 Нико неће рећи да је страст према пушењу урођена у људском тијелу. Сви знају да је та страст спољашња. Али без обзира на то, сваки пушач, садашњи или бивши, добро зна колико то постаје деструктивна потреба срца, постаје потпуно немогуће живјети без тога.
Свештеник, који ми је био духовни водич у почетним фазама мог хришћанског живота, раније је био дугогодишњи пушач. Он је, пак, много путовао до Псковско-Печерског манастира. Тамо му је један од Печерских отаца, знаменити духовник, архимандрит Адријан, рекао: „Научићеш да се бориш против ове страсти и одавде ћеш научити лекцију из борбе против свих страсти“. И наложио му је да се ослања углавном на молитву. Да плаче због ове страсти, покаје се, исповиједи и замоли Бога да га избави из ње. Послије тога, овај свештеник је рекао: „Овдје сам заиста много научио, јер колико год да сам се трудио, ма колико се трудио да примијеним све методе уздржавања, све је било узалуд. Знао сам своју слабост: кад ми се учинило да ћу побиједити и одједном, баш попут дјечака, поново сам био очаран овом страшћу. Научио сам колико су наше снаге безначајне, колико су без Бога без вриједности. Опасности од пушења научио сам када сам рекао: па, престао сам и након дан-два поново сам био заробљеник ове страсти истом снагом као и прије. Коначно, сазнао сам снагу стрпљиве молитве и свемоћне Божје помоћи. Безуспјешно сам покушавао да се борим самостално, али прије или касније то се увијек завршавало мојим поразом, али истовремено нисам престајао да се кајем и молим. И на крају, страст се одједном удаљила од мене сама од себе, као да никада није постојала, као да никада нисам био пушач “. Из тог разлога, од самог почетка водио ме је на сличан начин. Допао ми се савјет који ми је тада дао. Рекао је: „Не радиш ништа, али прије него што запалиш цигарету, увијек реци„ Господе, смилуј се! “Четрдесет пута.“ Обично се савјетује да се сваки дан пуши мање него претходног дана, а прва цигарета пуши касније. Али сва ова болна борба, када желиш да пушиш и да се уздржиш, веома је тешка. И овдје ми је, без икаквог садизма, речено: ако желиш да пушиш, пуши, само не пуши дан прије причешћа (који дан?! Нисам могао да поднесем!), Тачније, не пуши ујутру прије одласка у цркву. Али прије него што запалиш цигарету, реци „Господе, смилуј се!“ Четрдесет пута. Научио сам да изговарам врло брзо. Док палиш шибицу, рећи ћеш то четрдесет пута. Али десило ми се другачије ... Свима се догађа другачије. Господ му је дао много да научи из овог примјера, али мени није дао. Нисам очекивао брз успјех по овом питању. Мислио сам да ће то бити дуг посао. Био сам савршено свјестан да се и сам не трудим. Ово ме збунило. Штавише, нисам ни имао времена да мрзим ову страст. Речено ми је да је ово лоше, па то значи лоше, узео сам то на вјеру. Ни сам изнутра нисам разумио шта није у реду. Био сам савршено свјестан да молитву не могу назвати пажљивом, желио сам да пушим, није било времена за пажњу. И одједном се једног лијепог дана, буквално кроз неколико мјесеци касније, повукло од мене, као да се никада није догодило. Престао сам да пушим и још увијек не пушим. Нисам доживио муку о којој су ми говорили они који су престали да пуше: колико је то болно, како то желим сваког дана. Не желим да кажем да то увијек буде тако, али ово је поучан примјер. У овом случају, Господ је са мном поступио милостиво. Сад ми преостаје једино да то пажљиво чувам како не бих био поново нападнут и опет постао роб страсти и завршио поново у јами из које ме је Господ извео. Превео и прилагодио сајт вјеронаука.нет са сајта московског сретењског манастира - monastery.ru |