КАКО СЛАВИТИ НОВУ ГОДИНУ? САВЈЕТ СВЕТОГ ЈУНАКА ИЛИЈЕ МУРОМЕЦА којег наша црква данас прославља1/1/2022
 Наша Црква користи јулијански, а секуларни свијет грегоријански календар. Тако се догађа да Нова година непрестано пада на пост. За наш народ је овај празник од велике важности и зато се православни хришћани непрестано суочавају са сукобом - да славе или не да славе? Ако славе, како? При одговору на ово питање помоћи нам лик, преподобног Илије Муромеца којег славимо данас 1. јануара. Сви су чули за епског хероја (богатира). Мали број људи, зна да је он канонизован (једини епски јунак канонизован од руске православне цркве), а његове мошти почивају у Ближим (Антонијеве) пећинама Кијево-Печерске лавре. Међутим, у исто вријеме, на дан његовог поштовања, већина људи не само да му се не моли, већ се активно рјешава било каквог херојског изгледа, претварајући се у болесно и слабо створење, које представља пријетњу за сопствено здравље. За православне хришћане, од којих многи нису одгајани у вјери, Нова година је искушење. Али, прије него што пређемо на лик преподобног Илије, вриједи се подсјетити одакле је потекла овако раширена прослава Нове године. Нећемо „зарањати“ у дубину вијекова, јер ће требати много времена да се „исплива“ одатле, већ само до краја 17. вијека, када је указом цара Петра I, № 1736 (од 20. децембра 1699.год) наређено да се овај празник прославља истог дана као у Европи. Али Руско царство је тада живјело по јулијанском календару, а већина европских земаља већ је прешла на грегоријански календар. Тадашња разлика била 10, а почетком двадесетог вијека - већ 13 дана. Овај поредак није створио никакве моралне сукобе, пошто је пост већ био завршен, а прослава Нове године пала је на Божић. Међутим, након револуције 1917. године, бољшевици су активно стварали своју „религију“, њима је, сходно томе, била потребна њихова властита митологија, а совјетски народ је већ упознао 1919.год., са грегоријанским календаром. То није био само прелазак на нову хронологију, већ пренос акцента са Божића на секуларни, свјетски празник. Данас имамо прилику да посматрамо плодове ових трансформација. У мислима већине наших суграђана Божић је постао периферија (другоразредан, мање вриједан-примједба преводиоца), својеврсно попраздништво Нове године. Не кажем да Нову годину треба уопште игнорисати, али ако јасно схватимо какав однос ова или она прослава има посебно према мени, према мом животу, онда ће и само наше срце правилно ставити акценте. Многи аспекти нашег живота зависе од таквог самообразовања: духовни, тјелесни, социјални, професионални итд. У лику преподобног Илију Муромеца, ми проналазимо неопходне примјере самоваспитања. Његов живот нам говори да до 33. године херој није могао да хода. Ову информацију 1988. године, потврдила је Интерресорна комисија Министарства здравља Украјинске ССР, чије је стручно мишљење указивало да је Илија у адолесценцији претрпио парализу доњих екстремитета. Исцјељење је дошло када су ходочасници који су нашли уточиште у његовом дому затражили воду. Иља је, искрено желећи да испуни вољу гостију, одлучно устао и био здрав. Овдје он није послушао аргументе разума, већ срца и није клонуо духом. Ова кратка епизода јасно показује разлику између вјерника и невјерника. Ђаво ће лако увјерити невјерника у идеје које су му потребне управо указујући на природне законе, кажу, не можеш, то је немогуће, јер је то неприродно. Али са Илијом овај „трик“ није успио, он се одлучио и устао, потпуно газећи аргументе разума, али истовремено га не можемо назвати лудим. Комбинација унутрашњег смирења и жара плод је дуготрајног самоваспитања. Све даље војне побједе преподобног богатира постале су могуће захваљујући унутрашњим побједама које су им претходиле. О овоме, Свети Никодим Светогорац има дивне ријечи: „Побједа и затирање нељубазних склоности и пожуда, ма колико оне биле безначајне, вриједне су веће похвале од заузимања многих тврђава, од пораза јаких и добро наоружаних хорди, чак и од чињења чуда и васкрсења мртвих“. Родитељи будућег свеца, такође, су дали примјер самообразовања, по свему судећи, много су полагали у Илији. Када одлучи да оде у Кијев, тада, упркос старости и потреби за његом, отац и мајка ипак благосиљају његовог сина на подвиге. Успјели су да одвоје аргументе разума, једноставну свакодневну потребу, страх од будућности и ослушну аргументе срца. С обзиром на Илијину кротку нарав, да није било родитељског благослова, не би се усудио да их не послуша. И тада би постојала само побожна породица, али не би било свјетски познатог хероја, не би било преподобног, пред чије мошти падамо, сваки пут када посјетимо Кијево-Печерску лавру. Вриједи рећи да, називајући Илију Муромеца свјетски познатим херојем, нисам претјерао, јер се под именом Илија појављује у њемачком епу „Ортнит“ из 13. вијека и норвешкој „Саги о Тидреке Бернском“. Поменути св. Никодим каже да је самообразовање уско повезано са безобзирношћу према себи. Преводећи ову мисао на наше прослаљање Нове године, не смијемо заборавити на самоконтролу. Бог никога не присиљава на било шта, а ако се не уздржимо или бар не тежимо овоме, сигурно ћемо пропасти. Иако ћемо себи рећи: „Могу то да приуштим ... Не постоји ништа слично ...“ - сигурно ћемо изгубити. Нова година није попуштање пред остатаком поста, не постоји ниједан разлог за „предах“, ово није Улазак Господњи у Јерусалим прије интензивне Страсне седмице и прославе Васкрса. Мора постојати бар нека врста безобзирности према себи, иначе ће сви напори, бар, бити половични. Клизаве незгоде, како каже Св. Теодор Студит окружује нас завидном правилношћу. Због тога је потребна стална унутрашња напетост. Сјетите се какав је осјећај ходати по леду - ноге вам брује попут трансформатора, мишићи се грче, али не дозвољавамо себи да се опустимо, јер јасно схватамо да ћемо опуштањем дефинитивно обиљежити своје тијело пристојним модрицама или ћемо добити неку озбиљнију повреду. Не сматрам се противницима прославе Нове године, мада, на основу овог текста, утисак може бити супротан. Нову годину волим од дјетињства, повезао сам је са неком врстом чаролије и заувијек ће ми остати у сјећању. Овај чланак је укор самом мени, ако желите, скица идеала, до којег ја сам не досежем и до којег ме је охрабрио примјер преподобног Илије Муромеца. Савршено разумијем да имамо дјецу, рођаке и пријатеље са којима ћемо провести дочек Нове године, и зато их пустите да славе, није ријеч о њима - ријеч је о сваком од нас. Питања самодисциплине и самообразовања су унутрашњи ставови који су често невидљиви голим оком других људи. Споља се ништа не може промијенити, јер је важан наш лични став према одређеним догађајима. Ово је срж која мијења нас саме, и непримјетно утиче на наше комшије, а када је потребно, може и „пуцати“, као што је био случај са исцјељењем преподобног Илије. На крају бих желио да цитирам ријечи св. Симеона Новог Богослова: „Кад се сусрећете са различитим незгодама, нека свако посматра шта се дешава у његовој души и тако утврди шта је то. На примјер, посматрајући шта се дешава у његовој души, када буде изгрђен или обешчасћен или му покажу презир, он ће заиста знати има ли у њему понизности“. Реченом бих додао да и у Новој години треба да посматрамо шта се дешава у нашој души и утврдимо „шта је то“. Није тешко спровести овај експеримент, поготово што постоји разлог - празник је врло близу! Протојереј Владимир Долгих / Превод: Вјеронаука.нет  Занимљивости
-Преподобни Илија Муромецки Печерски, надимак Чоботок, рођен је, претпоставља се, око 1143. године у селу Карачарово код Мурома у Владимирској области у породици сељака Ивана, сина Тимофејева и његове супруге Еуфросине, кћерке Јакова... -Илија Муромец се прославио бројним војним подвизима и невиђеном снагом коју је користио само за борбу против непријатеља отаџбине, заштиту људи и враћање правде. Добивши неизљечиву рану у грудима у једној од битака са Половцима и покоравајући се позиву свог срца, Илија прими монашки постриг у Кијево-Печерском Успенском манастиру. У то вријеме су то чинили многи војници, замијенивши гвоздени мач духовним и посљедње дане проводећи у борби не за земаљске, већ за небеске вриједности. -1988. године, комисија Министарства здравља Украјинске ССР извршила је испитивање моштију светитеља. Резултати истраживања потврђују чињенице из живота епског јунака: утврђена је старост покојника - 40–55 година; висина - 177 цм (својевремено је био за главу виши од особе просјечне висине); идентификовали такве недостатке кичме, који нам омогућавају да разговарамо о парализи удова задобијених у адолесценцији; утврђен је узрок смрти - опсежна рана у срцу. -Илија Муромец, је канонизован1643. године, и уврштен међу 69 подвижника Кијево-Печерске лавре. -По хришћанском вјеровању мошти преподобног Илије Муромеца чудотворне су. На његовој десној руци су два прста састављена за молитву, што указује да је умро молећи се. И то је изобличење оних који се не крсте с три прста. Умро је 1188. године. - Српска православна црква слави га 19. децембра по црквеном, а 1. јануара по грегоријанском календару заједно са: Светим мучеником Бонифатијем; Светим Григоријем, епископом омиритским; Светим Бонифатијем Милостивим, епископом ферентијским. |