна слика. За њу је чак изграђена посебна сала, јер је врло велика. Зове се „Јављање Христа људима“, а нацртао ју је умјетник Александар Иванов. На њој је, у даљини приказан Христос, који се приближава људима,а  који се налазе у првом плану слике. У средишту композиције је лик човјека са штапом у руци, одјевеног у животињску кожу. Он је тај који људе упућује на Христа који им је дошао. И вјероватно није случајно што га је аутор слике учинио централном фигуром на свом платну. Управо се он показао главним помоћником Исуса Христа у овом најважнијем догађају - Његовом појављивању људима, које је Он дошао да спаси. Од тада је прошло двије хиљаде година, али цио свијет зна његово име - Јован Крститељ.
​
Иродово страшно наређење
Прошло је само шест мјесеци откако је Јелисавета постала мајка. А онда су се облаци изненада згуснули над главом њеног синчића Јована. Зли и сумњичави јеврејски владар Ирод сазнао је од гостујућих мудраца да је будући израиљски цар рођен на његовој територији. Заиста, у граду Витлејему, Дјева Марија, рођака Јелисаветина, тада је родила сина Исуса којег је анђео обећао. Његово рођење било је тихо и готово никоме познато, јер га је мајка родила у страном граду, гдје је у то вријеме била због пописа становништва. У Витлејему није имала родбину ни пријатеље. Ирод, такође, није знао о каквој су му беби мудраци говорили. Али он се веома плашио да ће му будући израиљски цар одузети моћ кад одрасте. А онда је Ирод својим војницима дао страшну заповијест - да побију сву дјецу, до двије године, у Витлејему и околини. Тих дана побијено је на много невине дјеце. Чак су и птице престале да пјевају око Витлејема. Само се горки крик несрећних мајки чуо над крвавим градом. Ипак, цар убица није успио да убије Исуса. Анђео је упозорио Исусову породицу на предстојећи масакр и успјели су да побјегну из Витлејема  далеко, у другу земљу.
Али, у Јудеји је била још један необичан младенац. Није било потребе да га траже, јер се од самог рођења слава о њему ширила Јудејом. Био је то Јован, син свештеника Захарије. „Не кажу ли узалуд за њега да је рођен према предвиђању анђела. Можда то и јест будући цар?" Помисли Ирод, који још увијек није умирио свој бијес. И за сваки случај, послао је одред војника у Хеброн да убију и малог Јована. Са прозора своје палате, цар убица гледао је коњанике, који су јурили прашњавим путем и помислио да сада ништа не прети његовој моћи.

---

​Бјекство
Сунце је већ излазило у зенит над древним зградама Хеврона. Ускоро ће се ваздух у граду загрејати и сви ће напустити тргове и улице да сачекају да прође врелина.
Јелисавета је управо нахранила своју бебу и сада је спремала да га стави у колијевку. Изненада је у кућу улетјела разбарушена комшиница која је продавала козје млијеко на пијаци.
- Јелисавета, пожури из града! Желе да убију твог сина!
„Какве чудне ствари говориш? – Ко би желио смрт дјетета које нема ни годину дана?
„Коњаници из Иродове гарде јутрос су јахали кроз пијацу. Исти они који су убили дјецу у Витлејему. Питали су како да пронађу дом свештеника Захарије. Сви се становници града плашили их и рекли су да не знају. Коњаници су били веома љути. Претукли су шепавог грнчара кад је одбио да им каже гдје је ваш дом. Бацила сам робу и потрчала брже да те упозорим ...
Али Јелисавета више није слушала своју задихану комшиницу. Брже од грома појурила је по кући скупљајући све што јој је било потребно да побјегне. Узевши малог Јована у наручје, она је искочила из куће и побјегла - тамо гдје су се неприступачне планине уздизале иза ријеке.
Чим је Јелисавета нестала иза завоја на улици, копита су зазвонила у близини куће.
- Претражите кућу! - викну најстарији од јахача, држећи врућег коња.
За тренутак, његови војници већ су вукли уплашену трговкињу млијеком из куће.
- Ево, господине. Само је ова жена у кући. Нема никог другог.
- Хеј, видио сам те на пијаци. Ово није твој дом. Речено нам је да овдје живи породица свештеника Захарије. Да ли си их ти упозорила на наш долазак? Говори! - викну старјешина.
„Не, господару“, одговорила је трговкиња млијеком, једва жива од страха. - Управо сам дошла код њих након успјешне трговине да отплатим дуг. Ево, погледајте, - и дрхтавом руком пружи јахачу новчић од два шекела.
Искези зубе и удари је, по длану, дршком бича . Новчић се звекетом откотрља по калдрми.​
- Јеси ли видјела гдје је старица побјегла са бебом? Говори, иначе ћеш умријети.
- Да, видјела сам. Потрчала је тамо у долину. Чула сам да тамо живи њен брат, вјероватно је одлучила да се сакрије с њим, а трговкиња је показала у сасвим другом правцу.
Јахачи су ускочили у седла и, уз звук, галопирали улицом доле у ​​долину. Коњи су им јурили попут вјетра. Али сада су се са сваким кораком све више удаљавали од бјегунаца.
А храбра трговкиња дубоко удахну, чучну и горко заплака.
У то вријеме, Јелисавета је већ напустила град и кривудавом стазом попела се на падину планине. Стаза је већ нестала, један сломљени камен и стијене около. Овдје се не може попети ниједан јахач. Чак и пастири  не гоне своје овце овдје. 
Напокон је Јелисавета дубоко удахнула. Сада њеној беби нико није пријетио. Али како можете жијвети овде - у овој каменој пустињи, далеко од људи, па чак и са бебом у наручју? А онда се сјетила ријечи анђела да је Бог припремио, за њеног дјечака, велика дјела. Подигнувши руке до неба, Јелисавета је почела да се моли:
- Господе! Ниси спасио мог сина од мача убица, да би умрли од глади у овим пустим планинама. Пошаљи нам спас, јер само Ти можеш да нам помогнеш.
Овим ријечима узела је бебу у наручје и отишла право до стјеновитих пукотина, затамњених на планини. Одједном је у једном од њих угледала свјетлост. Испоставило се да је то уски пролаз који је водио до малог пријатног травњака, покривеног са свих страна камењем. Усред травњака из земље је извирао извор бистре воде. Непосредно изнад извора, велика датуља висила је са гране посуте зрелим плодовима до земље. А у близини, у стијени, налазила се пећина у којој се могло сакрити од временских непогода.
- Хвала ти, Господе! Знала сам да ћеш нам помоћи, молила се Јелисавета и почела да опрема свој нови дом, у којем су она и њен син провели више од једне године.
Бијесни коњаници вратили су се у Јерусалим без ичега. Нису могли да пронађу младенца Јована.
- Беспосличари! - викну им цар Ирод пријетећи. „Да ли вам зато плаћам плату да бих слушао ваше смијешне изговоре?
- Царе, - окренуо му се најстарији коњаник, сагнувши главу, - нисмо нашли младенца у Хеброну. Али његов отац свештеник сада служи овдје у храму. Можда зна где му је син?
- Па зашто си још увијек овдје? Само напријед и натјерај га да проговори. А ако одбије, онда га убиј.
- Убити свештеника? - јахачи се погледаше.
- Да. За непослушност цару. А ако то не учините, онда ћу наредити да вас убију.
За неколико минута коњаници су већ били у храму. Сјахавши, пришли су Захарији, који је требало да запали ватру на олтару.
- Гдје си сакрио сина, старче?
„Сад служим Богу и не знам гдје ми је син“, одговорио је Захарија.
- Дај нам, тако је цар наредио. У супротном, умријећеш овдје.
„Заиста не знам шта да ти кажем. Ако ме убијеш, пролићеш невину крв.
- Па, стари, ти си сам изабрао своју судбину.
И војници су убили свештеника Захарију тачно испред храма.

---

Крститељ
Јелисавета се никада није вратила из свог планинског уточишта назад људима. Учила је малог Јована Божјој ријечи, рекла му је како се родио и шта је анђео рекао о њему.
Седам година након бјекства, Јелисавета је умрла. Јован је већ тада одрастао и сам је научио да преживљава у пустињи. Храну је добијао копањем јестивог коријења и сакупљањем дивљег меда у гнијездима планинских пчела. Није био усамљен, јер га је често посјећивао анђео, који је предвидио његово рођење. Нико не зна о чему су разговарали током ових састанака. Али анђео значи гласник. Увијек преноси људима само оно што је сам чуо од Бога. 
Пролазиле су године. Јован је одавно одрастао, постао одрастао човјек. А онда му је једног дана анђео рекао:
- Јоване, дошло је вријеме. Иди Израиљском народу да припремиш пут Господу који долази. Исправи отврдла срца, врати изгубљене, реци им о праведном животу и научи их да ходају пред Богом онако како сам вас учио.
- Да мој господару. Сад сам на путу.
Јован је навукао огртач од камиље длаке, везао га каишем и кренуо ка ријеци Јордан.
Убрзо је широм Израиља постало познато да је Божији пророк изашао из пустиње на обале ријеке Јордан. Људи су говорили да никада у животу није пио вино, никада није ни јео хљеб, проводећи цијели живот у молитви. И тако га је Бог послао да поучи израиљски народ праведном животу. Био је то Јован.
Хиљаде људи су се сливале к њему из цијеле земље да добију упутства и да се оперу од својих гријехова у водама Јордана. Ово прање се звало крштење. Стога су Јована у народу звали Крститељ.
Они који су му долазили, надајући се да ће сакрити своје гријехе, сусрели се са пријетећим ријечима:
- „Породи аспидини, ко вам каза да бјежите од гњева који иде? Породи аспидини, ко вам каза да бјежите од гњева који иде? А већ и сјекира код коријена дрвећу стоји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца“ (Мт 3, 7-10).
А људи су га питали:
- Шта да радимо?
Одговорио им је:
- Ко има двије одјеће, нека је да сиромашнима, а ко има хране, нека нахрани гладне.
Изненада, људи који су се гужвали дуж обале опрезно су се раздвојили пуштајући наоружане војнике у оклопу који су засјали на сунцу. Били су римски легионари. Зашто су дошли овдје? Можда желе да ухапсе Јована због довођења толико људи овдје? Али легионари су мирно стајали на обали. Њихов старјешина пришао је Јовану, љубазно сагнуо главу и питао:
„Учитељу, шта треба да радимо да бисмо живјели праведно?
Људи су странце гледали са мржњом и страхом. Римска војска је у то вријеме заузела Израиљ, па су се сви плашили легионара. Људи су очекивали да ће неустрашиви пророк сада викати Римљанима: "Бјежите одавде, зли!"
Али Јован погледа војнике и рече тихо:
- Не вријеђајте никога. Не узимајте новац, храну или одјећу од беспомоћних људи. Будите задовољни својом платом и радите само оно што морате да радите у служби.
Исто је рекао цариницима - цариницима за римску благајну:
- Не узимајте људима више него што бисте требали, будите искрени.
Сви Јевреји су мрзели царинике, али чак и за ове изопштене људе Јован је пронашао ријечи које су им могле дирнути срце. И само они који нису жељели да напусте своје гријехе чули су од њега страховит укор.
Већ више од четири стотине година није било тако великог пророка у јудејској земљи. И сада су сви мислили да је Јован сам цар народа Божијег, којег су сви Јевреји чекали. Али Јован је од дјетињства од анђела знао да је његов посао само да припреми пут за долазећег цара.

---

Пророк сагиње главу
У то вријеме Исус, син Маријин, имао је тридесет година. Такође, је отишао до ријеке Јордан код Јована да прими крштење од њега. Нико из масе није знао да је овај млади, лоше одјевени човјек безгрешни Син Божији. И само је Јован разумио ко га је посјетио. Видјевши Исуса како прилази, поклони му се и рече:
„Ти треба да ме крстиш, а ти долазиш мени”
Али Исус му одговори:
 - "остави сада", тј. не спречавај ме сада, "јер тако нам треба испунити сваку правду" - испунити све у Закону Божијем и показати примјер људима".
​
Тада Га Јован послуша и крсти. Када је Исус изашао из воде, небо се изненада отворило изнад Њега, и Јован је видео Духа Божијег, који је сишао на Исуса у облику голуба. А са неба се зачуо глас Бога Оца: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи“. Након тога, Јован се коначно увјерио да је Исус Син Божји и Цар, којег су сви људи чекали.
Тако је Исуса Христа, у водама ријеке Јордан, крстио човјек којег ће касније назвати највећим од пророка. Даље, свако од њих имаће свој пут. Јован ће осудити злог цара Ирода. Због тога ће га цар бацити у тамницу, а затим му одрубити главу. Исус ће ићи по  израиљскима градовима проповиједајући, исцјељући болеснике, чинећи чуда. А на Пасху, у Јерусалиму, предаће се на искупитељску жртву за гријехе читавог људског рода - због лажне оптужбе биће разапет на крсту. 
Али након смрти Јована и Исуса, њихове душе ће отићи на једно, страшно мјесто - у ад. Јован ће сићи ​​тамо да би и аду проповиједао скори долазак Сина Божијег, као што је то учинио на земљи. И Исус ће доћи за њим да уништи врата пакла и из њих изведе све затворенике који желе да уђу у вјечно царство Сина Божијег. Међутим, све ће то доћи касније. И сада људи који се окупљају на обали само гледају и питају се зашто је тако поштовани пророк међу људима понизно сагнуо главу пред непознатом Човјеком, који је дошао к њему да се крсти.
Илустрације: Галина Воронецкаја / Превод: Вјеронаука.нет

---