 Четврти члан Символа вјере: "И који је распет за нас у вријеме Понтија Пилата и страдао и био погребен". Ко је био Понтије Пилат? Помиње се у Библији и у световној литератури. Михаил Булгаков га у свом чувеном роману „Мајстор и Маргарита“ приказује као сентименталног и љубазног човјека. Ипак, све до недавно историчари нису имали доказа за потврду његове историчности. Дакле, шта је чињеница и фикција о чувенном прокуратору Јудеје? Покушајмо да сазнамо. Да ли је Понтије Пилат био стварна личност? Већина историчара сада тако сматра, али до 1961. године историчар су оскудијевали у подацима о њему. Само неколико древних хроника спомињало је његово име, али многи стручњаци су доводили у питање њихову поузданост. Вјероватно се за њега не би ни знало у оволикој мјери да није судио Христу тј. да га не помиње Библија. Најубједљивији доказ постојања Пилата као историјске личности и владара Јудеје било је откриће мермерне плоче, од стране тима италијанских археолога, која је навела његово име и положај. Да ли је Понтије Пилат био његово право име? Не знамо му име. Имамо само запис о његовом породичном презимену, Понтије, који указује на његову племениту лозу. Припадао је старом италском клану који сеже у трећи вијек прије нове ере. Водили су поријекло од Самнита, древног италског народа. Живјели су у горју. Самнити су били племена која су насељавали Самнијум, земљу на југу Апенина, у Италији. Водили су више ратова са Римљанима на југу Италије током Самнитских ратова, али су на крају претрпјели пораз. Неки су убијени; други су робовали. Елита Самнита постала је припадник римског племства. Шта значи Пилат? Пилат је Понтијев надимак, можда је настао од латинске ријечи значи pilum што би се могло превести као „Копљоносац“ или од друге лат.ријечи „pilea“ (капа) што би се могло превести као „Капоносац“. Овај дио његовог имена сугерише да су војна служба и ратовање била примарна занимања Понтија и његових најближих предака. Највјероватније би каријеру остварио служећи у Римској војсци. Који су били његов положај и титула? Званично је носио титулу префекта. Натпис на плочи из Палестине управо је то рекао, „Понтије Пилат, префект Јудеје, посвећен народу Цезареје овај храм у част Тиберија“. Префект је био војни положај. Међутим, Понтијеве стварне дужности протезале су се даље од типичног мандата префекта. Де-факто је био одговоран за све аспекте римског гувернерства провинције Јудеје. Како су га назвали прокуратором? Понтије је обављао дужности које би мандат прокуратора обично укључивао. У Римском царству, прокуратор је био високи управник државе одговоран за широк спектар углавном цивилних питања. Корнелије Тацит (почетком II вијека) је био први римски историчар који је Понтија назвао прокуратором. То је било зато што је у његово вријеме титула прокуратора била синоним за гувернера римске провинције. Понтије је био војни чиновник. Пилат је био заповједник пет кохорти од којих је свака имала између 500 и 1 000 пјешака те вјероватно 500 коњаника. При обављању војне дужности носио је кожну тунику и метални прсни оклоп. Кад није био у војничкој одјећи, носио је тогу украшену на рубовима љубичасто-црвеном пругом. Био је кратко ошишан и имао је обријану браду. Зашто је његов цивилни мандат био тако обиман? Током световног живота нашег Господа и Спаситеља, Јудеја је била провинција Римског царства. До 6. године нове ере њоме су управљали марионетски „цареви“ попут оних из династије Ирод. Послије су Римљани напустили ову праксу. Римски цар почео је да поставља намјеснике који су му били директно потчињении. Ипак, будући да су Јевреји увијек били непријатељски расположени према римској власти, свако мање незадовољство могло је ескалирати до велике побуне. Због високог ризика, Рим је морао да одржи велики војни контингент у Јудеји. Као њен заповједник, Понтије је имао готово неограничену власт. Као чиновник Римског царства у Јудеји, био је пети по рангу. Његова власт била је једнака власти римског намјесника. Понтије Пилат је у политику је ушао као штићеник Луција Елија Сејана, заповједника царске гарде и миљеника цара Тиберија. На мјесту намјесника наслиједио је Валерија Грата (намјесник од 15-26-године) којег је поставио цар Тиберије. Према древним историчарима и хроничарима, његови савременици су га познавали као немилосрдног војника, немилосрдног убицу цивила, а такође и примаоца мита и каријеристу. Постао је префект 26. године нове ере и на том положају је остао десет година. Јевреји су га мрзили. Честа масовна погубљења била су обиљежје његове владавине. Сузбијао је бруталном силом и најмање знаке незадовољства. Његова владавина била је синоним за опресивне порезе и тешку политичку репресију. Његова провокативна дјела узнемирила су многе Јевреје и покренула протесте. Међутим, према мјерилима његовог времена, његови поступци и политика нису били ништа необично, па га Римљани нису доживљавали као злочинца. Али он сигурно није био сентиментални љубазни човјек приказан у дјелу Михаила Булгакова. Јосиф Флавије, каже да је Пилат презирао јеврејске поданике, илегално присвајао фондове из благајне Храма и сурово сузбијао нереде. У свом дјелу, Филон Александријски, помињући ситуацију јеврејске заједнице у Јудеји, описује Пилата као човјека „крутог, тврдоглавог и суровог," и набраја као типичне за његову управу „похлепу, насиље, крађу, нападе, малтретирање, честа погубљења без суда и бескрајни дивљачки бијес". Да ли је Понтије препознао Исуса као пријетњу по њега? Већина древних историчара сложила се да је Понтије највјероватније сматрао Исуса још једним лутајућим философом, и сумашедшим дрводјељиним сином. У њему није видио опасност док год је ишао са шачицом ученика којима је проповиједао о некаквом царству. Изузетно, током његовог испитивања Христа, он му поставља питање „Шта је истина“? (Јн 18, 38). Највјероватније то никада није мислио као питање, већ више као подругљив коментар.  Џејмс Тисо „Порука Пилатове жене“ Шта знамо о Понтијевој жени? Звала се Клаудија Прокула. Јеванђеље по Матеју наводи како је током суђења Исусу, Пилатова супруга, која није именована, послала слугу да му да каже: „А када сјеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Не мијешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега“ (Мт 27,19). Послије Христовог васкрсења постала је хришћанка. О преласку Пилатове жене у хришћанство пишу бројни хришћански аутори: Атанасије, Блажени Августин, Јован Малала и други. Свети Теофилакт Охридски не пише о обраћању Пилатове жене, али пише овако: „О, каквог ли чуда! Онај Кога је Пилат судио, у сну је заплашио његову жену. Виђење у сну није имао Пилат, већ његова жена, вјероватно зато што он сам није био достојан виђења, или зато што му Јевреји не би повјеровали, већ би помислили да брани Исуса. Или би можда он прећутао да је имао виђење у сну, пошто је био судија. Овај сан је био дјело Божјег Промисла, и он се није јавио да би Христос био ослобођен, већ да би се жена спасла“. Према неким извјештајима, она је била жена коју је апостол Павле у посљедњем поздраву ученику називао Клаудијом: “Поздравља те Евул, и Пуд, и Лин, и Клаудија, и браћа сва“ (2 Тим 4, 21). У грчкој, коптској и етиопској цркви проглашена је светитељком.
|
