 7. септембар – помен на апостола Тита, епископа Критског
У посљедњој години свог земаљског живота, Спаситељ је изабрао „Седамдесеторицу, и посла их два по два пред лицем својим у сваки град и мјесто куда намјераваше сам ићи“ (Лк 10, 1). Већина имена ових изабраника позната је само из Светог Предања. Једини изузетак су првих седам ђакона које су изабрали дванаесторица апостола (ДАП 6, 1-6) и они који се помињу у апостолским посланицама. Међу овим посљедњима је и апостол Тит. Ко је био ап. Тит? Родом са Крита из племићке породице. По мјерилима свог времена, био је образована личност, а знање је одиграло важну улогу у томе да се „морални закон урезан на срцу пагана” активно спроводи у његовом животу. Тит је од младости волио поезију и философију и покушавао је да води праведан и побожан живот, попут чланова заједнице есена-терапевта у Александрији, коју је описао Филон Александријски у расправи „О контемплативном животу“: искоријенио је пороке и страсти у себи и бавио се наукама. Када је Тит имао 21 годину у руке му је дошла библијска књига пророка Исаије, која је преокренула његове идеје о свијету око себе и због које је посумњао у свумудрост незнабожачку. Тврдило се да је имагинарни успјех заснован на самоузвишењу, гордости и таштини и да је осуђен да се распадне у прах – као што су просперитетни и самоувјерени Вавилонци пред Божјим гњевом осуђени да „пропадну као слама пред огњем“, да од њих не би остала ни најмања жеравица од које би могао да наложи нову ватру. А онда, на Крит је стигао глас о великом Пророку који се појавио у Палестини и чудима које чини, и Титов стриц, проконзул и владар Крита, посла га тамо да се сам увјери у то. Тит је у Јерусалиму видио Христа, слушао Његову проповијед, повјеровао у Њега, био је свједок Његових страдања на крсту, смрти, васкрсења и вазнесења, а на Педесетницу, стојећи међу народом, чуо је како 12 апостола, након силаска Светог Духа, говоре различитим језицима, укључујући и његов:"Крићани и Арапи, чујемо гдје они говоре на нашим језицима о величанственим дјелима Божијим? (ДАП 2,11 ). Срце његово младићко прилијепи се Христу. Доцније би крштен од апостола Павла, којем као син оцу послужи у дјелу јеванђелском. Постепено, Тит је постао један од најближих сарадника апостола Павла. Управо је Тита послао у Коринт са својом првом поруком и са задатком да објасни како да се организује прикупљање прилога за браћу у Јерусалиму. Павле толико љубљаше Тита, да га називаше час сином (Тит 1, 4) час братом (II Кор 12, 18). Године 49. Тит је већ пратио апостоле Павла и Варнаву на сабору у Јерусалиму (Гал 2,1 ). Био је са апостолом Павлом на његовим мисионарским путовањима, извршавао његова упутства и, најзад, био је од њега хиротонисан за епископа Крита. При страдању Павловом у Риму био присутан и Тит, и чесно сахранио тијело учитеља и оца свога духовнога. Потом се врати на Крит, гдје је с великим успјехом крштавао незнабошце и управљао мудро црквом Божјом до дубоке старости. Упокојио се у 94. години свог живота. |